Kolumne Sizifov posao

Milica Ašćerić: Čitanjem napisanih (iz)među redova upisah nas u istoriju

MediaSfera

 

Piše: Milica Ašćerić

Foto: Tijana Janković-Jevrić

 

 

Osam dana proletoše i buljuk utisaka ostaviše. Svi su željni da čuju priču o knjiškom druženju na ovogodišnjem 65. Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu. Sada kada se već sve sleglo dovoljno je reći da je bilo lepo. Samo: Bilo je lepo?! Znam, znam…. Nije dovoljno.




Evo osmeh mi se razvlači preko lica jer promiču slike svih dešavanja… Još je sve sveže i da mi je neko pričao da ću da se upustim u ovu avanturu, plovidbe na papirnom brodu bez kormilara, rekla bih (naj)odlučnije i bez tračka kolebanja: Ma nema šanse! Nisam poludela! Bogami jesam, 100 odsto sam se (za)ludela i (za)ljubila u sve što ima bilo kakve veze sa knjigama. I kada su nam rekli da su nas „odrali” za štand moja rekacija je bila: Ma, neeema veze. Moguće da me morska bolest još drži?! Ali ‘ajde taksativno da vam položim račune…

Sajam je počeo u nedelju 23. oktobra, urednica MediaSfere, s kojom sam delila štand, i ja smo dan ranije bile u hali 4 da propatimo izradu našeg izložbenog dela. Kada smo došle videle smo samo tri gola zida i prazan prostor od četiri kvadrata. Malo ali ne baš i slatko jer su nedostajali stolovi (veći i manji), tri stolice (koje nismo znale da li uopšte mogu da se ubace u štand, ali smo uspele) i zidne police za knjige. Potom smo se osvrnule oko sebe i videle da su ostali štandovi ne samo skockani nego izlagači već slažu svoje knjige i dekorišu papreno plaćeni prostor, tek tad nas je uhvatila panika…

O čemu se radi?! Zvala sam glavnog arhitektu sajma s kojim sam sve dogovorila najmanje nedelju dana ranije i tada je, naravno, bio u stilu „nema problema” i „može, svakako” došla sam u situaciju da sve što je dogovoreno nije relizovano, a on se ne javlja. Čovek usnimio moj broj i ko veli: Ovoj se ne javljam pošto znam da sam zabrljao. Zovem druge organizatore i niko ne odgovara na pozive ali kad treba lovu da uzmu vrlo su ažurni i predusretljivi. Ništa, stojimo nas dve u četiri kvadrata i čakamo ne bi li se neko pojavio. Prolaze momci koji montiraju štandve i kada su nas videli onako usplahirane verujem da im je prva pomisao bila: Bežmo odavde!, ali nisu imali kud.

Napale smo ih k’o stenice i uz najmiliji osmeh rekle da se ne pomeramo od štanda dok ga ne uredimo kako je dogovoreno. Pomislila sam ovo će potrajati, međutim, za divno čudo trgli su se i uspesmo posle nekih dva-tri sata da se iskobeljamo sa sajma zadovoljne što smo dobile sve što je dogovoreno i posložile svoja izdanja. Na mišiće, al’ drugačije teško da bi nas u nedelju dočekao sređen prostor. Što se tiče prodaje najbolji dani su, konkretno za moju knjigu, bili nedelja, utorak,  četvrtak, petak i subota. Što u celini nije loše i ne mogu da se žalim, ali potvrdilo se pravilo da nema pravila.

Najjače utiske ostavila su, naravno, deca koja su oduševljeno listala knjigu i molila roditelje da im je kupe, bilo je tu roditelja koji i nemaju sluha za dečje želje i samo ako je finansijski razlog u pitanju onda je opravdano u suprotnom nije. Upoznala sam sjajne ljude, što pisce, pesnike, izdavače, bibliotekare, novinare, preduzetnike, umetnike… sa nekima sam još tamo dogovorila buduću saradnju i iskreno se radujem novim idejama.

Bilo je i tajnih obožavalaca koji su hteli da skrenu pažnju komplimentima ne znajući da bi me više fascinirali da su kupili sve knjige sa štanda i rekli: Čujemo se posle sajma da otkupim i ostatak  tiraža! Recimo!? Ha-ha-ha-haaa… Sigurno takve udvarače ne bih zaboravila, ovako im se ni lika ne sećam. Šala. Sve su to bili zanimljivi ljudi najrazličitijih karaktera i tema za razgovor koji su samo hteli mrvicu moje pažnje ili jednostavno da se upoznamo i razmenimo mišljenja. To je legitimno i opravdano iako je moja prijateljica jednog izuzetno navalentnog tipa oterala pitanjem: Da li Vi znate ko je njen suprug? To je bilo mnogo smešno, jer je pitanje zvučalo krajnje iritantno u kombinaciji sa njenom bojom glasa, da je on počeo da se pravda u stilu: Ne mogu da kupim knjigu žena će me ubiti kad vidi vašu fotografiju! Simpatično, ali kao što vidite bez pikanterija mada ne bi bilo loše sad da začinim priču. A daaa…

U utorak sam pre sajma morala da odem do fakulteta da rešim neku dokumentaciju za master rad i naravno u brzini parkirala, gde se i drugi parkiraju (trotoar, pešačka zona), samo da utrčim u zgradu i istrčim. Malo se odužilo moje utrčavanje i istrčavanje pa kada sam izašla (u)videh da mog auta nema a tu je sad parkirano policijsko vozilo. Kreće želudac da me boli, panično zovem brata da ga pitam šta da radim i šta misli gde mi je auto, muža ne smem da okrenem ni u ludilu pošto se vozilo vodi na njega i znam da bi mi drobio do iznemoglosti.

Napokon brat se javlja i ja mu se žalim a on kaže: Zovi parking servis, vidi gde je, plati kaznu i vozi dalje. Zamolim ga da nikome ništa ne priča da vest ne dođe do mog muža. Sad šta je tu je, nema više vremena za dramu i samo mi u glavi odzvanja misao: Samo da moj Cika (muž) ne sazna i sve okej, 13 – 15.000 dinara gore-dole ionako sam štand preplatila sa sve materijalima koje sam koristila u marketinške svrhe ovo je tričava suma. Zovem taksi, lik dolazi za dva minuta, kukam kako mi je pauk pokupio vozilo, zove me prijateljica da me obavesti da je super na sajmu i da mi je prodala neke knjige  a ja ne mogu ni da se obradujem, kad zove muž… On u principu okrene jednom i ako se ne javim ne zove više dok ga ne pozovem. Međutim, dva… tri…. četiri propuštena poziva. Uf, negde gori.

Moram da se javim. Bogobojažljivo sa najumilnijim glasićem kažem:  Hej ljubavi, sorry nisam mogla da se javim u nekoj gužvi sam. Kad on meni: Ma šta kažeš, pokupio te pauk?!, blago ljutit ton ni blizu kakav može da bude. Sad ja plačnim glasom: Ko ti je rekao? I prostreli me misao „moj brat je izdajica“. Kaže: Niko, stigla mi je poruka od parking servisa gde se vozilo nalazi. O, ne. Sad ne može čovek ljudski ni da prećuti a kamoli da slaže. Ništa smirim ga i kažem da se ne brine da ću ja sve  platiti i sve okej. Iz parking servisa su mi rekli da je vozilo na Adi gde sam se i uputila, a muž javlja da je ipak na Starom sajmištu, kažem taksisti da menjamo trasu (i ovu vožnju sam preplatila), odem tamo ovaj traži ličnu kartu i saobraćajnu dajem mu dokumenta kad on: Ne možete da preuzmete vozilo, vodi se na vašeg supruga.

Da li je moguće?! Javnim prevozom se dovozim do sajma izmrcvarena sa sve crvenim karminom i štiklicama, na radost. Ako vas interesuje  ko je platio kaznu -pa moj  muž, moj Cika, ni kriv ni dužan a volim ga mnogo i nisam htela da ga opalim po džepu al’ eto desilo se. Nudim pare kaže neće posle razmišjam bolje da sam platila bar ga ne bih slušala svakodnevno o pričama iz muškog ugla o ženama vozačima.

Da rezimiramo… U sećanju mi se urezala predivna devojka ili mlada žena koja je u jutarnjim satima prišla štandu pogledala „Smejuljke”, okrenula se, otišla i vratila se posle tri sata i rekla: Ceo sajam sam obišla i vratila se da kupim najlepšu knjigu za decu! Sve i da nije kupila knjigu ulepšala mi je dan. Sve lepo i manje lepo što me je zadesilo u osam dana sa sve poreskom inspekcijom (na sreću nisu mogli da pišu kaznu pošto smo radile u skladu sa svim pravilima i zakonima čak smo i dve fiskalnse kase imale na svega četiri kvadrata) vredelo je truda, rada, iskustva, a najviše zbog divnih i kvalitetnih ljudi koje sam upoznala i najdivnijih malih fanova koje sam usrećila.

Od srede do srede, redak po redak čuvamo od zaborava i beležimo istorijske trenutke sreće i slave, tuge i poraza.

Čitajte na preskoke, između redova i tek onda razmišljajte o kontekstu.

Uz osmeh napisala vaša, svoja i Cikina,

Milica A.

 


Milica Ašćerić

Rođena je u Beogradu, na Božić 1984, kao treće dete, a prva devojčica. Posvećena je sportu kao osnivač Sportsko-rekreativnog udruženja „Maja Fit 2016”, koje je nazvala po svojoj kćerki Maji. Majka je troje dece (Aleksandar, Maja i Lazar), kojima je posvetila svoju prvu ilustrovanu knjigu za decu „Smejuljci” (2021).

Radi kao brend menadžer magazina „Blic žena” u kompaniji Ringier Serbia i pohađa master akademske studije Komunikologije, na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Nosilac je brojnih diploma i priznanja iz različitih oblasti.

 

 

 

 

Pratite nas i na našim društvenim mrežama:

Facebook

Instagram

Twitter

LinkendIn

 

 

 




Dodaj komentar

Click here to post a comment

NAŠA IZDANJA

59. Oktobarski salon

GoetheFEST

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .