Vruće teme

Godišnjica zločina u Goraždevcu – 19 godina bez kazne

MediaSfera

 

 

 

Na današnji dan, 13. avgusta 2003. godine nepoznati počinioci su iz automatskog oružja pucali na grupu srpske dece dok su se kupala na Bistrici i ubili Ivana Јovovića (19) i Panteliju Dakića (12). Tom prilikom su ranjeni Bogdan Bukumirić (15), Marko Bogićević (2), Dragana Srbljak (13) i Đorđe Ugrenović (20).



Pomen stradalima Ivanu Jovoviću i Panti Dakiću u Crkvi rođenja Presvete Bogorodice služio je vikarni episkop novobrdski Ilarion.

„Zločin u kome je život izgubilo dvoje, a ranjeno čestvoro dece ostavio je ogromne posledice na Goraždevac i ostale povratničke sredine u Metohiji. Mnoge porodice s decom su se nakon ovog zločina odselile“, prenosi Radio Goraždevac.

Vrtić, osnovna i srednja škola u Goraždevcu danas broje stotinak dece, što je dve trećine manje nego pre 19 godina, uprkos činjenici da se u ovom selu u proseku godišnje rađa desetak beba.

Zločin u Goraždevcu, na reci Bistrici je jedan od četiri najmonstruoznijih zločina počinjenih nad Srbima od 1999. godine i dolaska međunarodnih mirovnih vojnih i civilnih snaga na Кosovo, pored ubistva žetelaca u Starom Grackom, porodice Stolić u Obiliću i ubistva putnika autobusa „Niš ekspres“ kod Podujeva. U Starom Grackom ubijeno je 14 žetelaca, u Obliću tročlana porodica Stolić a kod Podujeva 12 putnika autobusa „Niš ekspresa“ koji je dignut u vazduh

Za taj zločin još niko nije odgovarao, a Euleks je usled nedostataka dokaza 2010. zatvorio istragu koju je po dolasku na Kosovo preuzeo od Unmika.

Roditelјi ubijene dece iz godine u godinu ne kriju razočaranje što počinioci tog zločina još nisu izvedeni pred lice pravde, iako su, kako tvrde, poznati.

Roditelјi ubijenih dečaka tvrde da se zna ko je pucao na Ivana i Pantu i, iz godine u godinu, ponavlјaju da su to preneli i Kforu.

Nismo stigli ni da se našalimo kada se začula rafalna paljba

Bogdan Bukumirić koji je 13. avgusta 2003. godine, kao petnaestogodišnjak, preživeo napad na Bistrici u Goraždevcu navodi za RTS da ne oseća potrebu za osvetom, ali da čeka poziv iz Međunarodne zajednice tokom kojeg će mu reći da su počinioci konačno pronađeni.

„Moje rane i rane porodica poginulih to zaslužuju“, ističe Bogdan.

I, nekako u dubini duše, svakog trenutka se nadam da će me neko iz međunarodne zajednice pozvati da mi kaže da je pronađen zlikovac koji je otvorio rafalnu pucnjavu na nas. Uporno, međutim, čujem samo ponavljanje rečenice. „Nema dokaza“. Kako? Zar dokaz nisu su ubijeni Panto i Ivan, mi koji smo bili ranjeni, porodice svih nas?

Ovako govori Bogdan Bukumirić, iz Goraždevca kod Peći, jedan od četvoro teško ranjene dece u strašnom zločinu koji je ovo mesto zavio u crno na današnji dan pre 18 godina. Kaže i da mu je poput rana od metaka, podjednako bolno što je međunarodna zajednica obustavila istragu o ubistvu dece na reci Bistrici kod Goraždevca, kada su dva srpska dečaka ubijena, a četvoro mališana teže ranjeno. Bogdan, tada petnaestogodišnjak, priča nam da sve porodice stradalih i ranjenih, ali i svi žitelji Goraždevca zaslužuju da saznaju istinu ko su počinioci ovog zločina, kaže Bogdan za „Novosti“.

Seća se, veli, svakog detalja ovog zločina. Sa drugarima je pekao kukuruz pored reke, stajao je pored Pantelije.

