MediaSfera
Piše: Jovana Ješić
Nove životne stranice ljudi okreću u novoj godini, ja 1. januar koristim za sumiranje utisaka, presabiranje emocija i uspomena. Tada se osvrnem na svoj život u prethodnoj godini, sebe pohvalim, ali i uputim kritiku po potrebi. Nakon toga znam u kom pravcu treba da nastavim, šta da menjam, a šta ne.
Novu životnu stranicu ja ipak okrećem u oktobru. Do pre četiri godine novu životnu stranicu sam započinjala svakog septembra, tad sam se vraćala u školu i to bi bio znak za promene.
Danas je to oktobar. Studenti u svoju školu kreću u oktobru, te tako i ja novo životno poglavlje započinjem svakog oktobra. Napravim plan, organizujem svoje dnevne obaveze i postavim prioritete. Reorganizujem jutarnju i noćnu rutinu, ležem ranije, ustajem ranije. Ne trčim za danom, već u laganom ritmu završavam dnevne aktivnosti. Odmorna sam, učim, idem u pozorište, srećna sam, radim stvari koje me čine srećnom. Prvog oktobra tradicionalno idem kod frizera, na fakultet se pojavljujem sa novom frizurom, tašnom i sa novim cipelama. Kao nekada u školi. Tu je i rokovnik, nova hemijska. Sve je novo, čisto, neukaljano greškama.
Ipak, pogrešim. Svako od nas, te tako vrlo brzo nove cipele dobiju po koju liniju ogrebanog laka, kaiš od tašne ispuca, kosa procveta, rokovnik dobije mrlju od hemijske, baš kao i prsti.
Na te stvari sam navikla i prihvatila ih. Prosto, koliko god bila pedantna ništa ne može da večno ostane novo i neukaljano greškama. Ono što mi je teško da prihvatim, jeste što ja na toj novoj životnoj stranici iznova pravim iste greške, kao da ih prepisujem sa prethodne.
I ne, ja ovde ne mislim na greške vezane za organizaciju oko fakultetskih obaveza. Mislim na one greške koje se tiču lično mene. Kao što sam sa novom frizurom, tašnom, cipelama i drugim stvarima došla na fakultet, isto tako sam odlučila i da ja budem nova ja, odnosno da se rešim toksičnih ljudi, da jasno kažem “ne”, da ne dozvolim da me drugi lažu i nipodaštavaju…
Ta “nova ja” živi neko vreme, a onda se povuče i prevlast uzme ona “stara ja”, devojka koja je sramežljiva, povučena, nesigurna, devojka koja slepo veruje, sebe postavlja na poslednje mesto i dozvoljava da drugi misle da je ispod njih.
A nisam. Ma čak i da jesam, to nije razlog da spuštam glavu!
Prvi oktobar je bila subota, nastava na mom fakultetu je počela juče. Nisam prvog oktobra imala novu frizuru, niti rokovnik, već juče. Novu životnu stranicu nisam okrenula prvog oktobra, nego juče. Možda baš zato što sam tu novu životnu stranicu okrenula juče, petog oktobra, ovaj put budem istrajnija, možda baš ovaj put je neukaljam greškama, ne prepišem one sa prethodne strane. Možda baš sada istrajem u postavljanju sebe na prvo mesto. Ružno je reći, ali dosta sam ja zbog drugih zapostavljala sebe, dosta su drugi koji to ni po čemu nisu zaslužili meni bili na prvom mestu. Oni koji zaslužuju da budu na prvom mestu, biće, oni drugi ipak neće. Sama sam sebi najvažnija i to tako mora da bude uvek, a ne samo prvih par nedelja u oktobru. Lepo je rekao Ljubo Stipišić – “Ej čovječe, vrati se sebi, dok još imaš kome”. Verujem da će ovaj put tako i biti, oko sebe ću staviti zaštitni štit i neću dozvoliti da me drugi povrede i ponize, neću da sutra sama sebi ližem rane.
Dakle, novu životnu stranicu sam za razliku od prethodnih godina umesto prvog, okrenula petog oktobra. Možda baš zato što sam ove godine novo poglavlje svog života započela petog oktobra i uspem da se promenim, da postanem sigurnija, bolja, važnija i nežnija prema sebi. Svi znamo da je jedan 5. oktobar sada već daleke 2000. godine doneo velike promene, te se tako nadam da će i ovaj doneti velike promene, ali za mene, nadam se da ću od ovog petog oktobra više voleti i ceniti sebe.
Jovana Ješić
Rođena je 20.01.2001. godine u Beogradu. Studentkinja novinarstva koja kroz tekstove promoviše svoj pogled na svet i oplemenjuje čitalački um tekstovima koje piše. Radi kao novinarka Original magazina i PR književnice Ljiljane Šarac. Hobi joj je pisanje, u slobodno vreme čita knjige i bavi se preduzetništvom. Promoviše svoj pogled na svet i oplemenjuje čitalački um tekstovima koje piše. Voli da putuje. Ima svoju stranicu: https://jovanajesic.wordpress.com/
Pratite nas i na našim društvenim mrežama:
Dodaj komentar