Na današnji dan pre 104 godine umro Gavrilo Princip

MediaSfera

U vojnom logoru u tvrđavi Terezin, u kojoj je bio zatočen, na današnji dan 1918. godine umro je Gavrilo Princip.

Činjenica da je Gavrilo Princip bio maloletan spasla ga je od dobijanja smrtne kazne za ubistvo Franca Ferdinanda i njegove supruge Sofije. Umesto toga, osuđen je na 20 godina robije. Presuda je izrečena 28. oktobra 1914. godine kada je oružje uveliko zveckalo Evropom, srpska vojska ostvarila dve velike pobede – na Ceru i Drini, a svet se munjevito kretao ka neminovnom razaranju.

Ko je bio Gavrilo Princip

Gavrilo Princip se školovao 1914. u Beogradu, a pre toga u Sarajevu i Tuzli. U martu 1914. objavljeno je da prestolonaslednik Franc Ferdinand dolazi u Sarajevo u junu 1914. da prisustvuje vojnoj vežbi austrougarske vojske u okolini grada. Posle te vesti kod Gavrila Principa i nekih njegovih poznanika se javila zamisao da ubiju Ferdinanda.

Srpsko stanovništvo grada je njegovo pojavljivanje i vojnu vežbu doživljavalo kao provokativno, budući da se sve to odigravalo na Vidovdan i nedaleko od granice sa Srbijom. Neki su pomislili da su to upravo pripreme napada na Srbiju.

Čovek čije ime svaki Srbin zna, Gavrilo Princip, član organizacije Mlada Bosna i izvršilac atentata na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda, 28. aprila 1918. godine umro je u zatvoru u Terzinu u Češkoj. Ubistvo prestolonaslednika, Austrougari su označili kao povod za početak Prvog svetskog rata, i napad na Srbiju.

Princip je zbog ovog zločina bio osuđen na dvadesetogodišnju kaznu zatvora, jedino iz razloga što je bio mlad za smrtnu kaznu, i najverovatnije je od posledica mučenja preminuo je u zatvoru.

Atentat na Franca Ferdinanda 

Prvobitni plan atentata nije uspeo, jer je trebalo da bude šest izvršilaca. Prilikom prolaska kolone Franca Ferdinanda kroz Sarajevo, na Vidovdan 28. juna 1914., što je na neki način bila i provokacija za srpsko stanovništvo, četvorica učesnika u atentatu nisu uradili ništa. Nedeljko Čabinović je bacio bombu na automobil u kome se nalazio prestolonaslednik, ali je promašio.

Tek kada je kolona sa Ferdinandom kasnije ponovo prolazila, Gavrilo Princip je uspešno izvršio atentat.

Na suđenju je ustanovljeno je Princip koristio oružje belgijske marke Fabrique Nationale M 1910 poluautomatski pištolj, kalibra 7.65x17mm (.32 ACP) i navodno ga je pripadnicima Mlade Bosne uručio sam Dragutin Dimitrijević Apis.

Uprkos tome što sa ovim incidentom nisu bile povezane zvanične vlasti Kraljevine Srbije, već pojedini ljudi na određenim položajima, članovi organizacije „Ujedinjenje ili smrt“ ili „Crna ruka“, Austrougarske vlasti su iskoristile novonastalu situaciju da upute ultimatum Srbiji.

Srpske vlasti su odgovorile pozitivno na sve tačke ultimatuma, osim na jednu koja je zahtevala upućivanje austrougarskih istražnih organa unutar teritorija Kraljevine Srbije. Ovo su vlasti Austro-Ugarske iskoristile da objave Srbiji rat, koji je ubrzo eskalirao u Prvi svetski rat.

Terezijin grad

Zloglasna tvrđava Terezin na severozapadu Češke, zamišljena kao odbrambena linija Habsburške monarhije, a tokom Drugog svetskog rata pretvorena u koncentracioni logor, u istoriji ostaje upamćena i kao mesto gde su tamnovali i umirali pripadnici “Mlade Bosne”.

Tihi gradić na severozapadu Češke sa oko 3.000 stanovnika mesto je koje je zauvek obeleženo mračnom prošlošću tokom koje je u njemu na hiljade zatočenika izgubilo život u Prvom i Drugom svetskom ratu. Tvrđava Terezin nalazi se na pola puta između Praga i Drezdena. Podignuta je 1780. godine u vreme cara Jozefa II, koji joj je ime dao u čast svoje majke Marije Terezije “Theresienstadt”, što na nemačkom znači “Terezijin grad”.

Kada su krajem oktobra iste godine članovi “Mlade Bosne” osuđeni na teške robije, oružje je uveliko zveckalo Evropom. Gavrilo Princip, Trifko Grabež i Nedeljko Čabrinović prebačeni su u Terezin i smešteni u male ćelije sa daskama umesto kreveta.

Mladi nacionalista bio je krhke građe, što se može zaključiti na osnovu sačuvanih fotografija iz onog vremena, dok su uslovi u Terezinu bili nemilosrdni. Po naređenju Beča, učesnici Sarajevskog atentata stavljeni su na posebne muke.

Česi pamte Principa

Na zidu hodnika u kojem se nalaze samice, između ćelija broj 1 i 2 postavljene su spomen-table na srpskom i češkom jeziku na kojima piše:

„U ovoj samici od 5. decembra 1914. bio je zatočen Gavrilo Princip, glavni učesnik atentata u Sarajevu… Za većinu slovenskog stanovništva tadašnje Austrougarske Gavrilo Princip bio je jedan od simbola borbe protiv Habzburške monarhije. U Srbiji je postao nacionalni junak, a u češkim zemljama uspomena na njega čuvana je naročito u periodu Čehoslovačke Republike (1918-1938), ali i nakon Drugog svetskog rata. Gavrilo Princip podlegao je posledicama lošeg postupanja 28. aprila 1918. godine u vojnoj bolnici u Terezinu.“

Ruku mu amputirali zbog gangrene

Atentator na prestolonaslednika nije smeo da komunicira sa drugim zatvorenicima, a iz samice je mogao da izađe jednom dnevno, svega na nekoliko minuta. Desna ruka mu je amputirana zbog gangrene, a tuberkuloza ga je dotukla.

Detalji njegovog tamnovanja do danas nisu potvrđeni sa sigurnošću, već se o njima zna da osnovu svedočenja zatvorenika i stražara.

O mučeničkom životu Principa u ovoj sobici dovoljno govori sama njena unutrašnjost – četiri prazna zida sa jednom ugrađenom alkom za okove kojima je Princip bio vezan i malim prozorom visoko iznad vrata, sa rešetkama. Unutar ćelije nalazi se i peć, međutim grejanja nije bilo tokom rata. Hranu je dobijao retko, a sa drugim zatvorenicima nije smeo da komunicira. Preminuo je 28. aprila 1918. godine, u sobi broj 33 zatvorske bolnice u Terezinu. Pred smrt je imao manje od 40 kilograma.

Vojnik označio grob

Nekoliko sati posle Principove smrti naloženo je da se njegovo telo položi u neoznačeni grob. Jedan od vojnika koji je izvršio naređenje, Čeh František Lebl, međutim, obeležio je lokaciju na mesnom katoličkom groblju.

Ostaci su kasnije preneti u porodičnu grobnicu uglednog patriote Pavela Žalude, a potom ih je u julu 1920. preuzela jugoslovenska delegacija, zajedno sa posmrtnim ostacima drugih učesnika Sarajevskog atentata (Čabrinović je umro od tuberkuloze 21. januara 1916, kao i Grabež 21. oktobra iste godine).

Svi oni, sahranjeni su 1939. godine u “Kapeli Vidovdanskih heroja” u Sarajevu.

Logor za Jevreje

Tokom Drugog svetskog rata, unutar zidina Terezina nalazio se koncentracioni logor, u kojem je organizovan prihvat i deportacija Jevreja, ne samo iz Čehoslovačke, već i Austrije, Holandije, Nemačke, Danske… Nesrećni ljudi odatle su slati dalje do logora smrti, najčešće Aušvica.

Kroz ovaj sabirni centar prošlo je više od 150.000 Jevreja, uključujući i 15.000 dece. Iako Terezin nije bio egzekucioni logor, u njemu je zbog surovih uslova umrlo 33.000 ljudi. Na ulazu u tvrđavu i danas stoji zloglasni natpis „Arbeit macht frei“, što u prevodu s nemačkog znači: “Rad oslobađa”.

Izvor: Blic, Beograd za početnike/MediaSfera