MediaSfera
Piše: Jovana Ješić
Pre nedelju dana sam bila na izložbi slika u kući Kralja Petra na Senjaku.
U pitanju je izložba polaznika likovne škole Pero Art.
Na putu ka izložbi prošetala sam Užičkom ulicom. Prošla pored Miloševićeve Vile Mir, pored nekoliko velelepnih ambasada, ali i pored nekih običnih vila, tj. vila običnih ljudi. Doduše, pitanje je da li u njima žive obični ljudi? Verovatno to nisu obični ljudi, to nisu ljudi koje bi Tanja Peternek Aleksić ugostila u svojoj emisiji “TV lica kao sav normalan svet”.
Elem, ispred svake vile nalazi se neki mali zatamljeni kvadar, mala kutija u kojoj je čuvar. Ulicom prolaze samo najskuplji i najnoviji automobili. Travnjaci su savršeno pokošeni, izgledaju kao da na njih niko nikada nije zgazio, čak se ni korov ne usuđuje da tu izbije. Sve je savršeno. Vile sa terasama okrenutim ka južnoj strani obasjane su suncem tokom većeg dela dana. Po ćoškovima vila se nalaze kamere. Dvorišta su puna nekog meni nepoznatog drveća, prepoznala sam samo Ginko. Vile su najčešće omeđene visokim zidinama, tek na nekom zidu postoji prozor sa rešetkom kroz koji sam mogla da vidim to zeleno prostranstvo i lepotu. Dominiraju različiti stilovi, kao i materijali. Drveni detalji, ali i stakleni, mermer takođe…
Sve je to lepo, ali samo lepo za videti, jer ja tu ne bih mogla da živim. Ne bih mogla da živim u strahu, da živim dok za mnom ide obezbeđenje, telohranitelji. Ne bih mogla da živim bez mogućnosti slobodnog kretanja. Ne bih mogla da živim otuđena od sveta. Ne želim sve te prelepe vile. Džabe mi svo to zeleno prostranstvo, ako ja ne mogu da hodam bosa po toj travi. Džabe mi sav taj novac, ako nisam srećna, a čisto sumnjam da su stanovnici Užičke ulice srećni i ispunjeni.
Nakon duge šetnje Užičkom ulicom stigla sam do kuće Kralja Petra. Izložba je otvorena. Saksofon i klavir sviraju lagane akorde. Na izložbi su se našle mnogobrojne interpretacije najvećih i najpoznatijih slika. Devojka sa bisernom minđušom, kao i četkicom ovekovečene legendarne scene iz filma “Doručak kod Tifanija”, na izložbi su bile i slike najlepših pejzaža, slike prelepih obala i još lepših svitanja.
Osim slika, u kući Kralja Petra dominirale su kristalne vinske čaše u rukama posetilaca. A posetioci izložbe su crème de la crème našeg društva. Više sam posmatrala te ljude, nego slike. Stil, elegancija, savršene frizure, umerena šminka, pametne i negovane žene. Na izložbi su pretežno bile žene, pripadnice lepšeg pola. Sve su izgledale kao da su deo britanske kraljevske porodice. Štikla odgovarajuće visine, ni previsoka, ni preniska. Haljine pristojne dužine, malo iznad kolena. Tek po neka duga haljina se našla na izložbi. Prekrivena ramena. Ispravljene kičme. Uredni nokti. Svedena šminka. Nakit jednostavan i elegantat. Blistavi osmesi. Korekcije minimalne, ili ih gotovo uopšte nema. Krasi ih lepo izražavanje. To je crème de la crème našeg društva, a ne ono što Lea Kiš poziva u goste. To je estrada koja je odavno prešla granicu svakog ukusa, ali i lepote. Napumpane usne, pardon prepumpane usne, podignute jagodice, zategnuti kapci, suženi nosevi, plastika u grudima i zadnjici, na rukama kandže. U glavama, očigledno, hijaluronska masa umesto mozga.
Devojke drage, same porazmislite kakve želite da budete. Nadam se da ću imati priliku da više vidim lepe i pristojne devojke, poput onih sa izložbe, nego devojke pune hijalurona, biopolimera i ostale plastike. Sve u svemu, sa izložbe sam se vratila prepuna utisaka!
Jovana Ješić
Rođena je 20.01.2001. godine u Beogradu. Studentkinja novinarstva koja kroz tekstove promoviše svoj pogled na svet i oplemenjuje čitalački um tekstovima koje piše. Radi kao novinarka Original magazina i PR književnice Ljiljane Šarac. Hobi joj je pisanje, u slobodno vreme čita knjige i bavi se preduzetništvom. Promoviše svoj pogled na svet i oplemenjuje čitalački um tekstovima koje piše. Voli da putuje. Ima svoju stranicu: https://jovanajesic.wordpress.com/
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter i LinkendIn nalogu
Dodaj komentar