Vruće teme

Kraljica Elizabeta: Žena koja je obeležila epohu i srušila sve rekorde

MediaSfera

 

 

Kraljica Elizabeta II preminula je u danas u 96. godini, prenose svetski mediji.




Elizabeta II (Elizabeta Aleksandra Meri) rođena je 21. aprila 1926. godine u Londonu.

Nakon nasleđivanja prestola 6. februara 1952, Elizabeta je postala poglavar Komonvelta i kraljica sedam nezavisnih država Komonvelta: Ujedinjenog Kraljevstva, Kanade, Australije, Novog Zelanda, Pakistana i Cejlona. Njeno krunisanje održano sledeće godine bilo je prvo koje je prenošeno na televiziji. Od 1956. do 1992. broj njenih kraljevstava se menjao kako su neke teritorije dobijale nezavisnost, a neka kraljevstva su postala republike. Danas, pored četiri prvonabrojane države, Elizabeta je kraljica Jamajke, Bahama, Grenade, Papue Nove Gvineje, Solomonskih Ostrva, Tuvalua, Svete Lucije, Sent Vinsenta i Grenadina, Antigve i Barbude i Sent Kitsa i Nevisa. Ona je najstariji vladajući monarh na svetu i najdugovečniji britanski monarh. Dana 9. septembra 2015. oko 18.30 časova po centralnoevropskom vremenu postala je britanski monarh koji je najduže vladao i ženski monarh koji je najduže vladao, čime je prestigla kraljicu Viktoriju.

Elizabeta je rođena u Londonu i najstarija je kćerka vojvode i vojvotkinje od Jorka, kasnije kralja Džordža VI i kraljice Elizabete. Njen otac je postao kralj nakon abdikacije njegovog brata Edvarda VIII 1936, kada je ona postala naslednica prestola. Počela je da obavlja javne dužnosti tokom Drugog svetskog rata, u kom je služila u Pomoćnoj teritorijalnoj službi. Elizabeta se 1947. udala za Filipa, vojvodu od Edinburga, sa kojim ima četvoro dece: Čarlsa, Anu, Endrua i Edvarda.

Rođena kao prvo dete u braku princa Alberta od Jorka i ledi Elizabet Bovs-Lion. Rođena je u Londonu, na adresi Ulica Bruton broj 17.[2] Krštena je u kapeli Bakingemske palate kao Elizabet Aleksandra Meri. Prvo ime je dobila po majci, drugo po prababi Aleksandri, kraljici i princezi Danske, a treće po babi, kraljici Mariji.

U vreme njenog rođenja kralj je bio njen deda po ocu, Džordž V, a Elizabeta je bila treća u redu nasledstva, posle strica Edvarda i oca Džordža. Elizabetu i njenu četiri godine mlađu sestru Margaretu vaspitavala je guvernanta pod nadzorom njihove majke. Povodom trećeg rođendana princeze Elizabete njena slika se našla na naslovnoj strani Tajmsa. Kao pripadnica kraljevske porodice nosila je titulu princeze i oslovljavali su je sa „vaša kraljevska visosti“. Njeno rođenje je zainteresovalo javnost, ali mogućnost da nasledi presto je bila mala.

Naslednici prestola

Nakon što je 1936. godine njen stric, kralj Edvard VIII abdicirao, a Elizabetin otac postao kralj Džordž VI, Elizabeta je postala naslednica prestola. Bilo je predloga da se Elizabeti dodeli titula princeze od Velsa (jer je titula britanskog prestolonaslednika princ od Velsa). Kralj Džordž je to odbio jer je to bila titula koja je dodeljivana supruzi prestolonaslednika, te bi joj je morao oduzeti u slučaju da dobije sina.

Drugi svetski rat

Kada je počeo Drugi svetski rat Elizabeta je imala 13 godina, a kada su zaratile Britanija i Nemačka princeze Elizabeta i Margarita evakuisane su iz Londona zbog bezbednosti. Bilo je predloga da se princeze prebace u Kanadu, ali je njihova majka, kraljica Elizabeta to kategorički odbila govoreći: „Deca neće ići bez mene, ja neću ići bez kralja, a kralj nikada neće otići“. Elizabeta se 1940, preko BBC-jeve emisije posvećene deci, obratila deci koja su bila evakuisana iz svojih domova na sela i deci koja su ostala bez domova tokom bombardovanja britanskih gradova.

Godine 1945. Elizabeta se pridružuje vojsci, gde služi kao vozač i mehaničar u pomoćnim teritorijalnim snagama. Obučavana je kao „No 230873 Second Subaltern Elizabeth Windsor“ i jedina je žena iz kraljevske porodice koja je prošla vojnu obuku, a takođe i jedini živi šef države koji je učestvovao u Drugom svetskom ratu.

Njena najveća ljubav

Princeza Elizabeta se udala 20. novembra 1947. za grčko-danskog princa Filipa.

Elizabeta i Filip su rođaci u trećem kolenu preko danskog kralja Kristijana IX i britanske kraljice Viktorije. Neposredno pre venčanja Filip je postao britanski državljanin, morao se odreći pravoslavne vere i preći u anglikansku, morao je opovrgnuti vernost grčkoj kruni i odreći se titule princa od Grčke i Danske. Tom prilikom je dobio titulu vojvode od Edinburga i uzeo prezime Mauntbaten. Venčanju nije smeo prisustvovati niko od njegovih rođaka iz Nemačke, tj. niko sem njegove majke. Venčanju nije htela prisustvovati ni Elizabetina tetka, princeza Marija, jer na venčanje nije pozvan Elizabetin stric bivši kralj Edvard VIII zbog svog braka sa Volis Vorfild. Nakon venčanja Elizabeta i Filip su otputovali na Maltu (gde je Filip služio kao mornarički oficir), na kojoj su živeli od 1949. do 1951.

Dana 14. novembra 1948. rodila je svoje prvo dete, sina Čarlsa, kome je kralj Džordž VI posebnim ukazom dodelio titulu princa. Posle Čarlsa Elizabeta je rodila još troje dece, Anu (1950, Endrua (1960) i Edvarda (1964).

Kraljica

Kako se zdravlje starog kralja Džordža pogoršavalo princeza Elizabeta je počela preuzimati neke njegove dužnosti. Džordž VI je umro 6. februara 1952. godine. Vest o očevoj smrti zatekla ju je u Keniji, gde je boravila sa suprugom. Čim je obaveštena o očevoj smrti vratila se u London. Uzela je vladarsko ime Elizabeta II. Istog dana je proglašena za kraljicu Kanade a sledećeg dana i Ujedinjenom Kraljevstvu. Svečano je krunisana 2. juna 1953. godine u Vestminsterskoj opatiji.

Njena vladavina je u prvim decenijama bila obeležena postupnim nestankom Britanske imperije, kao i stagnacijom i siromašenjem Velike Britanije, trendovima koji su na određeni način preokrenuti za vreme premijerskih mandata Margaret Tačer i Tonija Blera. Takođe njen boravak na tronu od 70 godina je obeležio i niz geopolitičkih dešavanja, početak i završetak Hladnog rata, osnivanje Evropske unije i izlazak samog Ujedinjenog Kraljevstva na čijem je tronu iz nje. Takođe tu su i vrhunac i pad SSSR- a, vraćanje Hongkonga Kini, promena raznih režima u svetu, stvaranje novih država, granica, procvat masovne kulture muzike i filma, svedočenjem sa početka vlasti konzervativnog života Zapada do današnjeg liberalnog, menjanja javnih i političkih diskursa sveta u svakom pogledu itd. Kraljica Elizabeta je šef države koji je posetio najviše zemalja sveta. Posetila je čak 116 zemalja, šef je države 15, a vladala je u prošlosti sa još 17, od kojih je poslednja Barbados, zemlja koja je postala republika 30.11.2021.

Elizabeta, jedan od najdugovečnijih monarha u savremenom svetu, uživa veliku popularnost među svojim podanicima. Najpopularniji je član kraljevske porodice, a jedini popularniji od nje su jedno vreme bili Dajana, princeza od Velsa, i njen unuk princ Vilijam.

Lično bogatstvo kraljice procenjeno je na 520 miliona dolara 2018. godine.

Tokom 2022. proslavila je 70 godina vladavine kao prva britanska vladarka koja je to ostvarila. Svega nekoliko vladara na svetu je imalo vladavinu dužu od 70 godina. Nedostaju joj još dve godine vladavine da pretekne Luja XIV, i još 12 za Sobuzu II.

Izvor: B92

 

Pratite nas i na našim društvenim mrežama:

Facebook

Instagram

Twitter

LinkendIn

 

 




NAŠA IZDANJA

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .