Kolumne Sizifov posao

Milica Ašćerić: Kuća-pos’o, pos’o-kuća

MediaSfera

 

Piše: Milica Ašćerić

Foto: Tijana Janković-Jevrić; privatna arhiva Milica Ašćerić

 

 

 

Na šta nam se život sveo – kuća-pos’o, pos’o-kuća?! Od korone pa na ovamo, koliko samo promena… Al’ to nisu male, neznatne promene. To su promene velikih razmera, kao kad smo nekada imali kamičak na putu koji smo mogli da preskočimo, pa i ako ga nagazimo ništa značajno. Sada se taj kamičak pretvorio u stenu i ako je ne zaobiđemo glavom kroz zid, teško da možemo dalje?!




Šta simbolizuje taj kamičak, verujem da se pitate pošto znam da budem zagonetna. Odnosi se na život koji je imao neki tok, uspone, padove, kretnju, stajanje, bol, izlečenje… I pre, čini se, male stvari su bile beznačajne, manje-više neprimetne i tražili smo još, više, daj, daj, bolje…

Na scenu stupi „korona vajb ili vajRUS”, kako vam volja, i pomrsi nam konce, od toga da se usporimo. To nije bilo postepeno usporenje, nego stani tu gde si, nemaš prava glasa, ćuti i slušaj šta ti se kaže. Ali bukvalno. Uvučeni u mišje rupe pod ključem, trk u prodavnicu pre ili posle zvona. Sećate se „policijskog časa”? Do hleba, šećera, soli, ulja i toalet papira ko će brže, ko će pre. I za divno čudo, privikosmo se da ne idemo na posao, da radimo od kuće, koristimo razne aplikacije koje olakšavaju komunikaciju a nisu društvene mreže (na primer, meni je „zoom” otkriće korona 2019-20. godine i još uvek „zoom-iram” svoje treninge, al to je priča za neku drugu kolumnu da sad ne pravim digresiju iako sam majstor da skrećem s teme kao da pojasnim i priča ode u nedogled, do momenta da zaboravim o čemu sam prvobitno polemisala)…

Nego da nastavim… moja deca su s oduševljenjem prihvatila činjenicu da imaju pored e-dnevnika i e-učionicu, nastavu, virtuelne drugare… paralelna stvarnost se toliko približila ovoj našoj realnoj (moj profesor dr Mrđa kaže da je naša stvarnost, zapravo, fizička stvarnost a ne samo realna pošto je i virtuelna stvarnost takođe realna iako to neki teoretičari ne interpretiraju na taj način, ali i to je sad opet neka potpuno treća tema za kolumnu…), izgubili smo pojam o vremenu, istripovali smo se da je vreme stalo, iako znamo da su godine prošle vrtimo se oko priče zvane „korona vajb ili vajRUS”.

Sada je svet zahvatio drugi virus zvani Putin-Zelenski, udario brat na brata (savršeno poznat scenario) pa ne znamo da li je opasnije ovo što nam zapad nudi ili istok čini, mada se plašim da na oba bojišta samo čovek biva žrtva. Kada kažem čovek, mislim na čoveka, a ne na amebu, ljigavca, poltrona, muvu gov*aru, parazita… Razumete?

Kažu ne može se sedeti na dve stolice, pa dobro nećemo da sedimo stajaćemo ili bolje nek oni pokupe svoje stolice napravićemo našu na kraju krajeva, nek bude improvizovana, majstori smo da sve improvizujemo, pa čak i sreću. Zamisite nama je bio dobar i život u kavezu, sopstvenom kavezu i čudimo se što sad ko pušteni s lanca srljamo u propast. Pa zar to nije bio plan? Čiji? Nemam pojma, verujem da samo karma ili bolesni umovi mogu da naprave ovako bizaran scenario. I Hičkok je mala maca za ovu vrstu improvizacije…

Čuj pandemija, infodemija, hemija… Da te Bog sačuva?! Imam utisak da mi nismo ni znali šta nam se kuva, ali ovo što vidim ni malo mi se ne dopada. Postali smo previše fleksibilni i ta fleksibilnost će nas dobro opaliti po nosu, to vam je kao gumica za tegle koju dok razvlačite ona ide ali ne daj bože da je pustite pre nego što pukne inače odoše i nos i oko. Nismo ni nanjušili a već smo oslepeli.

Kakve su to moćne sile da nismo svesni svog delanja, jer ni ono čak nije naša stvar. Krećete se kako vam se naredi i dođosmo u naizgled mirnu fazu – kuća-pos’o, pos’o-kuća, dok ne vidimo ko meša špil i čije karte su bolje, ostaje da uživamo u blagostanju neznanja. Nema jurcanja, srljanja, posrnuća i poginuća! Mir je ključ i odgovor koji tražimo. Mir!

Ostajte s mirom i na rutinskom putu kuća-pos’o, pos’o-kuća, jer dok je tako – dobro je. Male stvari su najveće i najvrednije dok vaj(b)RUS ne grune međ’ ljude.

Od srede do srede družimo se i mislim na vas,

Milica A.

 


Milica Ašćerić

Rođena je u Beogradu, na Božić 1984, kao treće dete, a prva devojčica. Posvećena je sportu kao osnivač Sportsko-rekreativnog udruženja „Maja Fit 2016”, koje je nazvala po svojoj kćerki Maji. Majka je troje dece (Aleksandar, Maja i Lazar), kojima je posvetila svoju prvu ilustrovanu knjigu za decu „Smejuljci” (2021).

Radi kao brend menadžer magazina „Blic žena” u kompaniji Ringier Serbia i pohađa master akademske studije Komunikologije, na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Nosilac je brojnih diploma i priznanja iz različitih oblasti.

 

 

 

Pratite nas i na našim društvenim mrežama:

Facebook

Instagram

Twitter

LinkendIn

 

 

 




Dodaj komentar

Click here to post a comment

NAŠA IZDANJA

59. Oktobarski salon

GoetheFEST

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .