54. Majska izložba: Zamisli – Umetnost mora biti vidljiva

MediaSfera

Majska izložba ZAMISLI!

9. jun – 9. jul

Fondacija Saša Marčeta Bioskop „Balkan“, Braće Jugovića 16

Muzej grada Beograda, Resavska 40b

Organizacija izložbe ULUPUDS

54. Majsku izložbu  9. juna u  19. časova u bioskopu Balkan  otvara Ana Đurić Konstrakta. Otvaranje se nastavlja u Muzeju grada Beograda (Resavska 40b) u 20.30 časova.

Zamisli – Umetnost mora biti vidljiva

Ovogodišnja 54. Majska izložba koju organizuje Udruženje likovnih umetnosti i dizajnera Srbije ULUPUDS sasvim je posebna.  U jednoj prezentacionoj i vidnoj tačci susrelo se nekoliko niti. Inspirisana pesmom Đona Lenona Imagine,  izložba slavi umetnost i slobodu u svekolikom smislu a umetnica Ana Đurić Konstrakta razmišljajući o duhu, telu,  umetnosti i Umetnici koja mora biti zdrava, iscrtava sliku savremene realnosti gde se neke uvražene konstante kao In corpore sano  postavljaju pod pitanje uz upit:  Šta ćemo sad?

Posebnost ovogodišnje Majske izložbe ne iscrpljuje se ovim zapažanjem već se nastavlja činjenicom da su umetnici ULUPUDS-a radovima osvojili dva reprezentativna gradska prostora,  bioskop Balkan i prostor u Resavskoj tako podižući nivo kulturnih događanja u gradu ali i šireći niti komunikacije među poslanicima kulture. To je i po prvi put, do sada, da se Majska izložba predstavlja u takvom obimu i u različitim prostorima. A o čemu je reč?

Reč je o umetnicima čija posvećenost i ULUPUDS čija istorija po sebi potvruđuju  samosvojnost i vitalnost umetnosti koja neprestano traži svoj fizički, mentalni i duhovni prostor.  

Reč je i o vidljivosti umetnosti, jer primenjena umetnost nije samo u galerijama ona je svuda. Prva stepenica u prezentaciji kako među kolegama tako i ka javnosti, upravo jeste Majska izložba.

„Zamisli!“ je asocijacija na tekst pesme Džona Lenona (Imagine) koja govori o jednom drugačijem svetu, a sa druge strane i nade da Svet može da se promeni, a rane zaleče ako ljudi isto razmišljaju i imaju iste snove. U obrazloženju teme naglašava se da je duh vremena po definiciji „opšta moralna, intelektualna i kulturna atmosfera nekog perioda“.  Današnjica nam, donosi uznemirujuće, nepoznate bolesti, nerazumne i razarajuće sukobe, „post istinu“, netoleranciju i mržnju u različitim sferama. Suočeni smo sa krahom svih pozitivnih vrednosti, svetom koji se nalazi na ivici rasula. Ostaje nam samo da zamišljamo da smo svi jedno, jedna Zemlja, jedan Svet i jedan narod. Naša nepresušna imaginacija omogućava nam da doprinosimo suštinskoj ljudskosti, nesputanom protoku ideja i stvaralaštva. Možemo zamišljati, kako veli Oskar Vajld „prelepe i nemoguće stvari, stvari koje su divne i nikada se ne događaju, stvari koje ne postoje, a trebalo bi“.

To je tačka gde su se susreli umetnici ULUPUDS-a i Ana Đurić Konstrakta. I Šta ćemo sad?  pitaju se i umetnici koji Konstraktu doživljavaju kao deo sopstvenog ambijenta, te je pesma In corpore sano  postala deo  umetničkog kreativnog ambijenta.

Majska izložba je raskošna manifestacija na kojoj izlažu arhitekti, dizajneri, slikari, keramičari, scenografi, kostimografi, fotografi, modni dizajneri, istoričari umetnosti, vajari, i koja je uvek posećena i intrigantna široj populaciji. Ove godine na Majskoj izložbi učestvuje 193 autora sa 260 radova, ima dve prateće izložbe (Portret umetnika Čedomila Marinković, dobitnice nagrade 53. Majske izložbe – Uvid 21 i Nikola Meandžija – kolorisanje ilustracija Zmajevog „Nevena“ autora Marije Ristić) i programe predavanja, prezentacije, prikaze  i razgovore koji korespondiraju sa izložbom, ali i šire u domenu savremene umetnosti. Na izložbi se mogu videti i radovi pristigli na konkurs za vizuelni identitet 54. Majske izložbe.

Dragan Palavestra: U duhu vremena

Pedeset i četiri godine je zavidno vreme za jednu izložbu, jer govori o njenom kontinuitetu, značaju, trajnosti i opstanku na savremenoj umetničkoj sceni Beograda. Majska izložba se svih ovih godina, od svojih početaka, menjala i transformisala u duhu vremena, ali bez obzira na sve promene, i reorganizacije, dokazala i osvedočila kao jedna od najreprezentativnijih izložbi primenjenih umetnosti. U početku je koncept bio  revijalan što je podrazumevalo opštu selekciju radova, da bi izložba docnije promenila svoj okvir i sadržaj, te je već godinama unazad ustanovljen je princip tematskog izlaganja.

U našoj likovnoj kritici, pojam primenjene umetnosti iskristalisao se i teorijski uobličio, pa je ona prepoznata kao stvaralaštvo ravnopravno sa drugim granama umetnosti. Tu svoju ravnopravnost i široku slobodu ispoljavanja primenjena umetnost dokazuje i potvrđuje i danas.

