Eksplozija mašte Kolumne

Jovana Ješić: Beograd na vodi, pardon Beograd u vodi

MediaSfera

 

Piše: Jovana Ješić

 

Prekjuče je u Beogradu i u Zapadnoj Srbiji pala kiša.

Poslednja dva dana se priča samo o tome.




Očekivano, jer su štete ogromne.

Zapadnu Srbiju je najviše uništio grad – uništio je useve, automobile, drveća. U Beogradu je najveću štetu pretrpeo Novi Beograd, ali i Zemun i Bežanijska kosa.

Palo je oko 128 litara kiše po kvadratnom metru na teritoriji opštine Zemun. Ove brojke ništa ne znače i ne mogu da opišu kako je bilo tog dana u Beogradu. Samo slike od te večeri i sutrašnjeg dana mogu da nam pokažu kako je zaista bilo. Bujica vode je dugo tražila svoj put, dugo je voda bila na ulicama, a pošto kroz šahte nije mogla da prođe, ona je našla put do podzemnih garaža zgrada i tržnih centara. Nakon što je voda garaže zauzela onda je počela da ulazi u prizemlja i suterene kuća.

Do jutra, voda je gotovo skroz nestala. Zapravo nije nestala, nego se povukla iz zgrada, kuća i sa ulica u šahte i otišla u kanalizaciju. Od rane zore ljudi su lopatama izbacivali vodu iz svojih domova, pumpe za izbacivanje vode su radile punom parom na gradilištima, u podzemnim garažama, svuda. Automobili su uništeni. Voda je prodrla do motora, ušla u filtere za vazduh. Tog jutra su se otvoreni automobili sušili  na još uvek vlažnim i prljavim ulicama. Ekipe JKP Gradska čistoća prale su ulice od blata koje je za sobom ostavila kiša.

Beograd je ponovo čist.

Do sutra.

Za sutra je ponovo najavljena kiša, nadamo se da se neće ponoviti scenario od prekjuče.

Nakon što je završeno čišćenje grada, ljudi su se podelili – jedni su počeli da krive prethodnu vlast za lošu kanalizaciju, cevi manjeg prečnika koje ne mogu da prihvate veliku količinu vode, drugi su počeli da krive sadašnju vlast, jer se nije pozabavila ovim problemom.

Ja bih se u ovom trenutku složila sa gradonačelnikom koji je rekao: “Nije važno ko je kriv”. Stvarno nije važno ko je kriv, sada je najbitnije da se problem reši i da sledeći put kad bude bilo obilnije kiše da ona odmah odlazi tamo gde treba, a ne da ulazi u naše garaže i u filtere za vazduh naših automobila. Važno je i da javna preduzeća na vreme rade svoj posao. Nismo zaboravili šta je bilo zimus kad je pao sneg, putari iznenađeni, ljudi zatvoreni u svojim domovima, a zelenilo stvara nove reči poput “snegoizvale”, iliti drveće koje je blokiralo puteve od teškog snega. I dalje tvrdim da to nisu “snegoizvale” već posledica toga što zelenilo nije tokom jeseni poseklo stare i trule grane, nisu orezali drveće i nisu stara i trula stabla izvadili i na njihovo mesto posadili novo drveće.

Dakle, “nije važno ko je kriv” važno je da se posledice saniraju i da preduzeća i institucije na vreme rade svoj posao – da na vreme prekontrolišu sve slivnike i šahtove, da na vreme poprave kanalizacionu mrežu, da učine grad bezbednim od vremenskim nepogoda onoliko koliko je u njihovoj moći.

Videćemo šta će biti u petak, nadamo se da se neće ponoviti scenario od utorka.

 


 

Jovana Ješić

 

Rođena je 20.01.2001. godine u Beogradu. Studentkinja novinarstva koja kroz tekstove promoviše svoj pogled na svet i oplemenjuje čitalački um tekstovima koje piše. Radi kao novinarka Original magazina i PR književnice Ljiljane Šarac. Hobi joj je pisanje, u slobodno vreme čita knjige i bavi se preduzetništvom. Promoviše svoj pogled na svet i oplemenjuje čitalački um tekstovima koje piše. Voli da putuje. Ima svoju stranicu: https://jovanajesic.wordpress.com/

 

 

 


 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter i LinkendIn nalogu

 

 




NAŠA IZDANJA

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .