Književnost Putovanja Некатегоризовано

Umetnost putovanja II: Portugal – Algarve

MediaSfera

 

 

 

Na jugu Portugala, u delu zemlje gde se pre Gibraltarskog moreuza Atlantik postepeno sužava i polako zalazi u vode Mediterana, iz Lisabona smo autoputem stigli u Algarve. Naziv najjužnijeg dela kopnenog Portugala potiče od arapske reči Al-Gharb, što znači „zapad“, jer je vekovima predstavljao najzapadniju tačku nekadašnjeg mavarskog carstva.




Zbog strateškog značaja oblasti – na krajnjem jugozapadu Evrope, neposredno pre uzanog moreuza gde se sreću Atlantik i Sredozemlje, najjužniji deo Portugala oduvek je bio meta osvajača. Nakon Kelta, Feničana, Rimljana, Vizigota, a zatim i Mavara, u XV veku Algarve je postao baza portugalskih prekomorskih ekspedicija i mesto gde je čuveni princ Henri „Moreplovac“ osnovao školu pomorske navigacije, inicirajući plovidbe koje su dovele do mnogih otkrića.

Tokom XVI veka, Algarve je bio meta napada pirata, među kojim i onih elitnih „u službi“ engleske krune – čuvenog ser Frensisa Drejka. U XVII i XVIII veku, Algarve je postao predmet želja Španaca i Francuza, dok u XIX veku čitava oblast nije izazvala podelu između dva brata, naslednika portugalske krune.

Oblast Algarve broji skoro pola miliona stanovnika, ali se tokom letnje sezone uveća za još oko milion turista. Peščane plaže i dužina obale koja iznosi oko sto pedeset kilometara, najpopularnije su mesto letovanja britanskih turista koji su i najbrojniji. Nalik prenaseljenoj i ne tako dalekoj španskoj obali Kosta del Sol – gde većinu turista u zaleđu obale takođe čine Britanci i Nemci, i ovde turisti iz Engleske retko prilaze moru.

Nekoliko kilometara dalje, u brdima najčešće iznajmljuju kuće ili apartmane s bazenima, i rent-a-car vozila kojim do kuća stižu. Iako smešten na obali Atlantika, Algarve se nalazi dovoljno južno i vode okeana su na ovom mestu ipak značajno toplije od onih na severu zemlje, ali ni blizu onim na Mediteranu, u Jadranskom ili Egejskom moru.

Najzanimljiviji deo oblasti čini njen reljef. Osim plaža od žućkastog peska, duž obale nižu se okeraste, erodivne krečnjačke stene visine i do trideset metara, koje je morska voda na nekim mestima izdubila stvorivši prekinuti niz nalik uvalama. Ponekad – kao u najvećem turističkom gradu na obali – Albufeiri, stene okružuju centralnu gradsku plažu i nalik su visokoj, kamenoj ogradi sa kućama na vrhu.

Kako bi do plaže stigli, ulicom Rua 5 de Otoubro sa šarenim portugalskim pločnikom, prošli smo kroz tunel izdubljen u krečnjačkoj steni, sa kućicama na vrhu. Po izlasku iz prolaza, ispred nas se stvorila velika peščana plaža sa mnoštvom šarenih peškira i velikim brojem kupača.

Nekadašnja mavarska Al-Buhara (na arapskom „primorski zamak“), a danas – Albufeira, tokom letnje sezone prepuna je turista. Osim kompleksa hotela lociranih dalje od obale, sam centar grada čine specifične bele kuće sa detaljima u okerastoj i svetlo-plavoj boji, arhitekture nalik onoj u ostatku zemlje, ali i zbog blizine susedne Španije – kućama susedne Andaluzije….

Još o ovoj oblasti, čitajte u knjizi „Umetnost putovanja II“.

 


Tekst i fotografije deo su knjige „Umetnost putovanja II“ i  internet stranica „Umetnost putovanja“ i  zaštićeni su Zakonom o autorskim i srodnim pravima. Nije dozvoljeno kopiranje, niti objavljivanje.

Knjigu „Umetnost putovanja II“ možete naručiti OVDE


 




NAŠA IZDANJA

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .