MediaSfera
Piše: Jovana Ješić
Mi u Srbiji stalno nešto čekamo. Čekamo metro decenijama. Čekamo bolji život. Trenutno čekamo da REM odabere televizije kojima će dodeliti nacionalnu frekvenciju. Čekamo i da predsednik sastavi Vladu. Čekamo da prođe virus korona. I dok mi sve to čekamo, život ne čeka. On teče, prolazi, život se dešava. Dešavaju se lepe i ružne stvari. Meni, izgleda samo ružne. Ali ja sam ipak večiti optimista i znam da će i kod mene zasijati Sunce.
Dakle, mi čekamo, ali život ne. On teče. I ako mene pitate, mislim da teče munjevitom brzinom, jer stvarno ne znam kad smo pre došli u te godine kada se mnogi moji prijatelji i poznanici venčavaju i rađaju decu. Društvene mreže su mi eksplodirale od slika vereničkih prstenova, pozitivnih testova na trudnoću i sladunjavih poruka.
Dve drugarice iz osnovne škole već imaju decu, treća se upravo verila i trudna je.
Tu je i nekoliko poznanica, mojih vršnjakinja koje su stale na “ludi kamen”.
Pitam se da li ja kasnim ili one žure… sa brakom, decom? Mada, kako neko može da kasni ili da žuri, niko nije propisao Zakonom da do dvadeset i druge godine žena treba da bude u braku i da ima dete pa da na osnovu toga možemo da kažemo da neko kasni ili žuri sa tim. U slučaju da postoji ovaj Zakon, molim vas obavestite me pa da i ja brže bolje nađem muža. Šalu na stranu, sada će uslediti period kada će svako od njih u mene upirati prstom. Neke od njih će maziti stomak, neke gurati kolica, neke će za ruku držati muža puža (ne znam šta to muž – puž znači, ali vidim da na društvenim mrežama ispod slike sa mužem obavezno idu te dve reči muž – puž). Kada me budu sretale te moje drugarice i poznanice sa novim prezimenima uperiće prst u mene i reći “ti si sledeća” pa će nakon toga da me ispituju “kad ću ja”, valjda da budem sve što one već jesu, a ja nisam i onda ću im ja glasno i sigurno reći “ne ide sve u svoje vreme, već sve u MOJE vreme”.
Doduše, ne može baš sve ni u moje vreme, neke stvari se moraju ispoštovati, kao što je, na primer, rađanje. Ne mogu sa 60 da rodim, zna se koliki je reproduktivni vek kod žena. Naravno, ima oscilacija, jer svaka žena je žena za sebe i svaki organizam je drugačiji, ali moramo se složiti u tome da ko želi da rađa mora da ispoštuje taj reproduktivni period.
Elem, ja sam perfekcionista, veoma sam sistematična i kod mene redosledi koje sam ja u svojoj glavi napravila moraju da se poštuju. Prvo, želim da završim fakultet, zatim da nađem posao pa tek onda da planiram brak i decu. Ja nisam multitasking i znam da ne bih mogla da završavam fakultet i da paralelno sa tim budem i mama. Nešto bi trpelo, a to nešto bi u tom slučaju zasigurno bio fakultet. To ne želim, želim da stvari idu po redu koji sam ja napravila.
Ko zna, da ja sada imam dečka možda bih i ja sada želela da imam verenički prsten na ruci, možda bih i ja želela da sam sada trudna, možda bih mu slepo verovala, možda bih slepo verovala u njegove slatke reči, možda bi nas i zadesila trudnoća, kažem zadesila, jer može trudnoća i da nas zadesi ako ne pazimo. Dakle, da imam dečka, možda bi mi se pokvario redosled koji sam napravila. Ko zna. Jedno je sigurno, taj neki čovek, koji će mi biti dečko, a sutra možda i muž, otac mog deteta, neka stane u red. Neka stane iza fakultetske diplome i posla. I neka čeka. Ionako se u Srbiji stalno nešto ili neko čeka. Pa polako, “ko čeka, taj i dočeka”. Kad dočeka, onda ćemo nas dvoje postati nas troje, pa nas troje četvoro i tako će se do epiloga razvijati naša priča.
Pratite nas i na našim društvenim mrežama:
Dodaj komentar