Književnost Putovanja

Umetnost putovanja II: Lisabon – u znaku fada

MediaSfera

 

 

Piše: Ivana Dukčević

Foto: Ivana Dukčević

 

 

 

U jednoj od kaldrmisanih ulica boemskog kvarta Bairo Alto – Rua Diario de Noticias, u kafani na broju 23, tokom jedne tople julske večeri dvojica konobara u crnim prslucima i pozamašna, sredovečna kuvarica sa velikom punđom i u šarenoj kecelji s karnerima, bez prethodne najave prestali su sa uobičajenim poslom.




Zauzevši mesta za drvenim stolicama praznog stola u čelu prostorije – prekrivenog kariranim stolnjakom, uz portugalsku i klasičnu gitaru gostima lokala zasvirali su i zapevali fado vadio. Izvorni fado – fado vadio, drugačiji je od klasičnog jer u njegovom izvođenju učestvuju isključivo amateri koji spontano započinju svoju pesmu. Slično bluzu crnačkog stanovništva severne Amerike ili bosanskoj sevdalinci, fado je vrsta muzike nastala u radničkim četvrtima, čija emocija predstavlja čežnju za izgubljenim ili nikada dostignutim, osećanju napuštenosti i često bezvremenosti.

Poreklo fada je i danas donekle sporno. Dok jedni smatraju da ima korene u bivšoj koloniji Brazilu i tamošnjoj sambi, a drugi primećuju da se u fadu prepoznaje značajan uticaj Mavara i kulture severne Afrike, većina se slaže da se u muzici može naslutiti i uticaj trubadura srednjovekovne Provanse koji su nastali nakon dolaska mavarskih (i persijskih) žičanih instrumenata na tlo Evrope. Fado izvođače najčešće čine pevač ili pevačica, koje prate muzičari na violi i gitari.

Umetnost_putovanja_II_Ivana_Dukcevic_2-min.jpg
Foto: Ivana Dukčević

 

Prva poznata fado pevačica Portugala bila je Maria Severa Onofriana koja je umrla mlada i čiji je boemski život prepun skandala ovekovečen u filmovima portugalske kinematografije. Kasnije, tokom XX veka fado simboli Portugala bili su pevačica Amalija Rodrigez i tekstopisac Alfredo Duarte. Zaljubljenici u melanholični zvuk portugalskog sevdaha – bluza koji priziva žal za lagodnim životom u izgubljenim portugalskim kolonijama, zgode mornara i zaboravljene ljubavi – verovatno će razumeti zbog čega su zvonke, zavodljive portugalske reči saudade („čežnja“) i fado („sudbina“) sastavni deo duše svakog Portugalca.

Umetnost_putovanja_II_Ivana_Dukcevic_3-min.jpg
Foto: Ivana Dukčević

Najveći broj fado barova nalazi se u uzanim ulicama elegantnog „Gornjeg kraja“ – Bairo Alto i susednog Šiada. Ovi delovi grada nastali su u XVI veku kao rezidencijalne četvrti imućnih lisabonskih trgovaca, čije su radnje bile u obližnjem donjem delu grada – Baiši. Osim po fado barovima, Bairo Alto i Šiado poznati su po poslastičarnicama i kafeima koji su tokom XIX i XX veka postali pribežište boema i pesnika. Danas ovi kvartovi slove za mesto sastajanja intelektualaca, mladih umetnika i pisaca, u čemu prednjači kitnjasti „Cafe A Brasileira“ u elegantnoj ulici Rua Garrett. Nalik beogradskom kafeu „Hotela Moskva“, najpoznatiji je starinski kafe Lisabona.

Umetnost_putovanja_II_Ivana_Dukcevic_4-min.jpg
Foto: Ivana Dukčević

Lisabon je jedna od najčarobnijih prestonica Evrope. Smešten povrh širokog ušća reke Težo (Tejo) u Atlantik, jedan je od onih specifičnih, pomalo boemskih gradova koji vam zbog svoje neizmerne jednostavnosti i opuštenosti uvek ostaju u srcu. Lisabon – na portugalskom Ližbóa (Lisbóa), grad je koji smo otkrivali polako i pešice, u čemu su nam često pomagali „Ližboétaš“ – kako sebe, na portugalskom nazivaju njegovi stanovnici. Iako Lisabonu nedostaje pompeznost i doteranost Londona ili Pariza, na velikom broju zgrada, pločniku ili gradskom trgu vidljivi znaci njegovog nekadašnjeg sjaja i moći koji su jednog kobnog jutra sredinom XVIII veka iznenada nestali u velikom zemljotresu…..

 

Nastavak priče o Lisabonu čitajte u knjizi „Umetnost putovanja II“

 


 

Tekst i fotografije deo su knjige „Umetnost putovanja II“ i  internet stranica „Umetnost putovanja“ i  zaštićeni su Zakonom o autorskim i srodnim pravima. Nije dozvoljeno kopiranje, niti objavljivanje.

Knjigu Umetnost putovanja II možete naručiti OVDE


 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter i LinkendIn nalogu

 

 

 




NAŠA IZDANJA

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .