MediaSfera
Foto: Pixabay
Srbija nije prekršila obavezu da zaštiti slobodu izražavanja novinara, saopštio je Evropski sud za ljudska prava u Strazburu.
U presudi objavljenoj 6. septembra, sud je tako odlučio o predstavci koju su 2019. podneli novinari i građanski aktivisti Ilir Gaši, Vukašin Obradović, Antonela Riha i Tamara Skroza zbog kršenja Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava koji štiti i garantuje slobodu izražavanja.
„Sud ne nalazi da tužena država nije ispunila svoju pozitivnu obavezu da zaštiti slobodu izražavanja podnosilaca predstavke. Prema tome, nije došlo do povrede Konvencije“, saopštio je, između ostalog, Sud u Strazburu.
Četvoro novinara iz Srbije žalilo se Evropskom sudu za ljudska prava podnelo je jer je, kako su obrazložili u predstavci, u listu Informer i televiziji sa nacionalnom frekvencijom Pink pre šest godina protiv njih vođena diskreditujuća kampanja.
Kako su naveli u predstavci, tada su u tim medijima označeni kao ekstremisti, neprijatelji države, rušitelji ustavnog poretka i deo zavereničke grupe „koja po nalogu Evropske unije i Amerike želi da ubije tadašnjeg premijera Aleksandra Vučića“.
Nakon toga stigle su im pretnje u komentarima na onlajn medijima.
Sud u Strazburu u odluci od 6. septembra navodi i da prima na znanje izveštaje o stanju u Srbiji u vezi sa slobodom izražavanja i bezbednosti novinara, kao i izveštaje o fizičkim napadima i drugim vidovima navodnog progona novinara.
„Međutim, s obzirom na specifične okolnosti ovog slučaja, Sud smatra da zaključci tužioca nisu bili proizvoljni ili očigledno nerazumni, niti su se oslanjali na neprihvatljivu ocenu relevantnih činjenica. Takođe nalazi da je tužena država ponudila niz drugih efikasnih sredstava za zaštitu podnosilaca predstavke koje oni nisu iskoristili“, dodao je, između ostalog, Evropski sud za ljudska prava.
Više javno tužilaštvo u Beogradu odbacilo je njihovu krivičnu prijavu, Apelaciono javno tužilaštvo odbilo njihov prigovor, posle čega su podneli ustavnu žalbu koju je Ustavni sud Srbije odbacio u novembru 2018. godine.
Pošto su time iscrpljene sve zakonske mogućnosti u Srbiji, podneli su predstavku Evropskom sudu za ljudska prava, vrhovnom arbitru za ljudska prava u Evropi.
U predstavci su istakli da je obrazac odmazde protiv poznatih kritičara vlasti u Srbiji doprineo rastućem neprijateljskom okruženju za slobodu izražavanja i otvorenu debatu. Dodali su da je u pitanju ustaljena praksa obračuna sa intelektualcima i slobodnomislećim ljudima koji otvoreno kritikuju režim Aleksandra Vučića.
U presudi Evropskog suda za ljudska prava, koju je potpisao predsednik Jon Fridrik Kjolbro (Kjølbro), objavljeno je i zdvojeno mišljenje sudije Pauline (Pauliin ) Koskelo.
Ona je istakla da je glasala kako je presuđeno ali i dodala da je važno da države uspostavljanjem efikasnog sistema zaštite novinara stvore povoljno okruženje za učešće u javnoj raspravi.
„Ovo bi trebalo da omogući izražavanje mišljenja i ideja bez straha, čak i ako su u suprotnosti sa onima koje brane zvanični organi ili značajan deo javnog mnjenja“, navela je sudija Koskelo.
Činjenica da je Evropski sud prihvatio predstavku protiv Srbije govori da se radi o značajnom pitanju, jer najveći broj bude odbačen kao neosnovan već u postupku prethodnog ispitivanja.
Sajt Cenzolovka objavio je da je od 1959, kada je počeo da radi, Sudu za ljudska prava u Strazburu podneto 900.000 žalbi, da se u 22.000 slučajeva upustio u meritorno odlučivanje i da je u 18.0000 slučajeva presudio da je prekršeno neko od osnovnih ljudskih prava, piše Radio Slobodna Evropa.
Izdvojeno mišljenje sudije Koskelo ipak ohrabrujuće
Paulin Koskelo, jedna od sudija koje su odlučivale u postupku dala je izdvojeno mišljenje u kom je izrazila zabrinutost zbog stanja slobode medija u Srbiji.
