Istorija

Dve Amerikanke – dve ljubavne priče Mihajla Pupina

Pupin - Paja Jovanović

MediaSfera

 

 

 

Piše: Marina Bulatović

Foto: Arhiva Aleksandre Ninković Tašić

 

 

Svoj privatni život Pupin nije isticao i nije ostavio trag o tome ko je sve bio član njegove porodice u Americi i koga je sve voleo. Čak ni u čuvenoj, svetski poznatoj, autobiografiji „Sa pašnjaka do naučenjaka“ o tome nema podataka jer je knjiga pisana pre svega da motiviše i ulije snagu i da Amerikancima predstavi srpski narod, ali i njegovu majku Alimpiju. Zanimljivo je da je Pupinova autobiografija, za koju je 1924. dobio Pulicerovu nagradu, u Americi bila uvrštena u obaveznu školsku literaturu.




U našoj javnosti se o članovima njegove porodice u Americi skoro ništa ne zna, a na Vikipediji ima tek par šturih rečenica o njima.

Sa Aleksandrom Ninković Tašić predsednicom Obrazovno-istraživačkog društva Mihajlo Pupin iz Beograda, koja godinama prikuplja arhivski materijal koji se odnosi na život i delo Pupina otkrivamo nepoznate detalje iz ljubavnog života slavnog naučnika-Idvorca i saznajemo da mu je supruga bila Katarina Sara Džekson (udovica) i da je sa sobom u brak dovela dečaka i devojčicu (decu iz prvog braka).

Saznajemo da je Pupinova supruga posle 8 godina iznenada umrla, navodno od teške upale pluća ili mišje groznice, ali naša sagovornica ekskluzivno otkriva svoje sumnje i potpuno drugi uzrok smrti koji je za malo ‘došao glave’ i samom Pupinu. Posle njene smrti Pupin je proveo kao udovac skoro 40 godina, ali nije postao usamljenik. Kasnije, njegovo srce osvojila je amerikanka Helen Hartli Dženkins.

„Tek danas, skoro 90 godina nakon Pupinovog odlaska sa ovog sveta, posle mnogo traganja saznajemo da mu je žena bila Katarina Sara Džekson, udovica kada je upoznala Mihajla Pupina, i da je o dečaku i devojčici koje je dovela sa sobom u brak, Pupin brinuo s očinskom ljubavlju. Venčali su se u Grčkoj pravoslavnoj crkvi u Londonu 1888. i dobili kćerku Varvaru Ivanku Pupin, koja se rodila 1889. godine.

Katarina Sara je bila rođena sestra njegovog školskog druga sa Kolumbija koledža i oni su se preko njega i upoznali. Bila je portugalskog porekla i poticala je iz veoma bogate i obrazovane porodice.

Ali treba da znamo da je nepismena i mudra majka Alimpija savetovala sina Pupina da uzme ženu iz sveta u koji je ušao, a ne iz sveta koji napušta. Upravo ga je takva sudbina i pratila“ – kaže Aleksandra Ninković Tašić na početku razgovora.

Prva-ljubavna-prica-bracno-putovanje-u-Veneciji-sa-Katarinom-Sarom-i-njeno-dvoje-dece-iz-prvog-braka.jpg

 Posle raskošnog venčanja u Londonu, a potom bračnog putovanja u Veneciju i selidbe za Njujork, izgledalo je da ih čeka dug zajednički život i svetla budućnost. Međutim nije bilo tako…

„Katarina Sara i Pupin su bili približno istih godina, a njihovo bračno putovanje u Veneciju bilo je neobično jer su plovili zajedno sa dvoje male dece iz njenog prvog braka. Oni su se zavoleli i do njene smrti bili su nerazdvojni. Zvanični podaci govore da je Katarina Sara preminula od teške upale pluća ili mišje groznice, ali najnovija otkrića do kojih sam došla „pišu drugačiji scenario“.

Katarina Sara je vodila beleške tokom Pupinovih eksperimenata i istraživanja. Mislim da su se njih dvoje ozračili. Ona mu je pomagala, dok je on radio na jednom velikom otkriću – sekundarnom X zračenju. Smanjio je vreme snimanja na dozu dovoljnu da čovek izdrži, da ga ne ubije. Tada su se oboje ozračili i upali u komu. Ona se nije probudila, on jeste. Ali tada počinju njegovi problemi sa nogama, pa u kasnijem dobu teško hoda.

Rizici snimanja X-zracima u početku nisu bili poznati ni istraživačima ni pacijentima. Nažalost, posledice su doživele brojne žrtve među kojima su bili i naš naučnik i njegova supruga.

Katarina Sara bila je njegov oslonac i bila je uz njega u svakom smislu. Kada je umrla, Pupin je jedva preživeo taj gubitak. Jedno vreme provodi u njujorškoj bolnici gde ga leče od teške groznice, od koje ga spašava njegov veliki prijatelj i lekar Frederik Šepard Denis koji je živeo u Norfolku. On se veoma zabrinuo za Pupinovo zdravlje jer je imao tek četrdeset i dve godine i ranije nije imao nikakvih zdravstvenih problema.

Po savetu ovog prijatelja-lekara, Pupin kupuje imanje u Norfolku koje je zvao “moj američki Idvor”.

Skoro 40 godina Pupin je radio kao profesor na Kolumbija koledžu i faktički nikada nije otišao u penziju. Bolest ga je naterala da sve više sedi ili leži, a njegovi studenti su dolazili kod  Pupina na konsultacije i u Norfolk. Imam u arhivi jedan veliki članak iz Amerike gde Pupin kaže: Ne može čovek nogama da dobije sve svoje trke, ja sam svoju u Americi dobio glavom.

Pupinovo-americko-imanje-i-kuca-u-Norfolku-min.jpg

 

Da li je Pupin imao neke ljubavne veze za tih skoro 40 godina koliko je živeo kao udovac?

„Pupin je bio, kažu u prijateljskoj vezi, a ja verujem u vrlo intimnoj vezi sa najbogatijom Amerikankom 20. veka, sa Helen Hartli Dženkins, čiji je otac bio magnat  – vlasnik fabrike oružja. Njen otac je kupio Remington (Eng. Remington Arms Company) za jedan dan. Ostala je udovica sa trideset i dve godine kada je njen muž preminuo. Suprug joj je bio advokat Džordž Voker Dženkins i sa njim je imala dve ćerke.

Nasledila je očevo bogatstvo i primera radi anonimno je donirala 350.000 dolara Kolumbija koledžu za izgradnju dvorane za filozofiju, u znak sećanja na ćerku Helen koja je umrla 1920.

Vezala se za Pupina i zavolela naš srpski narod. Bila je filantrop i mecena, a svako ko je voleo Pupina, morao je da voli i srpski rod.

Helen Hartli Dženkins je Srbima dala deo Menhetna, po svemu sudeći radi se o 6. aveniji. Imam dokaze za to, deo ulice sa dve građevine za naš konzulat i za štampariju koja je pripadala konzulatu Kraljevine SHS.

Moglo bi se reći, sve što je Pupin tražio ona je ispunjavala. Jednom prilikom pronašla sam u arhivi Norfolka, da je ona brodom otputovala u Srbiju i tu kupila sav nameštaj za Norfolk. Kupila je i slike, posuđe, ćilime… razne detalje za opremanje kuće kako bi Pupinu još više zagrejala srce.

U toj arhivi pronašla sam plan-nacrt da su oni prokopali tunel. Njeno imanje je bilo najveće u Norfolku i nalazilo se tačno preko puta njegovog. Tuneli su se nalazili ispod zemlje kako bi oni ‘krstarili’ jedno do drugog. Dakle, to je bilo mnogo više od prijateljstva. Bila je to nežna emotivna veza.

I zato danas možemo reći da je Pupin imao dve ljubavne priče. Voleo je svim srcem svoju suprugu, a najveća kriza u životu nastupila je nakon njene smrti. Ali saznajemo i da su dva velika imanja u Norfolku bila spojena tajnim tunelima koji su otvarali puteve između bogate udovice Helen i našeg Pupina“.

Druga-ljubavna-prica-Helen-Hartli-Dzenkins-i-Pupin-min.jpg

Pupinovo „fatalno otkriće“

Godine 1896, nekoliko meseci nakon što je Rendgen objavio svoj pronalazak X-zraka, Pupin je otkrio sekundarne rendgenske radijacije, a ubrzo nakon toga razvio je brzu metodu rendgenskog snimanja koja se sastoji u tome da se između objekta koji se snima i fotografske ploče, umeće fluorescentni ekran (zastor), čime se skraćuje vreme snimanja sa jednog časa na svega nekoliko sekundi. Taj metod je našao široku primenu i još uvek se upotrebljava. Pupin je objavio četiri rada o Rendgenovim X-zracima.

Njujorska-elita-ispred-Pupinove-kuce-min.jpg

 Pupinovi gosti u Norfolku

Pupinovo imanje je bilo predivno, a sve što se tu dešavalo pokazuje kakav je čovek bio Miša Pupin, kako ga je zvao njegov prijatelj Uroš Predić. Radio je na imanju zajedno sa zaposlenim Srbima, uglavnom Hercegovcima, go do pasa, terao volove, muzao krave, jeo sa radnicima i pasulj kada treba, a kada je slavio Vaskrs ili Božić za istim stolom sedeli su: levo industrijalac Endru Karnegi, Džon Rokfeler, Džordž Vestinghaus i drugi uticajni Amerikanci toga doba, a desno njegovi Srbi-Hercegovci.

Pupin-i-Nikolaj-Velimirovic-u-Norfolku-min.jpg

 Pupin i Sara – zajedno na večnom počinku

Pupinov grob (umro 1935.) nalazi se na groblju Vudlon (Eng. Woodlawn), u Bronksu, u Njujorku. Uz Pupinov grob, na parceli prilično udaljenoj od ulaza, sahranjena je i njegova supruga Katarina Sara Pupin, rođena Džekson (umrla 1896.).

Iako naši mediji pišu da njihova grobna mesta održavaju masoni, Aleksandra Ninković Tašić to još uvek istražuje, a jedinu Pupinovu povezanost sa masonima, za sada, nalazi preko predsednika Amerike Vudro Vilsona. Pupin i Vilson su bili prijatelji, a Vudro i njegov otac bili su članovi najstarije Škotske masonske lože. Ali da li su ga Vilsonovi uveli u ložu, to je još uvek predmet opsežnog istraživanja naše sagovornice, a sam Pupin nikada javno nije ništa rekao o svom članstvu u masoneriji.

Izvor: RTS

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter i LinkendIn nalogu

 

 

 




NAŠA IZDANJA

28. Palić Film Festiva

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .