MediaSfera
Piše: Gordana Radisavljević-Jočić
Foto: Marko Mišeljić, Aleksandar Jočić
U ljiškom kraju se već pet decenija zna – prve nedelja po Petrovdanu na Rajcu se okupljaju najbolji kosači da odmere umeće košenja tvrde planinske trave. Najboljem pripadaju slava i prestižna nagrada – Zlatna kosa. Godinu dana on ima pravo da se diči titulom najobljeg rajačkog kosača.
Ako je Guča u znaku trube i trubača, onda je Rajac u znaku kose i kosača. Truba je pronela slavu Guče, a kosa Rajca.
Kosidba na Rajcu je više od obične turističke manifestacije, od obične kosidbe. Ona je istovremeno i trodnevna smotra poljoprivredne mehanizacije, folklora, prikaz narodnih običaja, počev od okupljanja kosača, trubača, zdravičara, vodonoša, odlaska na kosidbu, kosačkog ručka na travi, čuvar tradicije i dragoceno podsećanje na nekadašnje mobe.
Rajačke prostrane livade obiluju planinskom travom, koju odavno više niko ručno ne kosi. Zahvaljujući takmičenju kosača i dalje živi sećanje na stari narodni običaj uzajamnog pomaganja na selu prilikom velikih radova leti. Mobe su bile izraz života jedne seoske zajednice – na mobu se nije zvalo. Jednostavno, znalo se kada koji domoćin kosi, prevće ili kupi seno, okopava kukuruz, kada je kod koga vršaj. Kosci i kopači su išli sa jedne livade na drugu, sa jedne njive na drugu. Bila je čast i zadovoljstvo pomoći domoaćinu. Znalo se da će i on sutra uzvratiti istom merom.
U analima je zabeleženo da su se prvo takmičenje kosača na Rajcu i veliki narodni vašar održali na Rajcu daleke 1892. godine. Ideja da rajački vašar preraste u turističku manifetaciju javlja se 1965. i 1967. godine. Od te prve kosidbe, održane 19. jula, na kojoj su bili odabrani kosači iz ljiške i gornjomilanovačke opštine, obučeni u narodne nošnje sa belim slamnim šeširima, ostao je sačuvan način oblačenja učesnika revijalnog dela manifestacije.
I ove godine u nedelju, 17. jula na Rajac se slila reka ljudi koji su došli da posmatraju kosačku “ligu šampiona”, kako je neko duhovito primetio. Najpre je domaćin ovogodišnje kosidbe Miloš Živković iz Žirovnice, opština Batočina, koji je prošle godine izabran za đidiju, otkovao kosu 51 put, onoliko puta koliko je do sada kosidbi održano. Potom, se defile kosaca upitio ka livadama za košenje.
Na Kosidbi su do sada učestvovali kosci iz Francuske, Islanda, Rumunije, Rusije, Holandije, Mađarske, Norveške… Svake godine učestvuju najbolji kosci iz Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Crne Gore. Zlatnu kosu do sada je najviše, čak sedam puta – osvajao Milorad Sladojević iz Mrkonjić Grada.
Sem najboljeg kosača – kome se meri brzina, širina, kvalitet, ujednačenost otkosa, bira se i đidija ili kozbaša, kosac koji se najlepše odeva, peva, igra, ima najlepši stas…
Na Rajcu su kosači “svoj na svome”. Svesni da su sve oči danas uprte u njih, strpljivo poziraju foto reporterima, slikaju se za znatiželjnim posetiocima, ne retko i zapevaju.
U dane Kosidbe ljišku planinu poseti nekoliko desetina hiljada turista ne samo iz Srbije, već i iz inostranstva.
Pre takmičenja za „Zlatnu kosu“, 50 kosaca je kosilo revijalno, za merak i dušu. Ne na brzinu i lepotu otkosa, već kroz prikaz tradicije košenja u vreme nekadašnjih moba, kada nije bilo mehanizacije već je planinska trava košena ručno, uz pesmu, zdravice, vodonoše, namigivanje snašama, ručak na travi i neizbežnu prepečenicu.
Kosači, u narodnoj nošnji, sa slamenim šeširima i izvezenom, šarenom torbom na ramenu, složno i snažno zamahuju kosama koje fijuču i režu tvrdu planinsku travu, strpljivo čekajujući svoj red. Samo takmičenje je prilika da učesnici pokažu svoju veštinu. Najveštiji se brzo izdvoje. Oni manje vešti ih krišom posmatraju, kradu im zanat.
Gde su kosači, tu su i vodonoše. Njihov „zadatak“ je da kosačima utole žeđ, vodom iz testija, donesenom sa hladnih planinskih izvora. Iz bardaka se služi „ovdašnja, nadaleko čuvena prepečenica, kojom se kosači krepe, od nje se dobija snaga i bolјe kosi, a manje pije voda za vreme teškog rada na petrovdanskim žegama“.
Posebna atrakcija je kosački ručak na – otkosu. Za kosački ručak pobrinule su se žene iz ljiškog udruženja „Zlatne ruke“. Miris svežih otkosa koji se meša sa mirisom kosačkog ručka koji na koševini postavlјaju domaćice – ručkonoše, širi se livadama.
A onda nastupa “kosačka liga šampiona”. Dvadeset kosača najpre izvlači broj parcele koju će kositi i zauzima svoje mesto na već pripremljenim parcelama. Koliko je važno koju parcelu će kositi pokazalo se prethodnih godina kada su najbolji kosci gubili tititule jer su dobili da dose deonice sa dosta krtičnjaka. Samo takmičenje je prilika da učesnici pokažu svoju veštinu.
-Trudite se da pokosite što bolje i brže, ali nemojte žuriti, poručuje voditelj.
Jasno je da kosci imaju i svoje verne navijače koji svoje ih grleno bodre. Komentarišu se otkosi, tehnika. Najveću pažnj privuka je gost iz Slovenije Oskar Makari sa svojom kosom dugom 1,5 metar, koji je u svojoj grupi bio najbrži.
Za zlatan otkos najvažniji dobar alat, ali i fizička spremnost. Kvalitetna kosa je najbitnija, mora biti dobro naoštrena. Prvi zamah je ključan. Desnom nogom idete napred, pa malo zamahujete iz kuka, malo iz ramena. Najviše treba da kosite ovim središnjim delom, a ne vrhom kose.
Brus za pojasom neizostavan je detalj, a kosa mora stalno da se oštri, da bi trava bila dobro pokošena. To je prirodni kamen koji služi za oštrenje, nasloni se na kosu i usko povlači, ali morate paziti da se ne posečete. Trava na Rajcu je tvrda i jaka i ako se niste dobro naoštrili, nema pobede.
U međunarodnom ekipnom takmičenju štafetnog tipa učestvovalo je šest ekipa.
Pobednici
Najbolji kosač, po oceni žirija, je Mirko Kecman iz Bosanskog Petrovca, koji 13 godina kosi na nadmetanjima najboljih kosača u regionu, a na Rajcu je zabeležio petu pobedu, drugu zaredom.
Drugo mesto pripalo je Mići Mrđi iz Surduka, a treći je bio Vuk Vučković iz Preljine. U konkurenciji veterana u takmičarskom delu, najbolji je Slovenac Oskar Makari, koji je sa svojom kosom dugom 1,5 metar privukao najviše pažnje.
U ekipnom nadmetanju štafetnog tipa, sa po četiri kosača, pobednik je ekipa Prva kosa Grmeča, druga Srbija, Rajac a Mrkonjić Grad je treći.
Za đidiju, kosača koji najbolje kosi, sa najlepšom nošnjom, odličnim pevačem i zabavljačem, proglašen je Miloš Pantelić iz Dragačeva i on će sledeće godine kao domaćin predvoditi kosače na 53. Kosidbi.
Kosidbu je organizovala Turistička organizacija Ljig zajedno sa ljiškom opštinom, uz podršku Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija.
Rajac
Rajac je naziv za visoravan i vrh, na 848 metara nadmorske visine, na planini Suvobor. Veći deo njegove teritorije pripada opštini Ljig, a manji Gornjem Milanovcu.
Na području Rajca postoji više pećina i jama, a najznačajnija je Rajačka pećina, ukupne dužine kanala 286 m. Preovlađuju šume bukve, hrasta, breze, jasena, cera, dok na većim visinama ima četinari: jele i bora. Od životinjskih vrsta može naići na fazane, srndaće, lisice, divlje svinje, zečeve, grlice.
Zbog svojih predeonih karakteristika u koje su integrisane prirodne, istorijske i etnološke odlike ovog kraja prostor Rajca prvi put je zaštićen 1963. u kategoriji Predeo naročite prirodne lepote, odlukom opštine Ljig. Nakon sprovedenih istraživanja, u cilju revizije i ponovne valorizacije prostora, stručnjaci Zavoda uradili su Studiju zaštite sa predlogom zaštite na republičkom nivou u II kategoriji kao Predela izuzetnih odlika.
Republicki zavod za zaštitu prirode Srbije zaštitom je obuhvatio širi prostor Rajca, odnosno grupu uzvišenja, zaravni i kraških depresija izmedu Lipova na istoku i Guceva na zapadu, kao i padine strmog odseka kojim se ovaj uzdignuti teren spušta prema selima Lalinci, Slavkovica i Ba. Na ovom prostoru zabranjene su gradevinske, zemljane i druge aktivnosti, seča šume, eksploatacioni radovi širih razmera, menjanje kultura livada i pašnjaka u druge kulture, unošenje stranih vrsta drveć… Ovim merama pokušava se maksimalno očuvanje izuzetnog ambijenta i sprečavanje njegove eventualne degradacije.
Rajac ima značajno mesto i u istoriji Srbije. Na prostoru Rajca, tokom Prvog svetskog rata, odigrala se slavna Kolubarska ili Suvoborska bitka, od 16. novembra do 12. decembra 1914, u kojoj je učestvovalo čuvenih 1.300 kaplara, kojima je u čast podignut spomenik na Rajcu. Spomen-česma podignuta je u slavu palih vojnika u Prvom svetskom ratu, a postoji i nekoliko spomenika posvećenih Drugom svetskom ratu.
Pratite nas i na našim društvenim mrežama:
Dodaj komentar