Primenjena umetnost sadrži jednu jasnu i opredeljujuću odrednicu: da je primenjiva u svakodnevnom životu, funkcionalna i upotrebna. To nije ograničenje već, naprotiv, pruža ogromne kreativne mogućnosti, pošto se lepota svakog pojedinačnog dela, između ostalog, može meriti i čovekovom potrebom da bude okružen ugodnim predmetima koje koristi. Nekada su likovna i primenjena umetnost bile strožije omeđene, jer se smatralo da je primenjena umetnost ograničena svojim izvornim, osnovnim postulatima i svrsishodnošću. Danas, u postmodernom svetu, ta granica između, navodno polarizovanih „disciplina“ umetnosti postepeno se gubi i one se međusobno pretapaju. Tehnike i medijumi se ravnopravno koriste, kao i umetnički izraz, jezik i terminologija. U teorijskom smislu granica između primenjene i likovne umetnosti gotovo da je u potpunosti poništena. Prvobitno ograničenje utilitarnošću, transformisalo se u mnoštvo razvojih puteva primenjene umetnosti. Štaviše, osobenost i višeznačnost samog upotrebnog predmeta (bilo da je u pitanju posuda, nakit, kostim, plakat ili dizajnirani otvarač za konzerve) omogućava kreativnu slobodu i raznovrsnost izraza, često nedosegnutu u likovnoj umetnosti koja se teže oslobađa nasleđenih ograničenja. To je omogućilo da se u savremenoj primenjenoj umetnosti u punoj meri razvije velika izražajnost individualnih osobina umetnika. I danas se, po nekoj univerzalnoj navici i potrebi za uređivanjem i razgraničavanjem pojmova, primenjena umetnost deli na više disciplina (keramika, dizajn, grafika itd.). Međutim, granice su i tu izbrisane, a različiti medijumi se koriste prvenstveno zbog postizanja izrazitijeg umetničkog izraza.

Primenjena umetnost na 54. Majskoj izložbi pokazuje transformaciju utilitarnosti u raskošnu eksploziju kreativnosti. Novi materijali i tehnologije uvode nas u jedan bajkoliki imaginarni svet van svakodnevice i uobičajenog življenja.

Primenjena umetnost, dakle, živi jedan novi život, neopterećen tradicionalnim upotrebnim i estetskim vrednostima, ravnopravan s ostalim vidovima umetničkog izražavanja. Tu ulogu nametnulo je i samo vreme, jer „svakoj je epohi data njena vlastita mera umetničke slobode, i ni najstvaralačkiji genije ne može preskočiti granicu te slobode“ (V. Kandinski, O duhovnomu umetnosti).

U različitim izložbenim prostorima, nesvakidašnjim postavkama primenjene umetnosti, pokušali smo da sklopimo, jednu veliku slagalicu. Njeni delovi zasebno mogu govoriti svoje priče, dok zajeno čine smislenu sliku i jedan od mogućih preseka savremene primenjene umetnosti kod nas.

Na ovaj način omogućeno je prisustvo umetnika najraznovrsnijih stilskih opredeljenja i različitih generacija. Jedni se okreću ka tradiciji i proverenim vrednostima, dok se drugi smelo opredeljuju za umetnička traganja, eksperiment i isprobavanje forme. To, međutim, ne znači da je tako široka paleta stilova, opredeljenja i izraza poništila zajednički imenitelj karakterističan za primenjenu umetnost – otvorenu i široku primenu u gotovo svim oblastima savremenog života, što je čini integralnim delom našeg sveta. Da bi taj svet bio bogatiji i slobodniji i ovde, na ovoj izložbi se ostvaruju osnovna načela savremene primenjene umetnosti: raznovrsnost, ravnopravnost i puna sloboda likovnog izraza, koja ne samo da zadovoljava, nego i podrazumeva osnovne estetske i upotrebne vrednosti.

Duh vremena je po definiciji „opšta moralna, intelektualna i kulturna atmosfera nekog perioda“. Današnjica nam, nažalost donosi uznemirujuće, nepoznate bolesti, nerazumne i razarajuće sukobe, „postistinu“, netoleranciju i mržnju. Suočeni smo sa krahom svih pozitivnih vrednosti, svetom koji se nalazi na ivici rasula. Zamisli! je asocijacija na tekst pesme Džona Lenona (Imagine) koja govori o jednom drugačijem svetu, ali s druge strane i nada da Svet može da se promeni, rane zaleče ako shvatimo da svi ljudi dele slične želje, strahove, nadanja, ljubavi i snove. Važno je da se iznova podsećamo da smo svi slični, ravnopravni, jedna Zemlja i jedan Svet.

Lenonova zamisao je opšta i živa utopijska slika postojanja stvari koje nas razdvajaju, (nacije, religija, materijalna dobra), sveta bez pohlepe i oskudice. Ovo je svojevrsna oda harmoniji i idealizmu, ultimativna himna miru, ali i pesma o ljubavi, usmerena na fiktivni svet u kome mnoge barijere koje definišu društvenu stvarnost ne postoje. Naša nepresušna imaginacija omogućava nam da doprinosimo suštinskoj ljudskosti, nesputanom protoku ideja i stvaralaštva. Možemo zamišljati, kako veli Oskar Vajld „prelepe i nemoguće stvari, stvari koje su divne i nikada se ne događaju, stvari koje ne postoje, a trebalo bi“.

Dragana Palavestra, kustos Majske izložbe

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter i LinkendIn nalogu