– Nismo stigli ni da se našalimo kada se začula rafalna paljba. Pogodilo me osam metaka: tri ispod rebara, dva iznad grudnog koša, i po jedan u stomak i u glavu, a osmi mi je prošao kroz članak na nozi – seća se ovaj hrabri mladić.

Začuvši rafalnu paljbu roditelji dece su dotrčali na obalu reke gde su zatekli ranjenu decu i lokve krvi pokraj njih.

Iako teško ranjen do Beograda je jedva prebačen. Najpre je prevezen u bazu Kfora u Goraždevcu gde nije bilo lekara pa su ga previli u seoskoj ambulanti. Bez pratnje Kfora komšije Milovan Pavlović i Rajko Jandžiković su ga vozile do pećke bolnice.

Ispred pijace u Peći Albanci su nasrnuli na njih, demolirali su auto, komšiji Milovanu polomili zube… Tada je Bogdan pao u komu, ali su mu kasnije ispričali da ih je zaštitila patrola Kfora. Iz Peći je prebačen u Prizren, pa u južnu Mitrovicu, odakle ga je preuzela dr Milena Cvetković i transportovala do Raške odakle je helikopterom prebačen na VMA u Beogradu gde je sleteo noću u 12.20.

– Te večeri procene lekara da ću preživeti bile su svega četiri odsto. Usledio je niz operacija… Iz kome sam se probudio petog dana, na Preobraženje – priča Bogdan.

On je na lečenju bio sedam meseci i za to vreme imao šest operacija.

– Preživeo sam, kao i Marko, Đorđe i Dragana, ali Ivan i Pantelija nisu. To nas boli, te dve rane još krvare… Saslušano je više od 100 svedoka, ali niko nikada nije ni osumnjičen, a mi strpljivo još čekamo pravdu.

Zločin bez kazne

Ubistvo dece osudili su svi međunarodni zvaničnici, a povodom tog terorističkog čina održana je i sednica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Napadači na srpsku decu koja su se kupala na reci 500 metara od centra sela, nikada nisu nađeni uprkos obećanju tadašnjeg šefa Unmik policije da će „prevrnuti svaki komad zemlje kako bi našao ubice“, a nije pomogla ni nagrada od milion evra koju je ponudio Unmik.

Pripadnici civilne misije Ujedinjenih nacija – UNMIK su obećali da će prevrnuti svaki kamen da pronađu ubice nevine dece. Obećanje se završilo saopštenjem da je nepoznat broj ljudi iz žbunja otvorio vatru iz kalašnjikova na decu.

Roditelje dece stradale u ovom zločinu su „posle dugogodišnjeg mučenja po sudovima i preuzimanja slučaja od Unmika, pozvali nadležni iz Euleksa“ krajem decembra 2010, kada im je rečeno da „Euleks ne može da vodi istragu, jer nema dovoljno argumenata“.

Tokom istrage koja nije dala nikakve rezultate saslušano je 75 svedoka i pretreseno 100 lokacija.

Tužilac Euleksa je  zvanično obustavio istragu ubistva dece u Goraždevcu 25. decembra 2010. godine, jer, kako je tada saopšteno iz EU misije vladavine prava, „policijska istraga nije dovela ni do kakvih rezultata ili mogućih osumnjičenih“, kao i to da „bilo koja zvanično obustavljena istraga u svakom trenutku može biti ponovo otvorena, ukoliko se tužiocu na raspolaganje stave nove informacije koje bi potencijalno mogle da istragu pokrenu napred“.

Roditelji ubijene i ranjene dece tvrde da se, na osnovu podataka kojima se raspolaže, a i prema njihovim ličnim saznanjima „zna ko su naredbodavci i izvršioci, da je ubica identifikovan, ali da svi ćute“. Smatraju da nije uloženo dovoljno truda da se obelodane počinioci, jer međunarodna zajednica i kosovske vlasti ništa ne čine kako bi se počinioci priveli pravdi.

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter i LinkendIn nalogu

 




NAŠA IZDANJA

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .