MediaSfera
Veliku subotu, drugi dan hrišćanske žalosti, obeležavaju pravoslavna crkva i vernici. Posle raspeća, stradanja i smrti na Golgoti, Veliku subotu Isus Hristos proveo je u Hadu. U hrišćanstvu ovo je dan žalosti. Po završenoj Liturgiji jede se hleb i voda (suhojedenje).
Velika subota odn. Strasna subota je dan tišine i molitve, jer je na ovaj dan Hristos sišao u Had da propoveda Jevanđelje mrtvima, kako bi pokazao da je došao kraj starom veku koji je bio obeležen svetkovanjem subotnjeg dana i otpočeo novi vek u kome se svetkuje dan Njegovog Vaskrsenja.
Duše umrlih u Adu nisu bili nikakvi demoni, nego duše starozavetnih ljudi koji su se o Boga ogrešili. Zato je Hristos sišao u Ad govoreći: “Jer nećeš ostaviti dušu moju u adu, niti ćeš dati da svetac tvoj vidi truljenja…” (Kor. 15.4). Tada je Hristos iz Ada uzdigao i prve ljude Starog zaveta, Adama i Evu.
Ovim kratkim silaskom u ad, da i pokojnima prenese poruku nade u spasenje i vaskrsenje, Hristov boravak na zemlji se upotpunio i zaokružio. Da vlast smrti nije savladana, njegova misija ne bi bila potpuna. Dobrovoljni odlazak u ad (sošestvije), i potonje vaskrsenje, zaokružilo je pobedu života nad smrću.
Ovoga dana, između ostalog, čita se kanon Velike subote, slavi se pobeda Hristova nad smrću i prvi put se saznaje da je ova blagoslovena subota u kojoj Spasitelj leži mrtav, preblagoslovena subota. U njoj je Spasitelj usnuo, uz Njegovo obećanje da će Vaskrsnuti u treći dan: “Ne oplakuj mene, Mati, … jer ću ustati i proslaviću se.”
Bogosluženja na Veliki petak uveče, posle večernja, liturgijski već pripadaju Velikoj suboti. Na večernju se iznosi plaštanica, koja simbolizuje platno u kojim je bilo obavijeno telo Hristovo posle skidanja sa krsta. Posle malog povečerja, peva se “Plač majke Božje”, tekst kanona iz desetog veka, sastavljen od Simeona Logoteta. Potom je jutrenje (petak kasno) Velike subote, to je pogreb Hristov, opelo pred plaštanicom, koja se potom nosi tri puta oko hrama i ponovo polaže u grob. Čita se pred njom Jezekiljevo proroštvo ο vaskrsenju mrtvih (Jez 37,1-14), Apostol i Jevanđelje.
Velikosubotnom Liturgijom Svetog Vasilija Velikog počinje Vaskrs. Sve do čitanja Apostola, sveštenik služi ovu Liturgiju u crnoj odeždi, a potom oblači belu, jer su se u toku ove liturgije krštavali oglašeni, koji su se tokom celog Vaskršnjeg posta pripremali uzdržavanjem od hrane, molitvama i poukama za krštenje, koje se uvek vrši u belim odeždama.
Jedino na ovoj Liturgiji, Jevanđelje se ne čita sa amvona ili sa carskih dveri, već na Hristovom grobu, jer je Anđeo na grobu Gospodnjem objavio mironosicama vest ο Hristovom Vaskrsenju.
Svake godine na Veliku subotu, na dan između golgotskog Raspeća na Veliki petak i Vaskrsa Sina Božjeg u nedelju, u Jerusalimu na zemlju sa neba silazi Blagodatni oganj.
Već duže od 12 vekova, jerusalimski patrijarh uznosi ugašeno kandilo koje se samo pali i taj oganj prenosi na sveće okupljenih vernika, a oni dalje svojim bližnjima i u svoje hramove.
U kućama, završavaju se neophodni poslovi vezani za doček velikog praznika.
Sprema se i čisti kuća, priprema odeća, ko nije obojio jaja i to će ujutru završiti, pre izlaska sunca. U pojedinim delovima zemlje mesi se kolač vaskršnjak.
I dalje se strogo posti, na vodi. Propisano je suhojedenje, odnosno ne jede se kuvana hrana. Ne radi se u polju, niti ručni radovi.
Na taj poslednji dan Nedelje stradanja i smrti vernici celivaju plaštanicu na Hristovom grobu koja se na Veliki petak svečano iznosi pred pravoslavne oltare i krajem dana u subotu, pred slavlje Vaskrsenja, uz poseban ritual ophoda oko crkve unosi u oltar. Najrašireniji naziv za dan uoči Uskrsa je velika subota, strašna subota, zavalita subota ili dugačka subota. Svi ovi nazivi opominju na duge Hristove muka na raspeću i upućuju ljude da treba da učine kakvo dobro ili milosrdno delo. Na ovaj dan se završavaju poslovi neophodni za doček velikog praznika.
Ponoćnom Vaskršnjom liturgijom završavaju se dani žalosti i počinje praznik Vaskrsenja. Sveštenici u pravoslavnim hramovima se u znak vaskršnje radosti i pobede nad smrću presvlače u svete odežde i u osvetljenoj crkvi čitaju Jevanđelje o radosnoj vesti anđela.
Blagodatni oganj iz Jerusalima u subotu stiže u Moskvu
Ruski Fond Andreja Prvozvanog će dostaviti Blagodatni oganj iz Jerusalima u Moskvu 23. aprila.
„Pred Uskrs, 23. aprila, delegacija Fonda Andreja Prvozvanog će specijalnim letom dostaviti Blagodatni oganj iz Hrama Vaskrsenja Hristovog iz Jerusalima u Moskvu“, rekli su Sputnjiku u pres službi fonda.
Patrijarh jerusalimski Teofil III je ranije, na sastanku sa predsednikom popečiteljskog saveta Fonda Vladimirom Jakunjinom, podržao misiju Fonda Andreja Prvozvanog da se Blagodatni oganj donese u Rusiju.
Pored toga, po tradiciji, patrijarh jerusalimski Teofil će pred Uskrs pročitati molitvu za mir na Svetoj zemlji i u svim mestima na Zemlji gde su u toku konflikti.
Prošle godine je delegacija Fonda Andreja Prvozvanog 1. maja donela u Moskvu Blagodatni oganj pred uskršnje bogosluženje u Hramu Hrista Spasitelja, koji su zatim delili u 15 moskovskih hramova.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter i LinkendIn nalogu
Dodaj komentar