MediaSfera
Piše: Jovana Ješić
Na današnji dan 1995. godine proterano je više od 250 hiljada Srba i “nestalo” ili je ubijeno oko 2000 Srba. “Oluja”. Zločin bez kazne.
Strahujem da će se isti zločin desiti i na Kosovu. Na Kosovu i Metohiji. Vesti koje su nas sačekale već prvog dana avgusta su me jako uznemirile. Žao mi je što naš narod prolazi kroz sve to, žao mi je i što živi sa velikim strepnjama i nedaćama. Žao mi je što žive po tuđim pravilima i normama. Žao mi je što žive u strahu. Žao mi je zbog svega što se dešava na Kosovu i Metohiji godinama. Žao mi je naših manastira, svetinja. Žao mi je našeg bogatstva i naših ljudi.
Vesti sa Kosova i Metohije su samo jedne u nizu loših vesti protekle nedelje.
Na svetskom nivou – tu je rat u Ukrajini, epidemija majmunskih boginja koja se sve više širi, požari koji zahvataju Evropu…
Kod nas se virus korona vraća na velika vrata, sve je veći broj novozaraženih, cene rastu neviđenom brzinom, REM je dodelio nacionalne frekvencije, završena je konstitutivna sednica skupštine, u javnost su izašle majke i ispričale svoje priče o akušerskom nasilju koje su doživele o porodilištima…
Loše vesti se nižu jedna za drugom.
“Država krvari”, kaže predsednik.
Ja se plašim. Strahujem od sledeće vesti koju ću čuti. Pitam se da li je uvek bilo ovoliko loših vesti? Da li smo mi bili mali, bezbrižni i nismo ništa znali? Da li su naši roditelji krili od nas sve te loše vesti, jer mi smo samo deca i naša jedina briga treba da bude čime ćemo se igrati ili jednostavno tada nije bilo toliko loših vesti?
Ne znam, ali znam da smo ovde svi mi u borbi protiv vetrenjača neprestano. Porodilje se neprestano bore za bolje uslove u porodilištima i bolje ophođenje stručnog kadra prema njima. GEJ populacija se bori za svoja prava. Opozicija se bori da postane Vlast. Mediji se bore za nacionalne frekvencije. Neki se bore za kulturu. Neki biju bitku protiv rijalitija. Ekolozi se bore za čistiju planetu.
U ovom velikom svetu svako od nas se bori. Bori za život. Za lepši i bolji život. Bori se za svoja prava, za svoje snove.
I ja se borim za sebe i za svoje snove, ali se ovog momenta samo molim i nadam. Molim se da prestanu da nas bude loše vesti. Molim se da država prestane da krvari. Molim se da cene stanu sa rastom, a da plate i penzije počnu da rastu. U suprotnom, ako cene rastu, a plate i penzije stagniraju, to se zove inflacija. Molim se za narod na Kosovu i Metohiji. Molim se za sve naše ljude širom sveta. Molim se da svi ratovi prestanu. Nadam se da će svetom da zavlada mir, nadam se da će svako od nas dobiti bitku koju vodi. Nadam se da ćemo pobediti vetrenjače. Nadam se da između vesti o dragačevskom saboru trubača u Guči i beogradskom beer festu će se naći samo lepe vesti. Nadam se da novinari neće imati materijal za crnu hroniku. Nadam se da neće biti loših vesti.
Jovana Ješić
Rođena je 20.01.2001. godine u Beogradu. Studentkinja novinarstva koja kroz tekstove promoviše svoj pogled na svet i oplemenjuje čitalački um tekstovima koje piše. Radi kao novinarka Original magazina i PR književnice Ljiljane Šarac. Hobi joj je pisanje, u slobodno vreme čita knjige i bavi se preduzetništvom. Promoviše svoj pogled na svet i oplemenjuje čitalački um tekstovima koje piše. Voli da putuje. Ima svoju stranicu: https://jovanajesic.wordpress.com/
Pratite nas i na našim društvenim mrežama:
Dodaj komentar