Ekologija

Koliko su zapravo električni automobili ekološki prihvatljivi?

MediaSfera

 

Piše: Srbijanka Stanković

Foto: Unsplash.com

 

Polemika na temu koliko su zapravo električni automobili ekološki prihvatljivi sve češće se pojavljuje u medijima. Ne može se reći da su mišljenja podeljena, jer je daleko veći broj onih koji podržavaju ideju električnih vozila, pogotovo ljudi koji imaju za to stručnu osnovu.




Međutim, postoje i oni koji su sumnjičavi i koji ne misle da električna vozila mogu smanjiti emisiju štetnih gasova u atmosferi. Njihovo mišljenje se pre svega zasniva na načinu proizvodnje kako samih vozila i baterija koje napajaju elektromotor, tako i električne energije koja je potrebna da bi se baterije auta punile.

Da li električni automobili imaju nultu emisiju CO2?

Iako ne emituju ugljen-dioksid tokom vožnje, automobili na električni pogon nisu potpuno “zeleni”. Naime, u procesu proizvodnje delova i njihove montaže, kao i tokom procesa proizvodnje električne energije, ali i recikliranja materijala, emituje se značajna količina CO2 u atmosferu.

Kada je u pitanju proizvodnja delova i sklapanje vozila na električni pogon, potreba za energijom dobijenom iz fosilnih goriva je još uvek velika. To se najviše odnosi na iskopavanje, odnosno rudarenja nekih retkih plemenitih metala iz zemlje, koji su potrebni pre svega za izradu baterija. Vađenje litijuma, koji je za sada jedan od najvažnijih elemenata za izradu baterija, je proces koji još uvek zahteva relativno “prljavu” tehnologiju.

Što se tiče proizvodnje električne energije potrebne za pokretanje i napajanje vozila, ukoliko se ona proizvodi u termoelektranama onda to definitivno nije “čista” energija. Iskopavanje, a pre svega sagorevanje uglja za potrebe dobijanja električne energije se danas smatra izuzetno “prljavom” tehnologijom koja u atmosferu emituje izuzetno veliku količinu CO2.

Na kraju, recikliranje delova, prvenstveno baterija električnog automobila, danas je skup i dugotrajan proces, o čemu svedoči i činjenica da većina dotrajalih baterija još uvek nije reciklirana.

Šta je zapravo istina; šta kažu stručnjaci a šta statistika?

Stručnjaci tvrde da su električna vozila ipak veoma “zelena”. Ukupna emisija ugljendioksida je daleko manja nego kada su u pitanju vozila koja pokreću motori sa unutrašnjim sagorevanjem. Međutim, količina emisije štetnih gasova zavisi pre svega od vrste energenata koji se koriste za izradu komponenti električnih automobila. Sama električna vozila (ne računajući hibridne modele) imaju emisiju štetnih gasova ravnu nuli, dakle tokom vožnje ne emituju ugljendioksid.

Uvidevši prednosti električnih automobila u smislu manje potrošnje i lakšeg održavanja, oslobađanja od poreskih obaveza ali i očuvanja životne sredine, sve veći broj vozača traži upravo električna vozila. Štaviše, neke od svetski najpoznatijih kompanija koriste samo električne automobile u svom voznom parku. I ne samo velike kompanije, već i u rent a car agencijama se sve češće mogu pronaći automobili za rentiranje koji imaju električni pogon. Takođe, u pojedinim državama Evrope i sveta firme za dostavu hrane i manjih pošiljaka kupuju isključivo vozila na električni pogon.

Iako se sve više teži električnim vozilima, potpuni prelaz nije tako jednostavan, pa se u svetu i dalje prave automobili sa motorima koji imaju unutrašnje sagorevanje. Danas automobili u proseku izbacuju oko 349 grama ugljendioksida na svaki pređen kilometar, što je i dalje veoma velika količina, ali i sniženje od 7 grama u odnosu na 2019. godinu.

Takođe, ukupna emisija ugljenika koji se emituje kako bi se dobila električna energija potrebna za punjenje baterija automobila, zavisi od zemlje do zemlje, tj od njene energetske mreže. Ukoliko je energetska mreža neke zemlje zasnovana na termoelektranama, onda će i ukupna emisija CO2 potrebna za dobijanje struje kojom se puni vozilo biti veća.

Prema Rojtersu, koji se poziva na istraživačko-konsultantsku kuću Radian Energy Group (REG), najbolje rezultate u relativnom smanjenju emisije CO2 u odnosu na način proizvodnje struje kojom se pune električni automobili u Evropi ima Švajcarska. Relativno smanjenje emisije CO2 u ovoj zemlji je 100%. Drugim rečima, električna energija potrebna za punjenje baterija je dobijena iz nuklearnih elektrana i hidrocentrala, dakle nema uglja.

Slede Norveška (98%), Francuska (96%), Švedska (95%) i Austrija (93%). Na kraju niza se nalaze Kipar (4%), Srbija (15%), Estonija (35%) i Holandija (37%). Neslavni rekorder drži Poljska sa negativnim procentom (-4%) ili drugim rečima u ovoj evropskoj zemlji emituje se više CO2 kako bi se dobila energija za punjenje električnih vozila nego što je emituju vozila sa SUS motorima.

 

Prošlost, sadašnjost i budućnost

UN je na sednici u decembru 2015. godine u Parizu usvojila sporazum o klimatskim promenama i smanjenju emisije štetnih gasova koji izazivaju efekat staklene bašte. Nakon toga su i kompanije koje proizvode automobile počele sve više i sve brže da se orijentišu ka električnim vozilima.

Sve veći broj država u svetu nudi korisnicima električnih vozila brojne benefite, poput učešća u kupovini, oslobađanja od putarine, besplatnog parkiranja ili prava na vožnju žutom trakom koja je namenjena gradskom prevozu. Sve u cilju da što više ljudi zameni vozila na benzin i dizel, automobilima na električni pogon.

Čini se da ovi podsticaji daju dobre rezultate – u 2021. godini u svetu je prodato duplo više električnih automobila nego tokom 2020. godine iako je zbog pandemije bilo otežano snabdevanje automobilskih komponenti. Trenutno se procenjuje da se širom planete vozi oko 16 miliona automobila na električni pogon. Mora se naglasiti da je najveći broj njih prodat u Kini.

Većina giganata iz auto industrije najavili su da će u doglednoj budućnosti tržištu nuditi samo vozila na električni pogon. Tako su na primer Volvo i Ford u javnost izašli sa tvrdnjom da će od 2030. godine proizvoditi samo električne automobile. Isto tako je i Amazon, jedna od najvećih svetskih kompanija za online prodaju i dostavu robe na kućnu adresu, postavila cilj da do 2040. godine ima nulti nivo emisije štetnih gasova, a DHL (globalni lider kada je u pitanju dostava pošte i paketa) taj isti cilj je postavio za 2050. godinu.

Da rezimiramo – dovoljan broj činjenica govori u prilog tome da su električna vozila budućnost i da će u narednim decenijama sa naših ulica potpuno istisnuti vozila na motorni pogon (bar sada tako izgleda). Samim tim smanjiće se i emisija štetnih gasova u atmosferi, a tako i efekat staklene bašte sa kojim se danas cela naša planeta bori. Jedino ostaje otvoreno pitanje kako dobiti dovoljne količine električne energije bez upotrebe fosilnih goriva.

 

 

 




Dodaj komentar

Click here to post a comment

NAŠA IZDANJA

11. Beogradski festival evropske književnosti

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .