Kolumne Sizifov posao

Milica Ašćerić: Lepota i smrt

MediaSfera

 

 

Piše. Milica Ašćerić

Foto: Tijana Janković-Jevrić/Milica Ašćerić, privatna arhiva

 

 

 

Sećam se rasprave arhitekte i menadžera gde prvi potencira lepotu i kaže da je to dar od Boga ili društveni fenomen koji se može kupiti. Drugi uporno o apsurdu života i čoveku koji nikako da shvati da je jedino smrt izvesna a da je strah od gubitka života najjači adut prodavaca magle. Kao da su popili svu pamet sveta i sada jedan drugom serviraju neverovatna saznanja do kojih su došli zdravom logikom a ne zbog infodemije koja guši društvo do neprepoznavanja istine i laži.




Onako kada ih slušate iz pozicije nemog posmatrača zaključujete – „ko o čemu ku*va o poštenju”. Prvi najviše radi sa ženama jer one odlučuju kako će kuća da izgleda ili prostor da se uredi i nekako je njegov mozak već preusmeren na teme o kojima je lako diskutovati ali i od kojih može lepo da se živi. Drugi, s druge strane, u radu sa muškarcima i spoznajom da „komformizam i hedonizam leče organizam” ali približavaju smrt i našao je način kako da ih ubedi da ne menjaju „dobre” navike dok im valja proizvode i usluge za zdrav život i dugovečnost. Potpuna papazjanija.

Odslušala sam taj njihov razgovor koji se doticao i drugih tema, silom prilika, ali ne mogu da kažem da nije ništa pametno rečeno. Konstatovali smo zajedno da je konzumerizam toliko uzeo maha da bukvalno uz odabrane reči i gladnom može masna krpa da se proda. To je poražavajuća slika novog društva, a činilo se da smo pobedili sebe i prevazišli društveno prihvatljive okvire. Međutim, upadosmo u lavirint gde svaka staza vodi do vrata gde nas čeka uvek drugačiji odgovor (spoznaja) koji može biti prihvatljiv zato i lutamo.

Dosta sam i sama čitala na temu uticaja lepote i prirodno je da čovek prve nadražaje prima čulima, najdominantnije ali i najosetljivije je čulo vida. Ta prva impresija o nekome ili nečemu dešava se u prvih nekoliko sekundi. Utisak koji se stekne na „prvu loptu”, psiholozi kažu da se teško menja, zato vodite računa da uvek poentirate. Zašto je onda čudnovatno što u svim kampanjama kozmetičkih proizvoda za ulepšavanje neka prelepa cica pozira, smeje se, trčkara na prstićima, skakuće u lepršavoj toaleti ili donjem vešu? Dok ste paralisano blenuli u ekran gle čuda!? U vašem neseseru viri baš taj artikal. Čudno, zar ne?!

Nije lepota samo u „oku posmatrača” već je i u emociji koju vaše prisustvo ili sama pojava izaziva. Nemoguće je da svima budete lepi, ali moguće je da kada se pogledate u ogledalo, sumirate misli, napravite pregled dana budete zadovoljni sobom što ste mnogo lepih stvari uradili na prvom mestu za sebe, a onda i za druge.

Kažu istraživanja da se žene plaše starenje zbog gubitka lepote pa se izlažu kojekakvim proverenim i ne proverenim estetskim intervencijama i primenom različitih „anti-age” preparata koji nekada prikriju tragove godina, ali često se dešava da osobe više ne liče na sebe. Taj strah od gubljenja posebnosti i jedinstvenosti koju samo savršena priroda može da skroji je, bar u mom slučaju, još uvek jači od eksperimentisanja sa skalpelom ili filerima za konturisanje lica. Zadržaću pravo da se predomislim pošto ne želim da se žene koje su sve izmenile što su mogle (pričamo o tim drastičnim estetskim poduhvatima) zbog mog teksta osećaju loše ili postanu hejterski nastrojene prema meni. Nema potrebe. Budite to što želite da budete bez uticaja onih koji ne znaju vašu priču.

Zašto je važno da ovo istaknem? Zato što sam sedela sa drugaricom koja mi se požalila kako je silno želela da malo poveća usta, zategne čelo, nadogradi kosu, nacrta obrve, izlije duže nokte…, ali nema potršku onih koje voli i čije joj mišljenje mnogo znači. Da bi ispoštovala tuđe zahteve potisnula je svoje želje i sada negoduje. Znate šta sam uradila? Zagrlila sam je i rekla joj: „Slušaj druge ali poslušaj sebe.” Da se razumemo, niko nema pravo da nas popravlja ako to ne želimo pod uslovom da ne ugrožavamo druge a isto tako niko ne sme da nas koči ako želimo da se menjamo (na bolje).

Život je put promena i na kraju nas svakako čeka neminovna smrt (od koje muškarci najviše prezaju, kažu istraživanja) bilo da još uvek lutamo lavirintom između tuđih želja i naših potreba. Bilo da sada već svesno podležemo uticaju reklamnih kampanja i iako znamo da je efekat nula a cilj potrošnja – nema veze napravili smo izbor i to je naša stvar na tuđ način.  Što znači čak i kada ne poslušamo one čije mišljenje nam znači treba da se samo na sekund preispitamo da nismo kojim slučajem upali u zamku potrošačke mašinerije koja cedi do poslednjeg dinara i zadužuje svoje sledbenike. Ipak slušamo, koga? Hm? Mislimo da smo sami doneli odluke, ali… Ko je zapravo to učinio u naše ime? Hm?

To je bilo društvo, sve je pluralizmu podređeno. Nemojte da se zavaravamo! A sutra idem da nadogradim noktiće i malo botoksa, zlu ne trebalo. Pošto samo lepotice znaju kako da pripitome zver(stva) savremenih trendova. 😉

Od srede do srede budite lepi i nek’ crknu dušmani,

Milica A.


 

Milica Ašćerić

Rođena je u Beogradu, na Božić 1984, kao treće dete, a prva devojčica. Posvećena je sportu kao osnivač Sportsko-rekreativnog udruženja „Maja Fit 2016”, koje je nazvala po svojoj kćerki Maji. Majka je troje dece (Aleksandar, Maja i Lazar), kojima je posvetila svoju prvu ilustrovanu knjigu za decu „Smejuljci” (2021).

Radi kao brend menadžer magazina „Blic žena” u kompaniji Ringier Serbia i pohađa master akademske studije Komunikologije, na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Nosilac je brojnih diploma i priznanja iz različitih oblasti.

 

 


 

Pratite nas i na našim društvenim mrežama:

Facebook

Instagram

Twitter

LinkendIn

 

 




Dodaj komentar

Click here to post a comment

NAŠA IZDANJA

59. Oktobarski salon

GoetheFEST

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .