Vruće teme

Godišnjica „Oluje“ – 27 godina od progona Srba iz Hrvatske

MediaSfera

 

 

Na današnji dan, pre 27 godina, hrvatska vojska je na području tadašnje Republike Srpske Krajine počela operaciju „Oluja“. Ubijeno je ili nestalo oko 2.000 Srba, a proterano više od 220.000. Dan sećanja na sve stradale i prognane u oružanoj akciji „Oluja“ biće obeležen u 20 časova u Novom Sadu, na Trgu slobode.




Napad je počeo rano ujutro 4. avgusta, a dan kasnije hrvatska vojska ušla je u gotovo potpuno napušten i prethodno žestoko granatiran Knin, u kojem je pre „Oluje“ živelo više od 90 odsto Srba.

Sa teritorije Republike Srpske Krajine krenuo je talas izbeglica u kojem je bilo više od 200.000 ljudi.

Meštani su sa najosnovnijim stvarima, prevoznim sredstvima koja su imali, krenuli da se iseljavaju, a na putu ka Srbiji i Republici Srpskoj izbegličke kolone su stalno napadali hrvatska artiljerija i vojno vazduhoplovstvo.

Izbeglima nije bio dozvoljen ulazak u Beograd, već samo prolaz Bulevarom Arsenija Čarnojevića.

U Krajini su ostali samo civili, koji su bili izloženi teroru i posle formalnog završetka operacije „Oluja“ 7. avgusta, skovanoj pod patronatom Franje Tuđmana.

U nastavku akcije u BiH, operacijom „Maestral“, hrvatske i muslimanske snage ubile su još 655 i prognale oko 125.000 srpskih stanovnika iz Bosne i Hercegovine.

Srbi koji su odlučili da se vrate na svoja ognjišta, uglavnom danas žive bez struje, kvalitetne infrastrukture.

Hrvatski generali osuđeni, pa oslobođeni

Haški tribunal je jula 2001. otpečatio optužnicu protiv penzionisanog hrvatskog generala Ante Gotovine, koji je bio komandant te operacije. Gotovina je od tada bio u bekstvu sve do hapšenja u Španiji 7. decembra 2005, kada je izručen Tribunalu.

Godinu dana ranije, tom sudu su se predala druga dvojica generala, Ivan Čermak i Mladen Makrač, koji su optuženi za progon, deportacije i prisilno premeštanje, pljačku, bezobzirno razaranje naselja, ubistva, nehumana dela i okrutan tretman tokom i nakon operacije „Oluja“.

Optužnica protiv Gotovine je odlukom Pretresnog veća Tribunala spojena sa optužnicom protiv druge dvojice generala.

Aprila 2011, Gotovina je osuđen na 24, a Mladen Markač na 18 godina zatvora, dok je general Ivan Čermak oslobođen krivice. U presudi Anti Gotovini, Haški tribunal je utvrdio da je operacija „Oluja“ u leto 1995. bila udruženi zločinački poduhvat s predsednikom Franjom Tuđmanom na čelu, smišljen da protera srpsko stanovništvo iz Kninske Krajine, što je bio navod optužnice.

U novembru 2012, Apelaciono veće Haškog tribunala oslobodilo je hrvatske generale Antu Gotovinu i Mladena Markača krivice za progon srpskog stanovništva iz Kninske Krajine 1995. poništivši prvostepenu presudu, nakon čega su oni pušteni iz pritvora.

Prema konačnoj presudi, operacija „Oluja“ nije bila udruženi zločinački poduhvat u cilju proterivanja Srba iz Kninske Krajine.

Oslobađajuća presuda izazvala je euforiju u Hrvatskoj, a hrvatski gradovi su se utrkivali u dodeljivanju titule počasnog građanina Anti Gotovini.

Srpska javnost ovu vest dočekala je sa razočaranjem.

Poginuo ili nestao 1.881 Srbin, prognano više od 220.000

U akciji „Oluja“, koja je trajala četiri dana, prema podacima Dokumentaciono-informacionog centra Veritas, poginuo je ili nestao 1.881 Srbin.

Sa teritorije tadašnje Republike Srpske Krajine koju je zauzela hrvatska vojska, izbeglo je više od 220.000 Srba.

U Hrvatskoj se 5. avgust slavi kao „Dan pobede i domovinske zahvalnosti“, dok je u Srbiji i Republici Srpskoj 4. avgust, kada je 1995. počela akcija „Oluja“, dan žalosti.

Obeležavanje Dana sećanja u Novom Sadu

Dan sećanja na sve stradale i prognane u oružanoj akciji „Oluja“ biće obeležen u 20 časova u Novom Sadu, na Trgu slobode.

Obeležavanju će prisustvovati predsednik Srbije Aleksandar Vučić, saopštila je Služba za saradnju sa medijima Predsednika.

Linta: „Oluja“ je zločin koji traje 27 godina – nema pomirenja dok Hrvatska slavi

Vojna akcija „Oluja“je završni čin proterivanja srpskog naroda sa područja današnje Hrvatske, istakao je Miodrag Linta, predsednik Saveza Srba iz regiona. Smatra da nije moguće pomirenje, jer u Hrvatskoj ne postoji bilo kakva spremnost na suočavanje sa svojom, kako je rekao, zločinačkom prošlošću. Poručuje, da je zato važno da mi kao država donesemo u Skupštini Rezoluciju o zločinu nad Srbima Romima i Jevrejima u NDH i zakonom odredimo Dan sećanja na žrtve. Takođe, naglašava da je važno da se s Hrvatskom razgovara o svim problemima kako prognanih Srba, tako i onih preostalih u toj državi.

Miodrag Linta je naglasio za RTS da je strateški cilj hrvatske vojne akcije „Oluja“ bio kompletno fizičko uništenje srpskog naroda s područja Krajine i da ona predstavlja završni čin proterivanja srpskog naroda sa područja današnje Hrvatske.

„Imamo 250.000 proteranih Srba, više od 2.000 ubijenih ili nestalih i kompletno uništenu imovinu srpskog naroda. Prema podacima izaslanika UN iz maja 1993. godine, samo dve godine pre `Oluje`, s urbanog dela Hrvatske i s većeg dela zapadne Slavonije proterano je najmanje 250.000 Srba“, istakao je Linta.

Može li doći do pomirenja

Ukazao je da je „Oluja“ zločin koji traje 27 godina i da u Hrvatskoj ne postoji bilo kakva spremnost na suočavanje sa svojom, kako je rekao, zločinačkom prošlošću,  veličaju se ratni zločinci, prećutkuju, marginalizuju, degradiraju i omalovažavaju srpske žrtve.

„Nije moguće pomirenje između Srbije i Hrvatske dok god Hrvatska obeležava zločinačku akciju `Oluja`. I sa takvim pristupom Hrvatske nije moguće govoriti o bilo kakvom pomirenju. Ne postoje snage koje bi se suočile sa svojom genocidnom zločinačkom prošlošću, odbacilo ustašstvo, ideologiju i ustaški pokret“, smatra Linta.

Navodi da je 30 godina, od dolaska Tuđmana na vlast, do danas u Hrvatskoj radikalni proces revizije istorije, gde se genocid NDH-a proglašava istinskom državom hrvatskog naroda, ustaški zločinci borcima za slobodu, a najveća fabrika smrti Jasenovac, tretira se kao radni logor.

„Logori za decu u Sisku i Jasrebarskom se smatraju prihvatilištima, i to su sve brojni  primeri koji jasno potvrđuju da Hrvatska nema snage da odbaci ustašstvo, fašizam i da postane jedna moderna evropska država“, ocenjuje on.

Posebno ukazuje da je skandalozna odluka da se predsedniku Aleksandru Vučiću zabrani poseta najvećoj fabrici smrti u Drugom svetskom ratu, Jasenovcu.

„Zato je važno da mi kao država donesemo u Skupštini Rezoluciju o zločinu nad Srbima Romima i Jevrejima u NDH i da započnemo jednu sistemsku međunarodno pravnu borbu za priznanje genocida nad srpskim narodom po uzoru na Izrael i Jermeniju. Da odredimo dan sećanja na žrtve i moj predlog je da to bude 10. april kada je osnovana NDH“, naglašava Linta.

Kako rešiti sporna pitanja

Ističe da je važno da posle 27 godina Srbija i Hrvatska govore o otvorenim pitanjima i problemima prognanih Srba i ono, kako, je rekao, malo preostalih u Hrvatskoj, vezano za povratak 40.000 otetih stanarskih prava.

Takođe, dodaje i da potomci 50.000 penzionera potražuju zaostale neisplaćene penzije, da je preko 800.000 otetih katastarskih parcela poljoprivrednog i šumskog zemljišta, kao i dinarska devizna štednja, radni staž, i da je preko 10.000 srspkih kuća minirano.

Mi kao država moramo insistirati na veoma važnom međunarodnom Bečkom sporazumu o sukcesiji koji je ratifikovan u Hrvatskom saboru.

„Mi kao država moramo insistirati na veoma važnom međunarodnom Bečkom sporazumu o sukcesiji koji je ratifikovan u Hrvatskom saboru. To je posebno važan aneks 7,  u kojem se kaže da svim građanima treba vratiti njihova stečena prava koja su imali pre početka rata“, rekao je predsednik Saveza Srba iz regiona.

Važno je i pitanje nestalih, a procene su da je 1.100 nestalih srpske nacionalnosti.

„Zamislite jednu državu članicu EU,  koja 27 godina neće da ekshumira posmrtne ostatke iz već poznatih grobnica“, ukazuje Linta.

Navodi i da je posebno vvažno pitanje ratnih zločina i da je konačno došlo vreme da naša država pokreće istrage i podiže optužbe protiv svih odgovornih za masovne zločine nad srbima širom Hrvatske.

Početni korak su, kaže, optužnice protiv četvorice pilota za stradanje srpsih civila na Petrovačkoj cesti.

 

Pratite nas i na našim društvenim mrežama:

Facebook

Instagram

Twitter

LinkendIn

 

 




NAŠA IZDANJA

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .