Eksplozija mašte Kolumne

Jovana Ješić: Živimo normalno i dišimo slobodno

MediaSfera

 

 

Piše: Jovana Ješić

 

 

Za vikend sam bila u Ivanjici, otišla sam u taj grad zbog kulturne manifestacije “Nušićijada” koja se održavala 13. put. Ove godine se obeležava i 135 godina od Nušićevog “Sumnjivog lica”.

Dakle, prošlo je 135 godina od Nušićevog “Sumnjivog lica”. Za tih 135 godina desile su se mnoge promene, ali nam je komunikacija ostala veliki problem baš kao i tada. Jerotije je u ovom delu rekao “Kada je u pitanju država i dinastija, zavešću i cenzuru i torturu i sekvesturu i pozituru, i udariću svakome 25 po turu”. Danas su političari malo blaži sa rečima, čini se, ali ipak i oni nastoje ka tome da zavedu cenzuru i da zaustave nove generacije koje žele da donesu promene, promene na bolje.

Te nove generacije su studenti.

Studenti su revolucionari koji žele i svim silama nastoje da se bore za svoja prava. Tužno je to što se mi, studenti, borimo za ista ona prava za koja su se naši roditelji borili pre dvadeset godina. Naši roditelju su šetali preko Terazija sa pištaljkama, šerpama i varjačama i vikali protiv Slobe. Naši roditelji su se borili i verovali da je iskreno moguće da se nešto promeni. Svaki korak koji su naši roditelji tada napravili bio je sa najiskrenijom željom za “bolje sutra”.

Za to “bolje sutra” se studenti i dan danas bore. Roditelji su nas naučili da budemo borci baš kao što su bili i oni. Ljudska populacija teži ka istom: Promeniti svet na bolje! Nosioci tih promena smo mi, studenti.

Političari nas vide kao pretnju, a ne shvataju da mi samo želimo bolju i sigurniju budućnost. Političari nas vređaju, nazivaju nas neradnicima, neznalicama… Niko od njih ne shvata da mi nismo ono što bi oni da nam pripišu. Mi ne zastupamo druge, ne prodajemo se, niti dozvoljavamo da nam drugi nametnu svoje stavove. Mi se borimo za život kakav smatramo ispravnim, borimo se za lepše jutro. Borimo se da sačuvamo dostojanstvo, obraz i čast. Borimo se za svaki vid slobode. Borimo se da nam političari ne obesmisle svaki vid obrazovanja.  Borimo se protiv srozavanja i ponižavanja. Mladi akademski građani se bore da ih ne uništi politika. Borimo se protiv oduzimanja zdravog razuma, kulture, slobode, građanske hrabrosti.

Studenti ne žele da drmaju fotelje političarima, ne žele da ih vređaju. Studenti žele da ih političari razumeju, da ih saslušaju, da im pomognu u borbi.

Nadam se da će političari da pomognu studentima da svi živimo normalno i dišemo slobodno. Nadam se da neće dolaziti do nesporazuma u komunikaciji kao u Nušićevom “Sumnjivom licu”, nadam se da će nas jezik spojiti zarad dobre budućnosti, mira i stabilnosti baš kao što je Stefan Nemanja rekao u svom zaveštanju o jeziku: “Narod je, čedo moje, trajniji od naraštaja i od svake države. Kad tad narod će se spojiti kao voda čim puknu brane koje ga razdvajaju. A jezik. čedo moje, jezik je ta voda, uvek ista s obe strane brane, koja će kao tiha i moćna sila koja bregove roni opet spojiti narod u jedno otačastvo i jednu državu”.

Pitam se šta bi Jerotije danas rekao.

Jerotije je bio tipičan predstavnik vlasti svoga vremena, danas, on kao političar bi rekao… ma, nije ni važno šta bi rekao, po uzoru na današnje političare kakav bi i on bio, sve bi se videlo iz odnosa Jerotija i državnih institucija, prema nama, građanima. U najmanju ruku, čitao bi tuđa pisma k’o u “Sumnjivom licu”.

 


 

Jovana Ješić

 

Rođena je 20.01.2001. godine u Beogradu. Studentkinja novinarstva koja kroz tekstove promoviše svoj pogled na svet i oplemenjuje čitalački um tekstovima koje piše. Radi kao novinarka Original magazina i PR književnice Ljiljane Šarac. Hobi joj je pisanje, u slobodno vreme čita knjige i bavi se preduzetništvom. Promoviše svoj pogled na svet i oplemenjuje čitalački um tekstovima koje piše. Voli da putuje. Ima svoju stranicu: https://jovanajesic.wordpress.com/

 

 

 

 

 

Pratite nas i na našim društvenim mrežama:

Facebook

Instagram

Twitter

LinkendIn

 

 

NAŠA IZDANJA

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .