Književnost Kultura

Ko kaže da knjiga umire: Preporuka portala „Hiperboreja“ za najnovije izdanje IK „MediaSfera“

MediaSfera

 

Piše: Milica Cincar-Popović

urednica IK „MediaSfera“

 

 

Ko kaže da knjiga umire, a da se poezija ne čita?

Već dugo se roditelji žale kako im deca ne čitaju. Opšte je mišljenje da društvene platforme odvlače modernog čoveka od knjige.




Ako bih rekla da ne jedem pitu zato što zato što rado gledam „Slagalicu“, verovatnno biste me svi pitali: „Kakve to ima veze jedno s drugim?“ Pa, nikakve. Ama baš nikakve, kao što ni „skrolovanje“ po društvenim platformama nema ama baš nikakve veze s čitanjem knjige.

Pre će biti da ljudi sve manje potežu za knjigom zato što je ponuda dosadna. Ne oblikuju je čitaoci. Kao prvo, sa svih strana zasipaju nas reklame autora koji imaju volje i novca za samoprodukciju. Potom, izdavačke kuće objavljuju knjige osoba koje su već iz nekog razloga popularne (ali ne zbog svog literarnog dara), ili knjige o njima, nadajući se da će taj već postojeća bujica popularnosti moći da ponese i po koju knjigu. To zaista bude razlog da se knjiga kupi, ali ne i da se pročita. Silikonske grudi i kriminalna prošlost imaju veze sa literarnim darom taman koliko i pita sa „Slagalicom“.

Knjiga postaje primamljiva za druženje i kada osvoji neku nagradu a, trebalo bi, i ako bude uvršćena u školsku lektiru. Šo se nagrada tiče, mnogo razoga utiče na izbor; zanimljivost štiva često nije jedan od njih. O lektiri bolje i da ne pišem – pa te su knjige toliko anahrone da ni ja sa svojih 58 godina više nemam živaca za njih, a treba da razviju ljubav prema čitanju kod osnovca! Ili doživotni otpor prema čitanju, kao činu teškog mazohizma.

Dakle, nisu društvene platforme krive. Ali, znate šta je fenomenalno? To što se knjige i dalje čitaju. Samo, da bismo znali u koju da uronimo, treba da promenimo izvor informacija. Internet obiluje književnim blogovima, a „Fejsbuk“ književnim grupama u kojima čitaoci prate književnu scenu i daju svoje komentare, preporuke i prikaze. Ako želite da čitate, pogotovu savremenu književnost, tu ćete dobiti najbolju informaciju. I ako želite da vam dete čita knjige, pomozite mu da se poveže s takvim grupama.

Zahvaljujući književnim blogovima i grupama i njihovim preporukama knjige pronalaze i svoj put do novih čitaoca.

Jedan od najpopularnijih regionalnih knjževnih portala „Hiperboreja“ nedavno je  svrstao među top 10 knjiga za ovu godinu zbirku poezije „Karatoč“ Ksenije Matović, u izdanju izdavačke kuće MediaSfera. Uspeh je tim veći što je ova zbirka objavljena pre samo dva meseca i još uvek nije imala zvaničnu promociju u Srbiji i Crnoj Gori (planirane su za ovo leto).

U „Hiperborejinom ljetnem koferu 2022“  „Karatoč“se  našao među uglednim autorima poput Edvarda Fostera „Aleksandrija, istorija i kultura“, Majlisa Besrija  „Treće doba“, Edita Sedergana „Pesme“, Davida Hercegrta Lorensa „Italija“, Antonija Maćada  „Sorijska polja i druge pesme“, Maje Soler „A htela sam“…..

I tako je „Karatoč“ zaplovio punim jedrima književnim prostorima bivše Jugoslavije.

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter i LinkendIn nalogu




NAŠA IZDANJA

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .