MediaSfera
Piše: Jovana Ješić
Neki bi rekli da septembar najteže pada đacima koji se vraćaju u školske klupe, neki drugi bi rekli da najteže pada roditeljima koji te đake treba da opreme za školu, neki treći bi pak rekli da najteže pada onima koji su se tek vratili sa odmora na svoja radna mesta.
No, ipak niko od njih nije u pravu, jer septembar najteže pada zapravo nama, studentima.
Sada je poslednji ispitni rok. Sada smo najumorniji, tumaramo od kuće do fakulteta kao zombiji. Bledi, anemični. Sunce danima nismo videli. Oči nas bole od sitnih slova u knjigama, a u nozdrvama je samo miris knjiga i markera.
Zagrejali smo stolice, doduše, tek sad. U glavi presabiramo ESPB poene i računamo koji nam je prosek. Neki su budžet osigurali i za to ne brinu, sada samo “čiste” godinu. Neki pak jure da “uhvate” uslov za budžet, ili uslov za narednu godinu.
Svaki student sada dok noći provodi nad knjigom, dok ne jede, dok u organizam unosi samo kofein koji ga održava budnim obećava da će od naredne godine sve drugačije, da će na vreme da počne da uči, da će racionalno prijavljivati ispite i da neće dozvoliti sebi da mu ostanu ispiti za ispitne rokove septembar i septembar 2.
I tako iz godine u godinu. Glave pune lažnih obećanja u koja verujemo samo dok se ne završi ispitni rok, a onda danima pokušavamo da se oporavimo, da se naspavamo, da se hidriramo, da odmorimo oči od hiljade i hiljade pređenih stranica knjiga.
Čudno je to, nakon što se vratim sa poslednjeg ispita osetim ogromno olakšanje i rasterećenje iako još uvek ne znam ni da li sam položila ispit, niti gde sam na rang listi. Ta pitanja nastavljaju da me muče, ali izgleda da se tada mozak ugasi kao motor automobila, ili bar iz pete brzine se prebaci u treću.
Dakle, nakon lažnih obećanja koja sami sebi damo i nakon što se ispitni rok završi mi, studenti, se okrećemo religiji i molimo se i Bogu i svim Svetiteljima da nam pomognu da budemo na budžetu i obećavamo da ćemo redovno ići u Crkvu, da ćemo redovno posititi i biti dobri Hrišćani.
I tako i bude, do objavljivanja rang liste.
Nakon toga, studenti odustaju od svih obećanja datih i sebi i Bogu. Onda sledi tzv. period “ima vremena”.
“Ima vremena” za učenje, tek je počela nastava, još se nismo odmorili od ispitnih rokova, “ima vremena” za kupovinu knjiga, “ima vremena” za skupljanje predispitnih poena, “ima vremena” za prezentaciju. “Ima vremena” daleko su kolokvijumi i ispiti.
I tako munjevitom brzinom prođe taj tzv. period “ima vremena” i dođu ispiti kad nema dovoljno vremena. Nema dovoljno vremena za učenje, nema dovoljno vremena da se stigne sve, trebalo je ranije da počnemo da učimo.
Kratak je period između “ima vremena” i eto ga rok septembar 2, poslednji ispitni rok, kada kao danas izgledamo poput zombija.
Zato, drage moje kolege i koleginice, ove godine počnimo na vreme sa učenjem, izbacimo iz rečnika i iz studentskog života to “ima vremena”, jer u suprotnom vrlo brzo dođe momenat kad ne znamo šta ćemo pre da učimo pa nam i štitna proradi od stresa, jer više nema dovoljno vremena.
Jovana Ješić
Rođena je 20.01.2001. godine u Beogradu. Studentkinja novinarstva koja kroz tekstove promoviše svoj pogled na svet i oplemenjuje čitalački um tekstovima koje piše. Radi kao novinarka Original magazina i PR književnice Ljiljane Šarac. Hobi joj je pisanje, u slobodno vreme čita knjige i bavi se preduzetništvom. Promoviše svoj pogled na svet i oplemenjuje čitalački um tekstovima koje piše. Voli da putuje. Ima svoju stranicu: https://jovanajesic.wordpress.com/
Pratite nas i na našim društvenim mrežama:
Dodaj komentar