Duhovnost

Sveti Ćirilo i Metodije: Dan slovenske pismenosti i kulture

MediaSfera

 

 

 

Srpska pravoslavna crkva, kao i sve pravoslavne crkve koje se ravnaju po starom julijanskom kalendaru, proslavljaju 24. maja (11. maja po starom kalendaru) Svetu braću Ćirila i Metodija u znak sećanja na dan kada su svetitelji 863. godine krenuli na misionarski put u Moravsku. Nazivaju se još i ravnoapostolnim svetiteljima. Ovaj dan je u Crkvenom kalendaru obeležen crvenim slovom, što znači da spada u zapovedne svetkovine.




Pravoslavni vernici slave Svetog Kirila slovenskog, odnosno praznik koji se naziva još i Ćirilovdan.Kirilo (Ćirilo) i Metodije su rođena brata iz Soluna koja su širila hrišćanstvo i pismenost među Slovenima. Srbi i danas koriste ćirilično pismo koje je naziv dobilo upravo po Kirilu.

Za ovaj crkveni praznik ne vezuju se neki posebni narodni običaji, ali je od neprocenjivog kulturnog i civilizacijskog značaja za Srbe i Slovene uopšte.

Dan slovenske pismenosti

Dan sećanja na misionarstvo i vizionarstvo braće iz Soluna iz vremena jedinstvene hrišćanske crkve obeležava se i u drugim slovenskim zemaljama. Kod Pravoslavnih naroda obeležava se 24. maja. Kod Slovaka i Čeha obeležava se 5. jula. Sveti Kiril Slovenski se slavi 14. februara (po Julijanskom), odnosno 27. februara (po Gregorijanskom kalendaru), što odgovara datumu smrti Ćirila.  Sveti Kiril je umro 869. godine u Rimu, a danas se i dalje smatra jednim od najbitnijih ne samo pravoslavnih, već i hrišćanskih svetaca uopšte.

Kod Rusa, Ukrajinaca, Bugara, Makedonaca, Slovaka i Čeha dan svetih Ćirila i Metodija je kulturni Dan slovenske pismenosti i kulture, a od 2019. praznik se obeležava i u Srbiji  kao novi državni praznik i radni dan. Ovim praznikom obeležavaće se Dan slovenske pismenosti i kulture, koju su utemelјili slovenski prosvetitelјi Ćirilo i Metodije, osnivači slovenske književnosti i tvorci prvog slovenskog pisma- glagolјice.

Zajednički praznik Svetih Ćirila i Metodija ustanovljen je u Rusiji 1863. godine, kada je povodom proslave hiljadugodišnjice moravske misije svetitelja praznik proglašen za Dan slovenske pismenosti. Svetog Kirila i Metodija slave kao krsnu slavu brojne porodice oko Studenice, Trstenika, Aleksinca i Požarevca. Tog dana 1926. otvorena je Univerzitetska biblioteka u Beogradu, prva zgrada u Srbiji napravljena namenski za biblioteku izgrađena uz pomoć Karnegijeve zadužbine.

Glagoljica, prvo pismo Slovena

Bojeći se velikog verskog i političkog uticaja koji su imali franački sveštenici,  moravski knez Rastislav zatražio je od vizantijskog cara Mihaila II da pošalje učitelje koji će da propovedaju na narodnom jeziku. Idealni za taj posao bili su Konstantin, koji je dobio monaško ime Kiril – Ćirilo i  njegov brat, iguman Medodije, rodom iz Soluna u čijoj je okolini živelo dosta Slovena, koji do tada nisu imali pismo. Zato je Kirilo sastavio azbuku (glagoljicu) od 38 slova, pomoću koje su preveli jevanđelja na slovenski jezik. Sa knjigama na jeziku koje je tamnošnji narod razumeo, bilo je mnogo lakše propovedati hrišćanstvo.

 

Godine 863. braća kreću na put i stižu 864. knezu Rastislavu koji ih je gostolјubivo primio. Pošto su stvorili novi književni jezik – staroslovenski‚ braća su pristupili prevođenju bogoslužbenih knjiga, a samim tim slovenski jezik uveli u pravoslavnu liturgiju. Tako je uz grčki, latinski i gotski, staroslovenski četvrti jezik na svetu na koji je prevedeno Sveto pismo.U to vreme počinje i borba za prevlast između katoličanstva i pravoslavlja, pa ne čudi što je njihov misionarski rad izazvao nemačko sveštenstvo da ih tuži Rimu. Protivili su se uvođenju slovenskog jezika u liturgiju, pozivajući se na „trojezičnu teoriju“ prema kojoj postoje samo tri jezika na kojima se mogu vršiti verski obredi: hebrejski, grčki i latinski.

Sveta braća u Srbiji

Vizantijski misionari otišli su i u Srbiju, koja je hrišćanstvo prihvatila u drugoj polovini IX veka, oko 867-874. godine. Srbija je takođe ležala na granici između Istočnog i Zapadnog hrišćanstva, ali je posle perioda neodlučnosti sledila primer Bugarske a ne Moravske, i došla je pod okrilje Carigrada.

I ovde su uvedene slovenske bogoslužbene knjige, a razvila se i slovensko–vizantijska kultura. Srpska crkva dobila je delimičnu samostalnost pod Svetim Savom (1176-1235), najvećim srpskim nacionalnim svetiteljem, koji je 1219. godine u Nikeji posvećen za arhiepiskopa Srbije. Godine 1346. proglašena je Srpska patrijaršija koju je Carigradska crkva priznala 1375. godine.

Ćirilica

 Iako proganjani, njihovi učenici nastavljaju rad na širenju slovenske pismenosti. Prešli su Dunav i stigli na jug, u Ohrid i tu produžili započeti posao svojih učitelja. Najpoznatiji među njima, sveti Kliment, sastavio je jednostavnije pismo – ćirilicu, koja je imala 43 slova. Ime je dobila po svetom Ćirilu. Srbi su ćirilicu prihvatili u XI veku i ona je sačuvana tokom turskog ropstva. Miroslavljevo jevanđelje, jevanđelje zahumskog kneza Miroslava, brata Stefana Nemanje, napisano na pergamentu lepim, krupnim ćiriličnim slovima i ukrašeno stilizovanim minijaturama u boji i zlatu, najstarija je i najlepša srpska knjiga srednjeg veka.

 

Jedan od nalepših primera ćiričnih slova smatra se i potpis svetog Save sa pečata na “Karejskom tipiku“ iz 1199. godina, a koji je danas ugraviran na zvonima Hrama Svetog Save na Vračaru. Pečat je od tamnog, zelenkasto-mrkog voska, nepravilnoga kružnog oblika. Na početku je krstoliko utisnut žig s monogramom SAVA, tako da svako polje, predstavlja jedan krak krsta. Vremenom se  staroslovenski menjao u srpskoslovenski, prvi srpski književni jezik. Pre Vukove reforme bilo je nekoliko prilagođavanja govornom jeziku, a prvo je izvršio sveti Sava. Za današnji oblik „srpske ćirilice“ zaslužan je Vuk St. Karađžić, koji je 1818. godine počeo reformu ćirilice kakva se danas koristi i koja ima 30 slova.

Sveta braća

 

Sveta braća rodom su iz Soluna od roditelja bogatih i znamenitih. Njihov otac Lav bio je visoki vizantijski vojni zapovednik. Najraniju mladost proveli su u Solunu, koji je u to doba bio okružen Slovenima. Ćirilo je ,prema knjizi ,,Život Ćirila“, bio najmlađi od sedam braće i njegovo kršteno ime je bilo Konstantin. Metodijevo kršteno ime je bilo Mihail, a ime Metodije je dobio kada se zamonašio na planini Uludag, u severozapadnoj Turskoj.

Metodije je kao oficir deset godina proveo u istočnoj Makedoniji, dok je Ćirilo koji je završio teologiju i filozofiju bio postavljen za bibliotekara Aja Sofije u Carigradu i učitelja filozofije na carigradskoj visokoj školi. Godine 856 Metodije je napustio vojnu službu, povukao se u manastir na Olimpu u Maloj Aziji. Ti mu se uskoro pridužio pridružio i mlađi brat Konstantin, koji je dobio monaško ime Kiril – Ćirilo.

Ćirilo umire 14. februara 869. godine u Rimu i po želji brata Metodija sahranjen je u crkvi Svetog Klimenta u Rimu. Na njegovom grobu ubrzo su se počela događati čudesna isceljenja vernika. Papa je odobrio rad Metodiju i postavio ga za arhiepiskopa panonskog i moravskog. Postavšti arhiepiskop Panonije, stolovao je prema nekim tumačenjima u današnjoj Sremskoj Mitrovici.Tamo je pred kraj života na slovenski jezik preveo Bibliju. Sve do svoje smrti 6. aprila 885. godine širio je hrišćansku veru među slovenima u Moravskoj, a sahranjen je u sabornoj crkvi u Velegradu.

Nakon njegove smrti u Moravskoj je zabranjena slovenska liturgija, a knez Svatopluk je prognao njegove učenike. Neki od njih prodani su u ropstvo, a neki su uspeli da se sklone u Bugarsku, Makedoniju, Rašku i Dalmaciju gde su nastavili svoj rad.

Tropar: (glas 4)

Jako apostolom jedinopravniji i slovenskih stran učiteljije, Kirile i Metodije bogomudriji, vladiku vsjeh molite, vsja jaziki slovenskaja utverditi v pravoslaviji i jedinomisliji, umoriti mir i spasti duši našja.

 




Jedna od mnogih

(Post) istina (post) demokratije

Nedogled

KLEOS

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .