Diktafon

Maja Herman Sekulić: Milena Pavlović Barili je bila preteča Endija Vorhola

Foto: Dušan Reljin

MediaSfera

 

 

Piše: Marina Bulatović

Foto: Dušan Reljin, Nebojša Lazarević i privatna arhiva

Izvor: Ilustrovana Politika

 

 

 

Na 65. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga (23 – 30. oktobra 2022.), na štandu Italijanskog kulturnog centra predstavljen je roman Maje Herman Sekulić na italijanskom jeziku „Devet života Milene Pavlović Barili“.




Ova knjiga je objavljena pre godinu dana u izdanju Fondacije Milenin dom i Galerije Milene Pavlović Barili iz Požarevca na srpskom i engleskom jeziku i upravo je nagrađena u okviru Feska „Pazi šta čitaš“

Za svoj književni rad Maja Herman Sekulić dobila je čak 17 prestižnih nagrada i titula ikone u Americi, Izraelu, Indiji, Turskoj, a samo u Italiji 4 nagrade u poslednjih godinu dana za „najbolju stranu knjigu poezije“. Ona je pravi ambasador srpske kulture u svetu. Objavila je 24 knjige poezije i proze od kojih su mnoge publikovane u prevodu na više od dvadeset stranih jezika i još uvek je jedina Srpkinja koja je doktorirala na prestižnom Prinstonskom univerzitetu u SAD.

Roman na italijanskom jeziku 

Kako je Milenin otac bio Bruno Barili, italijanski kompozitor, pesnik i putopisac – ljubitelji pisane reči, u “zemlji u obliku čizme”, sa nestrpljenjem očekuju ovaj roman.

Maja Herman Sekulić podseća: “ oktobru 1932. Rim se zaljubio u Milenine slike-portrete gde su, između ostalih, bili izloženi portreti njenog oca i grofa Safija. Novinari su je stavili rame uz rame sa ‘mladim stvaraocima modernog italijanskog slikarstva’. Musolini se zaustavio ispred njene slike hvaleći je kao ‘ćerku našeg Barilija’. Milenu su italijani prihvatili široko otvorenih ruku, bez zadrške. U to vreme Musoliniju su se divili mnogi veliki umetnici jer on (još uvek) nije pokazao svoje pravo lice”.

Roman Devet života Milene Pavlović Barili-min

U ovom romanu, zahvaljujući kojem će se Italijani ponovo zaljubiti u Milenin lik i delo, saznajemo da je tada Mileni, Musolinijev zet, grof Ćano, dok je trajala njena izložba u Rimu, nudio razne povlastice i italijansko državljanstvo koje je ona odbila, a u pismu majci napisala: “Znaš mamo, na dnu moje duše ima jedan plamičak, kao kandilo koje se nikada ne gasi – uvek je živo i treperi, a to je srpstvo. Moje srpsko poreklo – to su moji najdublji koreni.”Milenina majka Danica Pavlović bila je kćerka uglednog i bogatog trgovca, po ženskoj liniji praunuka Save Karađorđević. Ona je na studijama muzike, klavira i pevanja u Minhenu upoznala Mileninog oca.

Milena je, kao i autorka ove knjige sa kojom deli mnoge zanimljive biografske paralele, od malih nogu vodila nomadski život – proputovala je Italiju, Francusku i  Španiju, obišla Barselonu, Sevilju, Pariz, London, Minhen, Oslo, Njujork… Ali je govorila da ni jednu varoš ne voli kao što voli Beograd u rano ujutro. Još dok je bila devojčica, pre punoletstva, Milena je na dvoru Karađorđevića provela tri godine. Uživala je u holivudskim filmovima, modnim revijama i žurnalima. Tu se formirao njen ukus na glamuru Holivuda i dvorskih balova, jer su najveće ikone stila u to doba bile upravo kraljica Marija i kneginja Olga.

Milena_Pavolovic_Barili_foto_Nebojsa_Lazarevic-min.jpg

San o filmu „Milena”

Dok je sakupljala materijal za knjigu Maja Herman Sekulić je po Njujorku tragala za Milenom, a tokom razgovora nam je otkrila: “Milena je tu živela samo šest godina, ali je uspela da ostvari „američki san“. Preminula je prerano, 6. marta 1945, u 36 godini. Za tako kratko vreme postigla je mnogo toga. Koliko neko ne uradi za čitav svoj život. Poznato je da je dobila angažman u elitnom modnom časopisu ‘Vog’, kao ilustrator naslovnih strana i reklama za modnu industriju. Radila je i za druge prestižne časopise kao što su bili  ‘Harpers bazar’, ‘Taun end Kantri’… Imala je samostalne izložbe, pisala je pesme na francuskom, španskom, italijanskom i srpskom jeziku. Radila je kostime za balet ‘Sebastijan‘. Nakon velikog uspeha baleta, usledila je još jedna ponuda – za balet ‘San letnje noći’, a onda iznenada usledio je njen kraj!”

Foto-Nebojsa-Lazarevic-min.jpg

Zato Maja smatra da treba da se slavi Milenin život – njeni uspesi i dodaje: “Prva sam napisala da je bila preteča Endija Vorhola, koga sam znala i o tome lično s njim razgovarala. Bila je i savremenica i sapatnica Fride Kalo. Milena se u Njujorku ostvarila i kao supruga  – udala se za 12 godina mlađeg supruga, Roberta Tomasa Goselina koji je nažalost bio megaloman, biseksualac,  isuviše vezan za svoju majku – crvenokosu Rut, od koje se nije razdvajao.”

Deo ovog multižanrovskog i postmodernog romana je „San o filmu ‘Milena’,“ a naša sagovornica kaže: “Milena zaslužuje film koji bi je lansirao u svetu pod jednim imenom Milena, baš kao što je prepoznatljivo i dovoljno reći Frida. Milena je bila hrabra, sama se uputila u Obećanu zemlju i tu počela sve iz početka. Dostigla je vrtoglave visine umetnosti i dizajna. Za samo godinu i po dana postala je poznata ličnost visokog njujorškog društva.”

Foto-Nebojsa-Lazarevic-min.jpg

Milena je bila moderna, samostalna žena, spojila je umetnost i modu, bila je preteča novog duha i novog veka. I njen odlazak sa ovog sveta je velika misterija – da li je preminula od srčanog udara u Njujorku ili se predozirala pilulama za smirenje. Od početka do samog kraja njen život je bio prepun emocija i strasti koje mogu da se pretoče u scenario za dobar (holivudski) film, zaključuje Maja Herman Sekulić, kojoj je ukazana čast da predsedava Svetskom samitu književnosti i Svetskoj konferenciji poezije koji se organizuju 6 i 7. novembra 2022. u Čandigaru, glavnom gradu dve indijske države: Pandžaba i Harajane.

 

 

Pratite nas i na našim društvenim mrežama:

Facebook

Instagram

Twitter

LinkendIn

 

 

 




NAŠA IZDANJA

59. Oktobarski salon

GoetheFEST

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .