Dijaspora

Odužena restauracija hrama Svete Trojice u Kumanovu: Čekajući odgovor nadležnih pred zatvorenom svetinjom!

MediaSfera

 

 

Od kako su od Spasovdana, 2. juna ove godine, zatvorene kapije na ulazu u portu i vrata hrama Svete Trojice u Kumanovu, na severu Makedonije, od kada su započeti radovi na rekonstrukciji crkve nema nikakvih konkretnih informacija o obimu i prirodi zahvata u objktu koji je i dalje izvan bogoslužbene upotrebe. Iz Srpskog kulturno informativnog centra SPONA, kao što je objavljeno, upućen je otvoreni Apel nadležnim institucijama u Republici Severnoj Makedoniji (RSM) povodom trenutnog stanja crkve Svete Trojice u Kumanovu.




Akt je upućen – Ministarstvu kulture RSM, (Ministarka Bisera Kostadinovska-Stojčevska, Eparhiji kumanovsko-osogovskoj – MPC – OA, (episkop kumanovsko – osogovski Grigorij), Upravi za zaštitu kulturnog nasledstva (Direktor Arijan Aslanaj), NU Nacionalnom Konzervatorskom centru Centar – Skoplje, (Direkto Memet Selmani), NU Muzej – Kumanovo, (v.d. direktor Meri Nikolić), Opštini Kumanovo, (Gradonačelnik Maksim Dimitrievski).

U uslovima objektivno trajanja „ograđivanja“ od ćutnje kojom je obavijeno rekonstruisanje hrama, u Apelu centra SPONa je istaknuto da pravoslavni vernici i poštovaoci kulturnog nasleđa strahuju da li se u aktuelnim radovima ne ugrožava autentičnost,između ostalog i ikonostasa u hramu iz 1901. godine. To je dar srpske kraljice Drage Obrenović. Podseće se da je crkva u Kumanovu poznata po vrednom i veoma bogatom ikonostasu urađenom u Carigradu. U vreme izrade, kako se ukazuje, prema relevantnim zapisima, iznosila je 1.500 turskih lira, ili u današnjoj protivrednosti oko 500.000 evra.

Iza ograde hrama u Kumanovu, u porti su na otvorenom danima ostavljeni vidljivi izbačeni delovi dotrajalog drvenog enteritera. No, nije baš uočljivon da li se tu nalaze i eventualno ostaci pomenutog ikonostasa.

Na Apel centra SPONA, odgovorima su se oglasili samo resorno Ministarstvo kulture i sa zadrškom Eparhija kumanovska osogovska Makedonske pravoslavne crkve – Ohridske arhiepiskopije (MPC-OA). I dok je u aktu pomenutog ministarstva sa potpisom ministarke Bisere Kostadinovske-Stojčevske, ukazano da oni nisu nadležni za slučaj, već savetodavno upućuju na nadležnu Upravu za zaštitu kulturnog nasledstva. Iako je ta uprava pod „kapom“ upravo tog Ministarstva…

– Upućujemo na dalju saradnju sa nadležnom ustanovom  Nacionalnim konzervatorskim centrom Skoplje, za sve aktivnosti koje zadiru u deo zaštite nepokretnog kulturnog nasledstva, od izrade elaborata za valorizaciju do realizacije neposredne zaštite crkve Sveta Troica u Kumanovu, precizirano je u odgovoru Ministerstva. Posebno je ukazano je da prema Nacionalnom registru kulturnog nasleđa, pomenuta crkva u Kumanovu, „nije registrovana kao spomenično dobro“.

S druge strane u centru SPONA, stigao je oštro intonirani odgovor episkopa kumanovsko-osogovskog MPC-OA, Grigorija, koji umesto bilo kakvog objašnjenja na Apel, dostavlja opomenu . pred tužbu!? Razlog, navodno mešanje centra SPONA u unutrašnje stvari i upravuvanje imovinom u vlasništvu MPC-OA.

Uz izričito naglašavanje da je eparhija vlasnik pokretne i nepokretne imovine u crkvi  Sveta Troica, iako o tome nije bilo nikakvih konstatacija u Apelu, vladika je napisao da prema odluci nadležni organi eparhije preduzimaju aktivnosti za odstranjivanje dotrajalih elemenata i nefunkcionalnosti pri izvršavanju bogoslužbenih i liturgijskih radnji u samoj crkvi.

Ikonostas

Raskošni ikonostas izuzetne vrednosti u crkvi „Sveta Trojica“ u Kumanovu, (prema zapisima Slavice Krstić, „Crkvi i manastiri vo Žegligovo“, NU Muzej – Kumanovo, Kumanovo 2021), nosi ikone Presvete Bogorodice sa Isusom Hristom na prestolu, Isusa Hristosa Svedržitelja, Svetog Save, Svetog Joanikija (prvog srpskog patrijarha), srpskog kneza Lazara, kneginje Milice, Rođenje i Vaskrsenje Hristovo, Tajnu večeru, Preobraženje, Ulazak u Jerusalim, Uznesenje Hristovo, kao i četiri figure visokih srpskih crkvenih velikodostojnika… U trećoj zoni se nalaze figure srpskih kraljeva i crkvenih velikodostojnikerne strane prema jugu su ikone Svetog Nikole i Svetog Stefana Prvovenčanog u raskošnim odeždama i krunanama. Na južnom delu je ikona Svetog Simeona Mirotočivog sa krunom, ikona Svetog Jovana Krstitelja, a na vrhu ikonostasa je patron crkve – Sveta Trojica.

Hram

Gradnja crkve Svete Trojice (zajedno sa objektom nove škole), prema projektu ruskih arhitekata, trajala je u periodu od 1899. do 1902. godine, a svečano osveštana uprisustvu tadašnjeg skopskog mitropolita Farmilijana 21. septembra 1903. godine, na praznik Male Gospojine. Najveći darodavci izgrdanje crkve bio je srpski kraljevski par Obrenovića: kralj Aleksandar I i kraljica Draga. Svečanom činu osveštanja prisustvovale su mnoge visoke zvanice, među kojima i Ahmed Ejub paša, valija Kosovskog vilajeta, Mihajlo Kurtović, srpski konzul, Viktor Maškov, rusko konzul, grčki konzul, mesni kajmakam, kadija, ugledni kumanovski trgovci i darodavci. Kao najveća i najreprezentativnija kumanovska crkva – petokupolna, bila je i ostala vredno kulturno nasleđe grada Kumanova.

Unutrašost hrama je oslikana 1904. godine od strane čuvenog freskopisca i slikara Krste Avramova Dičića (1866 – 1939) iz Tresonča, sina Avrama Dičova (1840 – 1923) i unuka još čuvenijeg Diče Zografa (1819 – 1871). Kasnija oslikavanja su usledila u periodu 1968/70, i najnovija tokom 2013/14 godine.

U iščekivanju pravih informacija o radovima u zatvorenom hramu u Kumanovu, uprkos dobronamernom Apelu centra SPONA, validnog odgovora nadležnih – nema.

Izvor: SPONA

 

Pratite nas i na našim društvenim mrežama:

Facebook

Instagram

Twitter

LinkendIn

 

 

 




NAŠA IZDANJA

59. Oktobarski salon

GoetheFEST

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .