Književnost Kultura

Finale Beogradskog sajma knjiga obeležile spisateljice koje svojim radom spajaju kulture Italije i Srbije

MediaSfera

 

 

 

 

Fotografije: Italijanski institut za kulturu u Beogradu / Dušan Milenković

 

 

Seriju literarnih susreta na Beogradskom sajmu knjiga, u okviru štanda Italijanskog instituta za kulturu u Beogradu, zatvorile su spisateljice koje u Italiji svojim radom, svaka na svoj način,  govore o Srbiji i Balkanu. U petak 28. oktobra 2022. publici Sajma se predstavila Dunja Badnjević, a u subotu 29. oktobra svoja dela su predstavile Frančeske Rolandi („Dvadeset četiri hiljade poljubaca. Uticaj italijanske popularne kulture u Jugoslaviji (1955-1965)“) i Maja Herman Sekulić („Devet života Milene Pavlović Barili“).

 

Dunja Badnjević, koja živi dug niz godina u Rimu, je urednik, prevodilac i spisateljica.  Publici je govorila o svojim autobiografskim knjigama “L’isola nuda” o Golom Otoku (2008) i “Come le rane nell’acqua bollente” (2019) o životu u Jugoslaviji. Obe knjige su originalno pisane na italijanskom jeziku. Dunja Badnjević je rođena u Beogradu, a sredinom šezdesetih godina preselila se u Italiju. Jedna je od najafirmisanijih prevoditeljki sa srpskohrvatskog na italijanski jezik. Približila je italijanskoj publici velikane jugoslovenske književnosti: Danila Kiša, Mešu Selimovića, Filipa Davida, Dragana Velikića i Ivu Andrića, čija je Izabrana dela prevela i priredila za ediciju I Meridiani izdavačke kuće Mondadori. Godine 2009. osvojila je nagradu za prevod srpske književnosti Srpskog PEN centra. Godine 2008. objavila je svoju prvu knjigu L’Isola Nuda u izdanju izdavačke kuće Bollati Boringhieri za koju je dobila više nagrada u Italiji. Godine 2019. izlazi Come le rane nell’acqua bollente u izdanju izdavačke kuće Bordeaux Edizioni. Godine 2020. u izdanju iste izdavačke kuće objavljuje novo prošireno izdanje knjige L’Isola Nuda.

Frančeska Rolandi je 2012. godine na Univezitetu u Torinu odbranila doktorsku tezu iz slavistike koja je kasnije objavljena pod naslovom „Dvadeset četiri hiljade poljubaca. Uticaj italijanske popularne kulture u Jugoslaviji (1955-1965)“ u izdanju izdavačke kuće Bononia University Press 2015. godine.  Srpsko izdanje knjige, realizovano zahvaljujući podršci Italijanskog instituta za kulturu u Beogradu, objavila je izdavačka kuća Geopoetika izdavaštvo u prevodu Ivane Simić Ćorluke i Marije Ćojbašić.

Frančeske Rolandi izjavila je na promociji u Beogradu: “Tema ove knjige proizašla je iz moje doktorske teze, a sve to je proizašlo iz svakodnevnog života, jer sam živela u Srbiji, a nakon toga u Bosni i Hercegovini i primetila sam da je italijanska popularna kultura, naročito iz 50-ih i 60-ih godina, veoma prisutna na ovim prostorima. Smatram da ova knjiga može da zainteresuje publiku u Srbiji, jer govorimo o ovoj teritoriji. To je bio period nade u bolju budućnost.”

Privremeno rešenje graničnog pitanja, koje je bilo omogućeno Londonskim sporazumom iz 1954. godine, bilo je preduslov za procvat kulturnih veza između Italije i Jugoslavije, dveju zemalja sa različitim političkim sistemima i do tada podeljenim usled oštrog teritorijalnog sukoba. Naročito važnu ulogu odigrao je uticaj italijanske popularne kulture, koji je poslužio kao filter za prenos kulturnih pojava koje su dolazile sa zapada, već odomaćenim u kontekstu u kojem su delovale manje kontroverzno i prihvatljivije u očima jugoslovenske vlasti. Sve brojniji kontakti, omogućeni otvaranjem jedne od najvrelijih granica u posleratnom periodu, bili su odlučujući za formiranje jugoslovenske masovne kulture, naročito u periodu kao što je decenija velikog otvaranja za socijalističku Jugoslaviju, između 1955. i 1965. godine. Tako su Sanremo, pesme Adrijana Čelentana i Rite Pavone, filmske koprodukcije, emisije sa italijanske državne televizije RAI, koje je emitovala Jugoslovenska Radio-Televizija i popularni običaj kupovine u Trstu, doprineli da se jugoslovenska publika upozna sa Italijom, u toj meri, da čak izgradi osećaj kulturne bliskosti, koji nije bio lišen problematičnosti. Bila je to jedna Italija iz mašte, koja je imala malo toga zajedničkog sa onom stvarnom, ali koja je odražavala očekivanja Jugoslovena u pogledu sopstvene budućnosti, koju su privremeno smeštali izvan okvira svojih granica.

Svoju knjigu „Devet života Milene Pavlović Barili“, posvećenu životu ove srpske pesnikinje i slikarke, prestavila je spisateljica Maja Herman Sekulić, srpsko-američki autor; slavna pesnikinja, romanopisac, esejista, prevodilac a bavi se i istraživačkim radom. O njenoj poeziji nobelovac Josif Brodski je rekao da „odiše talentom i retkom lepotom, retkom kao što je ona sama“. Osvojila je mnoge internacionalne književne nagrade. Trenutno živi na relaciji Njujork–Beograd. Na promociji u Beogradu spisateljica je izjavila: “Presrećna sam što je knjiga izašla na tri jezika (srpskom, italijanskom i engleskom), jer Milena nije dovoljno prisutna u svetu, ona treba da bude ponovo predstavljena, i to na pravi način. Moj san je da se ostvari jedna dobar folm o njenom životu.”  Na promociji je učestvovala i prevodilac knjige na itlalijanski jezik, Klaudija Pičino, koja je izjavila: “Ja sam se apsolutno zaljubila u tu priču, jer Milena nije poznata u Italiji. Adele Macola je objavila jednu publikaciju o njoj, ali je to sve što postoji od informacija u Italiji. Ovo je jedan postmodernistički roman, koji nije romansirana biografija, ovo je jedan “tok svesti”. Ova knjiga nije ni dnevnik ni istorijski roman, sadrži karakteristike romansirane biografije; kako kaže autor, teško je definisati žanr ove snažne proze koja sadrži i istorijsko istraživanje i fascinaciju slučajnosti.”

Video snimci svih gostovanja autora na Beogradskom sajmu knjiga u okviru štanda Italijanskog istituta za kulturu u Beogradu mogu se pogledati na Facebook stranici Instituta: https://www.facebook.com/iicbelgrado/.

 

 

 

 

 

 

NAŠA IZDANJA

59. Oktobarski salon

GoetheFEST

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .