MediaSfera
Knjiga „Bašta u saksiji” posvećena je gradskim baštovanima. Znanje sticano u stručnoj i drugoj literaturi, obogaćeno praktičnim savetima, Slavica Stuparušić objedinila je sa ciljem da promoviše koristi od gajenja biljaka u urbanim uslovima.
Proizvodnja hrane na organski način je sve popularnija ali i tu ima nijansi i opredeljivanja za permakulturu, biobaštu, biodinamičku poljoprivredu… Savremeni tempo života i ubrzani tehnološki razvoj donose i nove vidove biljne proizvodnje hidroponike, aeroponike…
Za sve je zajedničko da prostor nije granica, tako da bašte osim na okućnici mogu da budu na krovu, na zidu, prozoru, balkonu, između solitera u blizini grada. Važna je i strast sa kojom se pristupa poslu, neki su prve strukove bosiljka zasadili iz znatiželje, a danas im je bašta glavni izvor prihoda.
Knjiga je koncipirana kao priručnik iz kog možemo dobiti osnovna znanja koja se odnose na sastav i kvalitet zemljišta, upoznavanje sa različitim vrstama biljaka i osnovnim znanjem o potrebama biljaka u pogledu hrane, vode, svetlosti, zaštite i načinima gajenja
„Bašta u saksiji” autorke Slavice Stuparušić, inž. hortikulture i novinarke dnevnog lista „Politika”, na javnom konkursu Zadužbine Andrejević odabrana je za objavljivanje sa ciljem promovisanja humanijeg načina življenja u urbanim sredinama.
Ovo interesantno i aktuelno štivo, na 160 strana razvrstanih u tri dela i pet poglavlja, daje odgovore na pitanja kao što su na primer:
– da li su biljke uzgajane u gradu za jelo,
– kada je i kako počela „baštenska revolucija”,
– šta su gradske bašte donele Bronksu,
– kako su vrtovi Havane uticali na zdravlje Kubanaca,
– zašto Amerikanci veličaju ruske dače,
– šta je akvaponika,
– veštačko ili organsko đubrivo,
– može li seno da zameni brazdu,
– šta nam donosi urbana poljoprivreda,
– kolika treba da je bašta,
– biljke prijatelji, biljke zamke… …
U celoj plejadi zaljubljenika u baštovanstvo od kojih je, kako kaže, učila izdvojila je Jagodu Radivojević, ženu koja je od lesne litice na Dunavu napravila nemoguće ‒ rajski vrt u kome nema mesta za korov.
Pčele u gradu, da i one su naši „sugrađani” i zato su dobile svoje mesto i u knjizi koja bi se sigurno još „krčkala” da nije bilo divnih ljudi, znanih i ne znanih, koji su se javili da budu prenumeranti.
Marko Jozović, dizajner nove generacije iz Čačka, je opremio knjiga da izgleda drugačije, dopadljivo, sašiveno – tako da kada se lista stranice ne moraju da se „peglaju”.
– „Bašta u saksiji” je dragocen rukopis posebno imajući u vidu vreme i pravac kojim se razvija civilizacija i život na našoj planeti. Ova knjiga preokupira široku lepezu oblasti kojih se podjednako i duboko tiče – kvalitet svakodnevnog života pojedinca, zajednice, mogućnost za dostupnu terapiju svetom biljaka, nove hobije, biznis planove, odgovoran odnos prema prirodi i životnoj sredini…
Godinama realizujući radionice „Urbani baštovani” kao volonterka Volonterskog servisa Zvezdare, Slavica je dokazala da ovde nije samo reč o struci i velikom znanju, već njenoj istinskoj misiji u uspostavljanju susreta čoveka i zelenog sveta biljaka, humanizaciji života, posebno u urbanim uslovima Beograda, navodi mr Radmila Pecija Urošević i dodaje da je „Bašta u saksiji” dobra edukacija za savremenog čoveka bez obzira na životnu starost, poklon za sve generacije i poruka koju ne smemo da zaboravimo – svet biljaka je moćan u svojoj lepoti i energiji koju nam daje ali i nemoćan kad čovek to ne ceni i ne čuva.
Dakle – nema izgovora da svako od nas ne neguje neku svoju baštu, pa bilo da za nju nemamo veće mogućnosti od jedne saksije u svom prozoru.
Knjigu „Bašta u saksiji“ možete naručiti na OVOM LINKU.
Pratite nas i na našim društvenim mrežama:
Dodaj komentar