MediaSfera
Piše: Ivana Dukčević
Foto: Ivana Dukčević
U samom središtu Španije i osamdeset kilometara južno od Madrida, na vrhu brda čije podnožje skoro u punom krugu okružuje reka, nalazi se jedan od najlepših gradova ove zemlje i njena stara prestonica – rimski Toletum, mavarska Tolaitola, španski Toledo.
Kada smo dolazeći s juga, prišli sasvim blizu i ugledali ga ispred sebe – sa suprotne strane reke, postalo je jasno koliki je značaj u srednjem veku imao njegov geografski položaj. Čitav omanji grad podignut visoko na brdu, u čijem podnožju duboko u kanjonu i naizgled u punom krugu, teče reka Taho (Tajo), nalik je prirodnom utvrđenju.
Zanimljivo je da reka Taho koja izvire u visoravni centralne Španije, preprečivši Iberijsko poluostrvo svoj put završava na zapadu ulivajući se u Atlantik, u Lisabonu pod imenom Težo (Tejo). U kasno popodne, s platoa na drumu koji vodi duž oboda susednog uzvišenja, sedeli smo i posmatrali Toledo koji sa ovog mesta ostavlja romantičnu sliku u oku posmatrača. Gotovo sve panoramske slike grada fotografisane su odavde, a pre nekoliko vekova – El Greko, Grk poreklom s Krita i čuveni dvorski slikar španskog kralja, sa ovog mesta je ovekovečio pejzaž Toleda u oluji, na svom platnu.
Za najčuvenijeg pisca Španije, Migela de Servantesa, Toledo je bio „Slava Španije i svetlost svih njenih gradova“ – jedan od prvih koje su hrišćani rekonkistom osvojili od Mavara, viševekovnih vladara Toleda. Po osvajanju grada u kojem su stolećima zajedno živeli Mavari i Jevreji, Španci su preuzeli i neke od mavarskih i hebrejskih tradicija, zbog čega je Toledo i danas poznat kao „grad tri kulture“.
Mavari na Iberijskom poluostrvu, prvi put su u Evropi zasadili šafran i drveće badema, čiji su plod mleli i pravili marcipan (špan. mazapan). Neki u Španiji danas tvrde da su praveći kolače u manastirima, za izum marcipana zaslužne španske kaluđerice. Iako smo domaće kolačiće od marcipana koje prave monahinje, kupili u samostanu na koji smo slučajno naišli lutajući ulicama Toleda, mogućnost da su španske kaluđerice marcipan i izmislile, manje je verovatna.
Po prolasku kroz tešku, metalnu kapiju koja je iz uzanog toledanskog sokaka vodila u neosvetljen hol ženskog manastira, kucnuli smo na zamagljeno okno malenog prozora, koje je nakon jednog minuta i samo delimično otvorila starija monahinja. Pokrivena tamnom odorom i vodeći računa da nam se pogledi ne sretnu, kroz prozor nalik šalteru pružila mi je plastificiran meni sa požutelim fotografijama na kojim su bili paketi šest različitih vrsta kolačića. Kada sam joj pokazala sliku onih koje želim da kupim, hitro je uvukla meni i ponovo zatvorila prozor. Nakon pet minuta, vratila se i kroz delimično odškrinuto okno i u zamenu za novac, pružila mi izabrani paket.
U Toledu, marcipan se pravi u svim mogućim oblicima, puni žumancem, medom, mlevenom bundevom i šećerom, ili se – na mavarski način – pre modelovanja masa pomeša sa ceđenim sokom pomorandže ili ružinom vodicom. Jedna od dve najpoznatije i najstarije radnje za ručnu proizvodnju i oblikovanje marcipana „Santo Tome“ osnovana 1856. godine, nalazi se preko puta konkurentske „El Foro de Toledo“, na glavnom gradskom trgu Zokodover. U ovim poslastičarnicama, hlebne kolačiće od marcipana moguće je birati na komad – po obliku, izgledu ili gramaži, ili već upakovane u dekorativne kutije – uvijene u ukrasni papir, uz prospekt o istorijatu radnje. Kolače od marcipana ovde prave uz dodatak pinjola, limuna, oraha i čokolade, a recepte ljubomorno čuvaju već više od dve stotine godina…..
Još o Toledu čitajte u knjizi „Umetnost putovanja II“.
Tekst i fotografije deo su knjige „Umetnost putovanja II“ i internet stranica „Umetnost putovanja“ i zaštićeni su Zakonom o autorskim i srodnim pravima. Nije dozvoljeno kopiranje, niti objavljivanje.
Knjigu Umetnost putovanja II možete naručiti OVDE
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter i LinkendIn nalogu
Dodaj komentar