MediaSfera
Piše: Milica Ašćerić
Foto: Tijana Janković-Jevrić
Zove me klijent i kaže: „Gde si Milice Rambo?” Rekoh: „Štooo, Rambo?” Kad on: „Pa nisi valjda običnjara?” U šoku sad još većem pitam: „A izvini, što običnjara? Moguće da nisam terminološki potkovana?” Naravno, razgovaramo kroz smeh, pošto od Ramba do običnjare čudni su putevi Bož’ji, i iako možda uopšte nije smešno smejemo se. Smešno je. Evo ga i hit Olivera Mandića…. Smejem se, smejem se, a plakala bih…
Kreće da mi objašnjava: „Tako kod nas u Novom Sadu kažu za žene koje su došle iz nekog manjeg mesta, udale se za, recimo… nekog vozača direktora velike kompanije, kupili neki regal Forma Ideale da oplemene prostor u kom žive, rodile decu, jednom mesečno rade nokte… toliko mogu da izdvoje za ulepšavanje… i vikendom idu kod roditelja na selo na ručak i da im počiste, malo baštica i to…”.
Dodajem ja uz smeh: „Onda sam ja običnjara. Udala sam se, ne za vozača direktora, ali zna da vozi. Rodila sam mu decu, idem na manikir i još neke tretmane, vikendom kad god imam vremena idem kod tate na ručak i ako stignem pospremim mu stan… Nisam iz sela, Beograđanka sam, ali kakve veze ima?!” Sledi njegova reakcija: „Ajde prekinućemo vezu i pozvaću te ponovo, idemo ovaj razgovor od početka. Može? Više volim da budeš Rambo.”
Vrišti od smeha i nastavljamo priču uobičajeno o poslu ali mi odzvanja kovanica običnjara. Ne znam stvarno kud ovaj svet vodi, ali biti običan je privilegija velikih. Ne razumem zašto se ljudi kriju, maskiraju, lažiraju, foliraju… Sasvim je u redu udati se za osobu koju voliš, najnormalnije je da se sa dolaskom dece ta ljubav množi i širi, normalne su i nesuglasice, pametni ljudi sve mogu da reše, problem su budale s njima se ništa ne rešava i njih jednostavno morate da izbacite iz života. Ne kažem ja sad da je moj klijent imao neku lošu konotaciji, osim što je hteo da podeli sa mnom novu foru iz kraja.
Isto sada i ja delim sa vam saznanje o tome kako danas omladina karakteriše osobe koje se, zapravo, najnormalnije ponašaju odakle god došle. Već sam iznela svoj stav po pitanju porekla i to te određuje ko si, ali ono u šta ćeš se pretvoriti to je stvar izbora. To šta si i u šta se pretvarate su mnogo važnije odrednice. Još jedan kulturološki problem se nazire a to je opet posledica negativnog influensa društva gde sad neko i ko nema ambiciju da bude privid sopstvene mašte ili još gore tuđe bude etiketiran kao običnjara ili običnjaković.
Pazite, sad kad imate naglašeno pitanje rodne ravnopravnosti, koje je dominantno prisutno ali i krajnje senzitivno, morate da znate da muškraci nisu izuzeti iz ove konotacije novog društvenog konstrukta. I to što hoćemo da se podsmevamo svemu što je zapravo za pohvalu ili normalno nije lepo samo da bi prikrili sopstvene nedostatke. E upravo to, nije problem te običnjare ili običnjaka, to je problem svakoga ko se drzne da zine o bilo kome na ovako bedan i jadan način. Recite – NE ETIKETIRANJU!
Ostaje Hamletovska dilema – Biti ili ne biti…običnjara ili Rambo? Biram da budem oba, moja stvar! Ništa nije crno ili belo, dobro ili loše, ali ovo etiketiranje je, definitivno, loše!
Od srede do srede neka Maca prede… Prrrr! … A ja ću da vezem… 😉
Milica A.
Milica Ašćerić
Rođena je u Beogradu, na Božić 1984, kao treće dete, a prva devojčica. Posvećena je sportu kao osnivač Sportsko-rekreativnog udruženja „Maja Fit 2016”, koje je nazvala po svojoj kćerki Maji. Majka je troje dece (Aleksandar, Maja i Lazar), kojima je posvetila svoju prvu ilustrovanu knjigu za decu „Smejuljci” (2021).
Radi kao brend menadžer magazina „Blic žena” u kompaniji Ringier Serbia i pohađa master akademske studije Komunikologije, na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Nosilac je brojnih diploma i priznanja iz različitih oblasti.
Pratite nas i na našim društvenim mrežama:
Dodaj komentar