MediaSfera
Piše: Jovana Ješić
Noć. Grad spava. Ja budna sanjam. Zaljubila sam se. Neočekivano. Mada, ko još i očekuje da se zaljubi? To se jednostavno desi. Upisala sam fakultet i tada sam ga upoznala, bolje reći zvanično upoznala, jer smo se znali još iz osnovne škole. Znala sam samo njegovo ime i lik i činjenicu da idemo u istu školu. A onda je on na fakultetu prvi prišao i rekao da me se seća. I to je to.
Onda je počela pandemija. Slučajno smo se sretali po kraju. Šetali smo zajedno. Pričali. Bežali od strašnih vesti. Kupovali kafu za poneti i šetali kroz naselje. Prijao mi je. Prijali su mi razgovori. Prijalo mi je da odagnam misli. Smirivao je moju anksioznost. Zbog njega sam u karantinu odgledala mnoštvo francuskih filmova. U svojoj glasi sam izrežirala našu budućnost. Zajedničku. Izrežirala sam naš prvi zvanični dejt što bi rekla generacija Z. Prvi i pravi susret u Ženevi, po uzoru na moj omiljeni film – Before Sunset. Izašli smo iz karantina, zaželeli se drugih prijatelja i onda smo prestali da šetamo. Ali nismo prestali da se srećemo. Ponekad smo se i dopisivali. Obećavali jedno drugom kafe uz rečenice “vidimo se čim prođe ovaj kolokvijum”, “kad se vratim sa odmora” i tako u krug.
Mislim da je on prva osoba prema kojoj sam gajila neka zrela osećanja. Zapravo, gajim ih i dalje. Po prvi put nisam zaljubljena kao neka klinka. Mada, maštam kao da sam klinka. Maštam o zajedničkim danima i noćima, o pesmama koje bi mogle da budu naše.
Moje maštanje je prekinuo šamar realnosti. Objavio je na društvenim mrežama sliku sa devojkom. “Oh živote lutalico, Jovana, glupačo naivna”, pomislila sam. Sreća te postoje društvene mreže, pa se sve brzo sazna i istraži. Kako li je bilo kada nisu postojale društvene mreže? Slepo veruješ komšinici koja ti kaže da ga je videla sa nekom drugom devojkom? Ili veruješ u njegova pisma puna lažnih obećanja? Veruješ dok stižu, a onda kada prestanu da stižu, onda kada on prestane da ih šalje slomljena si i razočarana.
I dalje je noć. Još sam budna. U mojoj sobi gori svetlo. Ja sam ušuškana u fotelju. Tu je čaša vina. Kutija sa maramicama. Papir i olovka. Na papiru nabacane sve moje emocije koje gajim prema njemu, ali i sve psovke koje bih mu uputila u ovom trenutku kada sam uplakana i razdražljiva. Napolju je mrak. Kroz jedan prozor u daljini vidim svetlo. Još neko je budan. Možda i u toj sobi neko pati, piše i plače. Možda je neko u toj sobi sa prigušenim svetlom srećan između nečije kože i posteljine.
Ispijam poslednji gutljaj vina i grebem se o iluzije zarad oživljavanja svakodnevnice. Možda nekad i budemo zajedno. Možda se nekad stvarno sretnemo u Ženevi. Možda se nekad sve moje izrežirane scene ostvare. Ko zna.
Malo je tužno što sam sve ove mesece i dane koje sam provela u slučajnim susretima sa njim uvijala u roze papir sa mašnicom. Mnogo mi se dopao i bila sam željna ljubavi. Bila sam zaljubljena, slepo i naivno. I dalje sam zaljubljena, samo sam se malo trgla. Ne mogu osećanja da ne stanu preko noći. Više i nije noć. Zora je. Praskozorje. Sunce izlazi, dan počinje, ljudi se bude i spremaju za nove aktivnosti. Neki se tek spremaju za spavanje, vratili su se sa splava i planiraju da umorni utonu u san. I meni je vreme da spavam. Dosta je bilo analiziranja i razmišljanja za ovu noć.
Zaključujem da je dobro što nam se ne ostvaruju uvek sve želje ma koliko jako želeli da se one ostvare. Život prati svoj plan, a ne moj. Nije sve uvek kako ja zamislim, već kako Bog odredi. Jedno je sigurno, biće sve dobro. Uvek na kraju bude. Najveće umeće je umeti voleti. Najlepši ljudski sadržaj je biti pun života, pun ljubavi. Neko će me voleti i ja ću nekog voleti, to važi i za vas, važi za sve nas, samo je potrebno vreme, za sve je potrebno vreme.
Jovana Ješić
Rođena je 20.01.2001. godine u Beogradu. Studentkinja novinarstva koja kroz tekstove promoviše svoj pogled na svet i oplemenjuje čitalački um tekstovima koje piše. Radi kao novinarka Original magazina i PR književnice Ljiljane Šarac. Hobi joj je pisanje, u slobodno vreme čita knjige i bavi se preduzetništvom. Promoviše svoj pogled na svet i oplemenjuje čitalački um tekstovima koje piše. Voli da putuje. Ima svoju stranicu: https://jovanajesic.wordpress.com/
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter i LinkendIn nalogu
Dodaj komentar