MediaSfera
Piše: Gordana Radisavljević-Jočić
Foto: Goran Ristović Pokimica
Nedavno je, u okviru projekta Istorijskog muzeja Srbije, predstavljena „idealna rekonstrukcija“ krune kralja Stefana Uroša II Milutina Nemanjića koju je izradio kraljevački filigranista Goran Ristović Pokimica, jedan od autora koji predmete izrađuju na način kako se to činilo u vreme nastanka originala. Kruna kralja Milutina dobilia je novi život na osnovu izgleda njegove krune na ktitorskoj fresci u Kraljevoj crkvi (Crkvi Svetih Joakima i Ane) u Manastiru Studenici.
Izradi „idealne rekonstrukcije“ krune kralja Milutina prethodile su dvogodišnje konsultacije autora sa timom stručnjaka koji su predvodili istoričarka prof. dr Smilja Dušanić i istoričar umetnosti prof. dr Dragan Vojvodić. Stručni tim je prepustio filigranisti Ristoviću da na osnovu usaglašenih smernica izvede svoj autorski rad.
Pored replike krune kralja Milutina, u okviru projekta Istorijskog muzeja Srbije do sada su izrađene još tri replike krune. U pitanju su replika krune kraljice Jelene Anžujske, koju su napravili Marsel i Simon Čivljak, oni su radili i žezlo Svetoga Save i minđuše Marije Paleolog. Repliku krune carice Jelene uradila je vajarka Jasminka Brkanović, i replika krune cara Dušana, koju je izradio Goran Ristović. Izrade sve četiri krune finansirane su redovnim sredstvima Istorijskog muzeja Srbije.
-Na žalost, originali ne postoje da bi bile izrađene kopije (replike), pa su rađene „idealne rekonstrukcije“.
Najveći izazov je bio da se postigne najveća moguća sličnost sa originalnom krunom i epohom nastanka. Trebalo je prilagoditi način izrade i postići formu koja odgovara krunama vizantijskog tipa. Razmišljalo se i o dostupnosti kamenja u vreme nastanka originala, načinu i stepenu njihove obrade. Uz takve smernice, i veliki broj skica, izradio sam konačno autorsko rešenje, kaže u razgovoru za MediaSferu Goran Risotović Pokimica.
Da li je ovo prilika i da se pokaže zanatsko umeće filigrana 21. veka ili ste poštovali zanatske tehnike iz 14. veka? Koje ste sve tehnike koristili?
G.R.P: Tehnika filigrana, u svojoj osnovi, nije menjana od svog nastanka. Iako u savremenom zlatarstvu postoje pomoćna sredstva koja dosta ubrzavaju proces izrade, njih je nemoguće primenuti u filigranu koji je ručna tehnika obrade plemenitih metala. Zato je filigran i odabran da budu izrađene rekonstrukcije kruna, na način kojim je i rađeno u 14.veku. Radi autentičnosti, korišćeno je još 12 ručnih zlatarskih tehnika i to: valjanje, prosecanje, kovanje, tordiranje, granulacija, ručna gravura, nitovanje, lotovanje, ručno poliranje, pozlata, obrada kamenja i fasovanje.
Da li postoje sačuvani podaci o originalnoj kruni? Ko Vam je najviše pomogao savetima i kako ste se odlučili za repliku krune sa freske u Kraljevoj crkvi u Studenici?
G.R.P: Originalna kruna, na žalost, nije sačuvana, ali postoje pisani podaci, predstave na kovanom novcu i freske. Nakon više konsultacija sa prof. Dr Dušom Smiljanić, prof. Dr Draganom Vojvodićem i arheologom Dr Markom Aleksićem, došlo se do rešenja koje najvernije odražava izgled ove krune. Osnova nam je bila freska iz crkve Sv.Joakima i Ane u Manastiru Studenica, ktitorski portret kralja Milutina.
Priprme su trajale dve godine, sama izarada četiri meseca. Predstavite nam krunu kralja Milutina: koliko je teška, koje ste drago kamenje koristili…?
G.R.P: Kruna je teška 1571,74 gr. Izrađena je od pozlaćenog srebra i na sebi ima 18 safira, 24 rubina, 23 ametista, 4 lapis lazulija i 407 rečnih bisera, 4 prependulije koje vise sa strane krune su takođe sastavljene od bisera i kamenja, a na vrhu krune se nalazi kamen orfanos (samac), koji je od krupnog komada ametista, krstoliko ukrašen sa 3 rečna bisera.
Koja je razlika između originalne krune i replike?
G.R.P: Za predpostaviti je, zbog ekonomske moći samog kralja Milutina, da je originalna kruna bila urađena od zlata ili od glamskog srebra sa visokim procentom zlata u sebi, dok je rekonstrukcija izvedena od najfinijeg srebra sa pozlatom od 24 K zlata.
Vi ste radili i repliku krune cara Dušana?
G.R.P: U sklopu projekta, koji je kao svoju ideju pokrenula direktorka Istorijskog muzeja Srbije Dr Dušica Bojić, izradio sam i krunu cara Dušana koja je slična kruni kralja Milutina, u formi kamelikuona, stim što je nešto teža i ima drugi raspored bisera i kamenja. Za nju je kao polazna osnova korišćena freska sa likom cara Dušana iz manastira Lesnovo u Severnoj Makedoniji.
Ko su bili Vaši učitelji filigranskog zanata?
G.R.P: Ja sam filigran nasledio od svog tasta, rodom iz Prizrena, koji se ovom tehnikom bavio dugi niz godina. Od velike pomoći je bila i saradnja sa drugim starim majstorima koji su želeli da prenesu svoje znanje. Dalje usavršavanje je podrazumevalo neprekidno traganje za pisanim izvorima u inostranstvu, proučavanjem rukopisne građe istraživača Hristifora Crnilovića koja se čuva u Manakovoj kući Etnografskog muzeja u Beogradu i analiziranjem starih filigranskih predmeta.
Pratite nas i na našim društvenim mrežama:
Dodaj komentar