MediaSfera
Piše: Jovana Ješić
“Ono što nepobitno legalizuje Beograd kao neotuđivi deo Evrope je činjenica da smo u glacijalnoj eri imali mamute koji ni u čemu nisu ustupali ni pariskim ni londonskim. Kasnije smo, sticajem okolnosti, o čijoj se prirodi još nismo dogovorili, nešto malo zaostali,” napisao je Borislav Pekić.
I dalje ubojit Pekić.
Rekla bih ipak da nismo malo zaostali, već mnogo. To kažem sada, nakon što su se slegli utisci sa jučerašnjeg protesta.
Za neupućene, ukoliko takvih ima, juče je bio protest ispred redakcije tabloida Informer zbog ustupanja javnog prostora višestrukom silovatelju koji je javno ispričao detalje silovanja i kako mi, žene, treba da se ponašamo ako nas napadne da ne bismo bile povređene. Intervju je izazvao opravdani strah i naneo dodatni duševni bol silovanim devojkama.
Dakle, zašto smatram da smo mi mnogo zaostali, a ne malo kako kaže Pekić.
Razlog za takav moj stav je to što je juče na protestu bilo malo muškaraca, gotovo da nije bilo roditelja.
Zar svi ti roditelji i muškarci koji nisu bili na protestu nisu svesni da je taj silovatelj pretnja i za njihove ćerke, sestre, devojke, žene, majke?
Zar svi ti koji nisu bili na protestu ovaj protest vide kao protest histeričnih i dokonih žena? Ili pak kao protest mrzitelja Informera? Ili još gore kao protest opozicije protiv provladinog tabloida?
Ako svi ti koji nisu bili na protestu isti vide kao sve ovo što sam navela, onda mi, kao što Pekić kaže, nismo mnogo odmakli od mamuta iz glacijalne ere.
Jučerašnji protest je bio vapaj bespomoćnih ljudi koji jedino izlaskom na ulicu mogu da učine nešto. A to “nešto” što želimo da učinimo je bezbednost za svakog od nas, za svaku od nas, bezbednost za buduće generacije. Želimo sistem koji nas štiti. Želimo da silovatelji povratnici budu tamo gde im je mesto.
I ne, nemojte mi reći da se on možda promenio. Stvarno ne treba da saznajemo to. Taj čovek, i svaki koji je njemu sličan, ne može biti slobodan. Ako je zatvorsku kaznu odslužio, onda treba da bude u ustanovi za resocijalizaciju u vidi psihijatrijskih bolnica, a ne na ulici.
Jučerašnji protest je bio i protest protiv uništavanja novinarstva. Svi mi, novinari, i budući novinari, ne želimo da nam se više kalja, uništava i srozava profesija. Ne želimo da određeni mediji ne poštuju medijske zakone i kodekse, ne želimo da krše medijsku etiku, ne želimo da institucije koje treba da kontrolišu medije ćute.
Jučerašnji protest je bio protest protiv mnogo čega, ali ako ste vi taj protest videli samo kao protest “dokonih” feministkinja, ja vam u tome ne mogu pomoći, to je onda vaš iskrivljeni pogled. I vi imate ćerke, sestre, majke, imate žene, devojke, drugarice, imate drage osobe ženskog pola koje su na ulici nebezbedne. Živimo u stranu, i danju, a i noću. Silovateljima, nasilnicima, predatorima je mesto u zatvoru, u institucijama za resocijalizaciju, a ne u medijima.
Jučerašnja parola – “na nasilje se ne klikće, ono se kažnjava”, mislim da bi trebalo da vam bude jasna.
Ne treba mešati babe i žabe, zato ću ovde da završim kolumnu. Neću da pišem o trenutnom “ratu” na društvenim mrežama gde jedni vređaju druge, gde jedni govore “gde su sada litije za porodične vrednosti, jer i bezbednost ćerke, sestre, žene i majke jeste porodična vrednost”, dok drugi govore “biće litija za spas Srbije, odnosno za zdravu porodicu, a ne za razorenu iz koje proizilaze i nastaju nasilnici i silovatelji”. O ovim “litijama” možda neki drugi put.
Završavam kolumnu ovde, sledeći put kada bude bio protest ovog tipa dobro razmislite šta je koren tog problema zbog kog je organizovan protest, kao i zašto i zbog koga treba da izađete na ulicu, a ne da samo odmahnete glavom i kažete da su dokone žene zauzele Terazije. Žene su uplašene i nebezbedne, ali ne i slabe. Jake smo! Revolucionarke smo! Pružamo otpor, borimo se i u svim borbama ćemo uspeti bez obzira na to imamo li podršku sa muške strane ili ne.
Jovana Ješić
Rođena je 20.01.2001. godine u Beogradu. Studentkinja novinarstva koja kroz tekstove promoviše svoj pogled na svet i oplemenjuje čitalački um tekstovima koje piše. Radi kao novinarka Original magazina i PR književnice Ljiljane Šarac. Hobi joj je pisanje, u slobodno vreme čita knjige i bavi se preduzetništvom. Promoviše svoj pogled na svet i oplemenjuje čitalački um tekstovima koje piše. Voli da putuje. Ima svoju stranicu: https://jovanajesic.wordpress.com/
Pratite nas i na našim društvenim mrežama:
Dodaj komentar