MediaSfera
Piše: Milica Ašćerić
Foto: Tijana Janković-Jevrić
Ove godine parola je „Povratak napisanih”, a od 2019. kada sam poslednji put bila na 64. Sajmu knjiga u Beogradu „Pismo = Glava” i tada nisam mogla ni da naslutim da će proći čak tri godine do našeg ponovnog susreta. Volela bih da kažem da su proletele kao tren, ali nažalost nisu nekako kao da nas deli čitava večnost.
Zaljubila sam se u književnost, kulturu, dešavanja te vrste i u kandžama nečeg što je zaista lepo i što vas čini ponositim jer ste deo tog sveta i ne želite da vas neko ili nešto otrgne osećate se ispunjeno. Imati u rukama proizvod koji promovišete i on je veličanstven, jer čuva od zaborava nečije misli koje grade nove imaginarno-realistične svetove. Nije li to privilegija?
Te godine, kao PR jedne izdavačke kuće, koja se nažalost ugasila zbog brojnih razloga neznanih i znanih, pokrenula sam kampanju „Čitaj da budeš najjači” u cilju doprinosa borbi protiv nasilja u porodici sa akcentom na nasilje nad ženama. Žena je bila simbol krhkosti ali i unutrašnje snage. Sećam se bilo je mnogo izazova na tom putu od osmišljavanja kampanje, preko realizacije do efekta i činilo se da ćemo uspeti da podignemo svest u društvu o značaju i važnosti porodice i žene koja je ipak stub, nosilac stabilnosti…
Imali smo ogromnu medijsku podršku i verovala sam da radimo sjajnu stvar. Međutim, ništa se nije dogodilo i pokazatelji su poražavajući, jer sama činjenica da je ove godine ubijeno gotovo duplo više žena nego prethodne ostaje samo da se zapitamo – (ne)ljudi, šta nam se desilo? Od otpisanih do napisanih prođoše godine i umesto da bude bolje, gore je.
Sada mislim na TV seriju „Povratak otpisanih” i avanture Prleta, Tihog i družine ilegalaca, u okupiranom Beogradu za vreme Drugog svetskog rata, koji su nas inspirisali svojim dogodovštinama kroz 13 serija u trajanju od 55 minuta, a očigledno da su bili inspiracija i marketing sektoru beogradskog sajma kada su mu ovu parolu nadenuli. Zaista će se izdavači knjiga i drugih publikacija, pa čak i manastiri i crkve koji, takođe, izlažu svoja štiva, vina i rakije, osećati kao ilegalci u Beogradu pod okupacijom korone čije snage gube na svim frontovima (ili jednostavno ta fama i drama nije više u fokusu) a oni treba da nekim čudom pobede sebe i svoja očekivanja.
Verujem da su svi pod pritiskom jer su željni da se opet predstave svojim čitaocima u sajamskom ruhu uz brojne pogodnosti koje donose popusti, predstavljanja starih i novih autora, njihovih literarnih čeda i čuda na tim famoznim knjiškim druženjima sa sve nepriznavanjem straha i opravdanu bojazan – šta ako nam oni zbog kojih se najviše trudimo nađu zamerku? A naći će, uvek nađu.
Jedva dočekaju da negoduju, te zbog cena, uređenja štanda, gužve, nepreglednosti, (ne)ljubaznosti umornih prodavaca koji po ceo dan tu džedže i jedva od umora mogu i da odglume uljudnost, smirenost i razvuku kiseli osmeh dok vas umilno pitaju: „Izvinite, kako mogu da vam pomognem?” ili „Ako mogu da pomognem oko izbora knjige? Da li ste možda čitali najnoviji roman….” i zamislite kada ih potencijalni potrošać ošamari pogledom u stilu – Ne smaraj, znam ja šta tražim! Pa kako da se posle jednog takvog iskustva bilo kom potrošaču obraduju i budu uslužni, a moraju?! Od njih se očekuje da budu na visini zadatka i biće, znam.
Apropo priče s početka i društveno odgovornih kampanja na događajima ovog tipa, dodala bih da je velika odgovornost na kompanijama od uticaja da skreću pažnju na ono što nije dobro u društvu, na ono što će (pojedinci) hteli to ili ne morati da menjaju, zakone koji će isto morati da se primenjuju, poštuju i prilagode novim tendencijama, jer u suprotnom odgovornost će morati da snose ne „boranija” već oni koji ništa nisu preduzeli.
Sada taj „povratak napisanih” mora da bude glamurozan, pobednički i praćen osmehom koji je uprt široj javnosti bez lažne skromnosti, jer će se zlatnik zasijati u svim okicama izlagača. Nije sramota tendenciozno izložiti sa željom da se neki dinar zaradi zato su tu da rade i zarade. Poenta je samo da se ne mešaju dve stvari – prva se odnosi na prodaju gde je zarada a druga se odnosi na društveno odgovornu kampanju gde nema zarade ali ima zadovoljstva.
To su različite stvari koje mnogi podvlače pod isti plašt, a to ne kažem slučajno… Znam o čemu govorim pošto sam prošla taj put tuđeg (ne)razumevanja slučajnog usled neznanja ili namernog, kako bilo… Preko su nam potrebne dobre stvari, promocije pravih vrednosti u cilju rešavanja problema (a ima ih), pa makar to bilo i na događaju ovog tipa. Jer da se kupi knjiga sa sajamskim popustom može i onlajn, ali nije to poenta.
Dođite na ovogodišnji 65. Međunarodni beogradski sajam knjiga od 23. do 30. oktobra i podržite izlagače koji su tamo zbog vas i budite pošteni i ljubazni kupci. Pokažite dozu radosti što smo napokon svi zajedno i slavimo „napisano”.
Napisaću još samo ovo… nije ovo plaćen PR. Neke stvari se rade zarad ličnog zadovljstva koje nema cenu.
Vidimo se u hali 4, Smejuljci, MediaSfera i ja vas čekamo s osmehom i brojnim iznenađenjima.
Od srede do srede vraćam napismeno ono što je davno otpisano,
Milica A.
Milica Ašćerić
Rođena je u Beogradu, na Božić 1984, kao treće dete, a prva devojčica. Posvećena je sportu kao osnivač Sportsko-rekreativnog udruženja „Maja Fit 2016”, koje je nazvala po svojoj kćerki Maji. Majka je troje dece (Aleksandar, Maja i Lazar), kojima je posvetila svoju prvu ilustrovanu knjigu za decu „Smejuljci” (2021).
Radi kao brend menadžer magazina „Blic žena” u kompaniji Ringier Serbia i pohađa master akademske studije Komunikologije, na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Nosilac je brojnih diploma i priznanja iz različitih oblasti.
Dodaj komentar