„Čak i kada u njih nije uključen otvoreni govor mržnje, dela koja se svode na zastrašivanje, klevetničke kampanje ili druge oblike konstantnog uznemiravanja usmerenih na druge zbog njihovog korišćenja sloboda prema članu 10. Konvencije, razumno je zahtevati reakciju pravne države i zaštitu žrtava”, istakla je sutkinja Koskelo u izdvojenom mišljenju.
Ona je navela da u predstavci i materijalima koje su dobili nije imala dovoljno informacija, te se ipak „iz opreza” odlučila da glasa za to da Srbija nije prekršila član 10. Konvencije.
Stojković napominje da je konktekst jako bitan za presudu i da je sutkinja Koskelo utvrdila kakvo je stanje medijskih sloboda u Srbiji.
„U tom smislu to je uspeh jer prvi put je na taj način utvrđivana situacija u Srbiji, odnosno, koliko ove diskreditujuće kampanje mogu da utiču na pravo na slobodu izražavanja. Ona je uzela celokupan kontekst medijskih sloboda u Srbiji i navela da ovakva vrsta medijskih kampanja, jeste relevantna za pitanje slobode izražavanja i da pitanje efikasne krivične zaštite može da bude relevantno u tom kontekstu i ukazala na to da je neophodno da se pruži adekvatna zaštita svima da bi se pravilno upražnjavalo pravo na slobodu izražavanja“, objasnio je advokat.
Presuda koja neće ništa promeniti
Advokat Stojković ne veruje da će ova presuda nešto bitnije promeniti paksu u Srbiji budući da diskreditujuće kampanje protiv neistomišljenika i kritičara vlasti traju kontinuirano više od decenije.
„Praksa diskreditovnja će se sigurno nastaviti. S druge strane, ohrabruje ovo mišljenje i činjenica da je Sud u meritumu uzeo da odlučuje, tako da ako postoji dovoljno upornosti i ako se objašnjava kontekst razvoja medijskih sloboda, ako se šire gleda, može da se desi ubuduće da imamo slične slučajeve u kojima će sud da odluči drugačije,“ zaključio je Stojković.
Podsetimo, građanski aktivisti i novinari Ilir Gaši, Antonela Riha, Tamara Skrozza i Vukašin Obradović podneli su 2019. godine predstavku Sudu u Strazburu zbog kršenja člana 10. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava, koji štiti i garantuje slobodu izražavanja jer „država nije uspela da ih zaštiti od medijske kampanje protiv njih i posledičnih pretećih onlajn komentara“.
Naime, podnosioci predstavke učestvovali su 2016. godine u protestima protiv projekata rušenja i izgradnje u Beogradu i protiv promena rukovodsta regionalne radio-televizijske stanice nakon čega su u pojedinim medijima optuženi da su izdajnici i ekstremisti koji deluju po nalogu Evropske unije i SAD želeći da destabilizuju državu i ubiju premijera.
Grupa javnih ličnosti je zbog navedenih objava najpre Višem javnom tužilaštvu u Beogradu podnela krivičnu prijavu protiv glavnog i odgovornog urednika „Informera“ Dragana J. Vučićevića, vlasnika TV Pink Željka Mitrovića, kao i odgovornih lica portala Pravda i Zavetnici, koja je odbačena.
Nakon toga, potpisnici krivične prijave uputili su Apelacionom javnom tužilaštvu prigovor na ovu odluku koji je odbijen posle čega su podneli ustavnu žalbu, koja je takođe odbijena, nakon toga oštećenima je preostala mogućnost tužbe Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.
Iako izgleda da je na ovaj slučaj stavljena tačka, pravni zastupnik aktivista i novinara kaže da ipak ima šanse da epilog bude drugačiji, piše NUNS.
Uloga Suda
Pozitivne obaveze iz člana 10. Evropske konvencije o ljudskim pravima zahtevaju od država da, uz uspostavljanje efikasnog sistema zaštite novinara, stvore povoljno okruženje za učešće u javnoj debati svih zainteresovanih lica, omogućavajući im da izraze svoja mišljenja i ideje bez straha, čak iako su u suprotnosti sa onima koje brani zvanična vlast ili značajan deo javnog mnjenja, ili čak iritiraju ili šokiraju ovo drugo.
Sud takođe napominje da nije na njemu da odlučuje o sastavnim elementima prema domaćem zakonu i ističe da je prvenstveno na nacionalnim vlastima, posebno na sudovima, da tumače i primenjuju domaće pravo
Uloga Suda je pre da preispita prema članu 10. odluke koje domaći sudovi donose u skladu sa svojim ovlašćenjem. Čineći to, mora se uveriti da su nacionalni organi svoje odluke zasnovali na prihvatljivoj proceni relevantnih činjenica, piše NUNS.
Pratite nas i na našim društvenim mrežama:
Dodaj komentar