Diktafon

Gordana Ilić, autorka romana „Pomoćna kuća“: Svako od nas ima neku svoju pomoćnu kuću

MediaSfera

 

 

 

Piše: Mila Milosavljević

 

  

-Ljubav prema pisanoj reči gajim od malena, od kada i tinja želja da se jednom oprobam kao autor. Roman „Pomoćna kuća“, tačnije nekih deset rečenica, naslova celina, dugo je bilo zatvoreno u folderu, koji sam s vremena na vreme otvarala i vrlo brzo zatvarala, govoreći sebi da još nije došlo vreme, kaže naša sagovornica Gordana Ilić, učiteljica iz Beograda, autorka romana “Pomoćna kuća” koji je napisala potaknuta željom da ovekoveči sudbinu svojih predaka.




Šta je bilo presudno da otpočnete pisanje romana ,,Pomoćna kuća,,?

 – Kada se sklope kockice, poklope zvezde, onda rečenice nabujaju kao potoci posle otopljenog snega. Krenula sam i stajanja nije bilo. Krajem 2020.godine sve je bilo završeno. I tada sam čekala pravo vreme, znak koji će mi reći da je vreme da se sa junacima i njihovim sudbinama, upoznaju i drugi.Veliku podršku imala sam od ćerke Katarine, supruga Vladimira i sestre Dragane. Kada imate tri lista deteline uz sebe i četvrti je tu. Divna Biljana Alavanja i njena izdavačka kuća „Samo korak“ upotpunili su moj list deteline. Imala sam sreću da je Biljana Alavanja prepoznala vrednost dela i sa svojim kreativnim timom ostvarila upravo sve ono kako sam zamislila.

Kako  biste našim čitaocima u najkraćem predstavili Vaš roman?

 -Roman „Pomoćna kuća“ je hronika porodice Todorović, ispripovedana u trećem licu, a prelomljena kroz sećanja Olge Todorović. Olga Todorović , poslednji izdanak te porodice, u svojim poslednjim danima, zatvorena u kuću i dvorište, u kojima je odrasla i provela život, seća se predaka, dede i babe, roditelja i prerano, tragično nastradalog brata. Osnovni motiv u knjizi za koji se vezuju svi događaji jeste srebrni dukat-čuvarkuća.

Kako ste pripremali građu za roman?

 -Svoja sećanja i uspomene, priče koje sam čula u porodici svog supruga, deo su priče o hrabroj Olgi, porodici Todorović i pomoćnoj kući. Svako od nas sigurno ima neku svoju pomoćnu kuću. Imam ih dve. Jednu u kojoj sam odrasla i drugu, deo nasleđa moga supruga u kojoj je on odrastao uz roditelje i sestru Zoricu, koja je i sada u njoj, brine i čuva sećanje na pretke. Knjigu sam posvetila ćerki Katarini i suprugu Vladimiru, koji su uz mene od početka i daju mi snagu, inspiraciju i želju da pišem, ali na kraju romana stoji i zahvalnost mojoj sestri Dragani koja je verovala, možda i više od mene, da je ovo što sam napisala, dobro (ona kaže ne dobro, odlično) i prerano preminulim roditeljima majci Milinki i ocu Ljubivoju i svekru Branislavu. Niti njihovih likova, likovi predaka su u izvesnoj meri utkani u likove porodice Todorović.

Gordana Ilić

Gordana Ilić, rođena Pantić, detinjstvo i mladalačke dane provela je na Umci, mestu gde Sava ima najlepšu boju i miris. Završila je Pedagošku akademiju, a kasnije i Učiteljski fakultet u Beogradu. Radi u Osnovnoj školi “Stefan Dečanski” u Železniku kao učiteljica. Oslonac i pokretači u životu i radu su joj ćerka Katarina i suprug Vladimir.

 

 

Pratite nas i na našim društvenim mrežama:

Facebook

Instagram

Twitter

LinkendIn

 

 

 




NAŠA IZDANJA

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .