MediaSfera
Foto: Nevena Dugalić, sopstveno delo, Wikipedia
Muzej žrtava genocida podseća da se ovih dana navršava osamdeset i prva godišnjica stravičnih stradanja srpskih civila u zločinima koje je regularna vojska Trećeg Rajha (Vermaht) počinila na teritorijama Draginca, odnosno Jadra, Kraljeva i Kragujevca u jesen 1941. godine.
Sâm vođa Trećeg Rajha, Adolf Hitler, zainteresovao se za pobunu u okupiranoj Srbiji koja je u proleće 1941. godine organizovana u dva pokreta otpora te je zadatak gušenja ustanka poverio generalu pešadije Francu Bemeu, čije će ime ostati upamćeno po naredbama koje brevelokventno izražavaju svu surovost i zločinački naum nemačkih okupatora u Srbiji.
Naime, već 20. septembra 1941. godine, primivši zapovedništvo, general Beme se predano posvetio zadatku. Dana 25. septembra je u naredbi svojim vojnicima i oficirima saopštio: ,,Vaš zadatak je da prokrstarite zemljom, u kojoj se 1914. potocima lila nemačka krv usled podmuklosti Srba, muškaraca i žena. Vi ste osvetnici tih mrtvih. Za celu Srbiju ima se stvoriti zastrašujući primer, koji mora najteže pogoditi celokupno stanovništvo“.
Ne treba misliti isključivo na to da su zločini koji su u narednim danima nakon ove naredbi počinjeni bili samo odmazda za pobede srpske vojske u Prvom svetskom ratu. Naprotiv, zločini su imali za cilj i da demotivišu ustaničke snage koje su već ostvarile početne uspehe. Baš zato je, general Beme, 10. oktobra 1941. izdao zloglasnu naredbu:
,,Bude li gubitaka među nemačkim vojnicima ili ‘folksdojčerima’, teritorijalno nadležni komandant sve do komandanta puka zaključno, narediće streljanje protivnika prema sledećim stopama:
- a) Za svakog ubijenog nemačkog vojnika ili ‘folksdojčera’ (muškarca, ženu ili dete) 100 zarobljenika ili talaca:
- b) Za svakog ranjenih nemačkog vojnika ili ‘folksdojčera’ 50 zarobljenika ili talaca.
Streljanje će izvršiti trupe„.
Dva bataljona 698. puka 342. nemačke pešadijske divizije ušla su u Draginac kod Loznice u subotu 11. oktobra 1941. godine. Na čelu tih jedinica nalazio se komandant pukovnik Fon Štraus. Zaposevši sve važnije zgrade i okupljajući stanovništvo Draginca i okolnih mesta obećanjima o davanju isprava koje su potrebne za slobodno kretanje, Nemci su osigurali dovoljan broj civila koje treba streljati da bi se zadovoljila kvota koju je definisao general Beme. Samo 14. oktobra 1941. (kada se i obeležava Dan sećanja na civile streljane u Dragincu) streljano je 1359 civila. U narednim danima zločini su se nastavili da bi bili okončani kada je ostvarena kvota od oko 2950 streljanih srpskih civila.
Komandant 749. puka Vermahta, major Oto Deš, izdao je naredbu o izvršenju streljanja talaca u Kraljevu. Neposredni izvršilac streljanja civila u Kraljevu bio je komandant mesta Alfons Maciovič.
Razmere zločina u Kraljevu zastrašuju koliko i zločini u Dragincu i Jadru. U Lageru, kako su kao mesto stratišta taoci nazivali lokomotivsku halu u krugu Železničke stanice, Nemci su streljali 1910 civila starosne dobi između 18 i 55 godina, mahom železničara, inženjera, radnika u školama i ustanovama, fabrikama aviona i vagona. Ukupan broj streljanih, koji obuhvata i žene, decu i stare, je najmanje 2258 civila, stradalih u oktobarskom zločinu 1941. godine. Prvi taoci su uzeti na ovaj dan, pre 81 godinu, a prva grupa talaca je streljana u toku dana 15. oktobra. Najveći broj ih je streljan u noći između 15. i 16. oktobra 1941. godine.
U Kragujevcu su snage Vermahta pod komandom majora Paula Keniga, poput zlodela u Dragincu i Kraljevu, počinile zločin protiv čovečnosti, streljajući najmanje 2796 civila u Kragujevcu i okolnim selima, uključujući i oko 300 dece starosne dobi između 8 i 15 godina. Streljanja su vršena 19, 20. i 21. oktobra 1941. godine.
Muzej žrtava genocida podseća i na to da su, nažalost, u vršenju pojedinih od ovih zločina, pored pripadnika Vermahta, učestvovali i srpski kvislinzi, ljotićevci (tzv. Srpski dobrovoljački korpus).
Podsećamo da Republika Srbija obeležava 21. oktobar kao Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu.
Pratite nas i na našim društvenim mrežama:
Dodaj komentar