Film / TV

Na snimanju trilera „Vera“: Filmski testament najpoznatije srpske špijunke

MediaSfera

 

Foto: Đorđe Bajić

 

 

 

Poslednjeg dana marta 2022. godine počelo je snimanje filma „Vera“, celovečernjeg igranog prvenca reditelja i scenariste Nedeljka Kovačića. U ovom špijunskom trileru, čija je radnja smeštena u vreme uoči i tokom Drugog svetskog rata, naslovnu ulogu tumači Jovana Stojiljković, naša najpoznatija glumica mlađe generacije, dok su njeni partneri Petar Zekavica i Viktor Savić.




Ovaj projekat je, podsećamo, u julu 2020. godine dobio podršku na konkursu Filmskog centra Srbije za sufinansiranje proizvodnje domaćih dugometražnih igranih filmova. Producentkinja Danka Milošević ističe da „Vera“ donosi ozbiljan i žanrovski moderan tretman jedne fascinantne, a skoro nepoznate epizode iz naše istorije. Rasvetljavajući kroz fikciju istorijski lik jedne snažne, nezavisne žene, krajnje nekarakteristične za balkansko podneblje, „Vera“ je projekat koji poseduje potencijal da privuče filmsku publiku kako na domaćem tako i na regionalnom prostoru.

Scenario za film su, po zamisli Danke Milošević, napisali Nedeljko Kovačić i Kristina Đuković. „Vera“ je nadahnuta istinitom pričom o Veri Pešić, špijunki iz vremena Drugog svetskog rata, poznatom i kao „srpska Mata Hari“. „Vera“ je pre svega priča o ženi u muškom svetu, i po tome je ovaj film relevantan za savremeni trenutak, više od sedamdeset godina nakon događaja koji su u njemu opisani, kaže scenarista i reditelj Nedeljko Kovačić. „U lavirintu špijunskih igara na Balkanu, od Beča do Carigrada, Vera Pešić opstaje među jugoslovenskim, nemačkim i britanskim špijunima s dvostrukim i trostrukim agendama, sama, bez ideologije, ali odlučna da se bori i preživi“, otkriva Kovačić. „Paralelno sa akcionom, špijunskom linijom radnje, fokus filma je na Verinoj intimnoj, psihološkoj drami u kontekstu tajne njenog porekla, koja formira njene odnose s muškarcima u privatnom životu i špijunskoj karijeri.“

Producentkinja Danka Milošević je sa Nedeljkom Kovačićem već sarađivala na igrano-dokumentarnoj seriji „Jovanka Broz i tajne službe“ koja je krajem prošle godine sa uspehom prikazana na RTS-u. „Sa srpskom Matom Hari, odnosno sa Verom Pešić, srela sam se tokom rada na dokumentarnom serijalu o istoriji tajnih službi Srbije“, objašnjava Danka Milošević. „Sadržaj njenog zvaničnog dosijea me je inspirisao da razmišljam o filmu koji bi dočarao jednu tako uzbudljivu istinitu životnu priču. Pozvala sam scenaristu i reditelja Nedeljka Kovačića i njegovu suprugu Kristinu Đuković, i oni su sa zadovoljstvom prihvatili moju ideju. Tako je nastao scenario za film Vera, ratni triler po motivima života višestruke špijunke, koja je, zarad sopstvenih interesa, radila za nekoliko obaveštajnih službi pre i tokom Drugog svetskog rata.“

Jovana Stoiljković je snimanje „Vere“ počela svega desetak dana nakon okončanja rada na filmu „Pukotina u ledu“ u režiji Maje Miloš, u kome takođe tumači glavnu ulogu. Umora nema, jer uloga nadahnjuje. „Tokom pripremanja uloge oslonila sam se na razgovor sa Nedeljkom Kovačićem koji je život istorijske Vere Pešič proučavao godinama i koji odlično poznaje sve sačuvane izvore o njoj“, kaže glumica. „Pričali smo o faktografiji i istorijskim činjenicama, to je bilo neizbežno, s tim da je u vezi sa Verom Pešić najfascinantnije to što o njoj ima dosta kontradiktornih podataka. Različiti ljudi su je doživljavali na potpuno različite načine. Ko je zapravo bila Vera Pešić? O njoj se veoma malo zna, tako da je moj oslonac za građenje uloge pre svega bio scenario i način na koji je ona u njemu prikazana. Tako zajedničkim snagama stvaramo jedan filmski lik koji jeste zasnovan na istorijskoj ličnosti, ali koji istovremeno donosi i jedno savremeno čitanje njene priče, uz brojne scenarističke slobode i ukrase koji našu Veru čine ljudskom i višedimenzionalnom.“

Petar Zekavica, rođeni Beograđanin sa zavidnom međunarodnom karijerom, u filmu „Vera“ tumači lik nemačkog oficira Karla Krausa. „U Rusiji, u kojoj već dug niz godina živim i radim, često se snimaju ratni fimovi sa tematikom iz Drugog svetskog rata, a režiseri me zovu da glumim u njima i kažu da sam baš ja ’faca’ za to. Zašto je to tako – nisam sasvim siguran, mada sumnjičim da je za to krivo ’prokletstvo plave kose’“, šali se glumac. „Pre par godina sam rešio da napravim pauzu sa ratnim filmovima jer nisam želeo da upadnem u glumački kalup. Ipak, zbog Vere sam načinio izuzetak – delom zato što mi je ovo prva glavna uloga u jednom srpskom filmu, ali prevashodno zbog zaista odličnog scenarija koji u sebi veoma uspešno spaja elemente trilera i melodrame.“

„Karl Kraus je Sudetski Nemac, folksdojčer iz Češke, čovek koji je završio najbolje škole i koji odlično vlada srpskim jezikom. On je heroj Trejćeg rajha, veoma sposoban i koristan obaveštajac koji je navikao da nemački precizno i bespogovorno izvršava vojna naređenja, a koji je se specijalizao za teritoriju Kraljevine Jugoslavije i Srbije. Ali, Kraus je istovremeno i muškarac koji je u vatrenoj vezi sa jednom prelepom i izuzetno inteligentnom mladom ženom. Zato sam njegov lik pre svega sagledavao kroz odnos sa Verom, ženom zbog koje je spreman da promeni svoju germansku prirodu i ogluši se o naređenja komande. Zbog toga smatram da je Kraus suštinski više na stani dobra nego zla, i tako pokušavam da ga obojim. Saradnja sa Jovanom Stojiljković je izvanredna – radili smo još ranije veoma opsežne zajedničke probe, pa je onda sve pauzirano zbog korone. Sada nakon dve godine čekanja konačno snimamo, pa su samim tim radost i ushićenje još veći.“

 

Jovana-Stojiljkovic-i-Petar-Zekavica-foto-DJordje-Bajic-02-min-2.jpg

Film „Vera“ nastaje pod okriljem kuće producentske kuće GFC i producentkinje Danke Milošević. Direktor fotografije je Dušan Ivanović SAS, kostimografkinja je Nevena Milovanović, scenografkinja je Nevena Mijušković, dok će muziku za film komponovati Robert Pešut Manjifiko („Montevideo“, „Senke nad Balkanom“). Stručni konsultant je general Svetko Kovač, Sandra Morina je koordinatorka produkcije, a pomoćnici režije su Zoran Antić (u pripremama) i Đurđija Radivojević (u realizaciji). Film montiraja profesorka Snežana Ivanović, a asistent joj je Marko Džambić. Pored Jovane Stojiljković, Zekavice i Savića, u filmu glume Miona Marković, Milica Tomašević, Anita Mančić, Nikola Kojo, Vladimir Aleksić, Tihomir Stanić, Džek Dimič, Nebojša Dugalić, Bojan Žirović, Zlatija Ocokoljić Ivanović, Slobodan Beštić, Lenka Petrović…

Kostimografkinja Nevena Milovanović, koja je sa Kovačićem već sarađivala na dokumentarno-igranoj seriji „Jovanka Broz i tajne službe“, ističe da je projekat na kome trenutno radi veoma zahtevan i ambiciozan. „Koristimo fundus RTS-a, ali ima i dosta originalnih kostima, pre svega haljina koje sam kreirala za glavnu glumicu“, objašnjava ona. „Ciljali smo na eleganciju, s tim da su pored večernjih toaleta tu i dnevne odevne kombinacije koje senče lik – Veru ćete u filmu često videti u pantalonama koje su žene u to vreme retko nosile, a koje su odraz njene emancipacije. U filmu imamo tri glavna perioda koja su predstavljena u kostimima: Verin dolazak iz provincije u Beograd i njeni skromni počeci, zatim njena poznanstva sa bogatim i moćnim muškarcima  i raskoš koji donosi ulazak u visoko društvo, i na kraju ratni period u kome su kostimi svedeniji i primereni Verinim aktivnostima na terenu.“

„Moda 30-ih i 40-ih je divna, veoma ženstvena, modeli su takvi da se nazire ženska silueta – ali sa merom i ukusom. Kostimi su šiveni od najbolje italijanske metraže prirodnog sastava, što se i vidi na haljinama jer imaju lep pad i prate konture tela. Koristila sam dosta svile, pliša i najfinijeg pamuka. Dnevne kombinacije su zanimljive je su to modeli koji se danas vraćaju u modu, dok su svečane haljine bile poseban izazov. Kao nadahnuće sam koristila modne časopise iz tog perioda, kao što su Mari Kler i Voug. Pored odeće, obratila sam pažnju i na način šminkanja u tom periodu, kao i na popularne frizure. Trudila sam se da budem istorijski tačna, ali, naravno, ima tu i kostimografske nadogradnje. Jovana Stojiljković mi je puno pomogla. Detaljno smo razgovarale o njenom liku i usaglasile se da Vera treba da bude posebna i drugačija, kao i da njen kostim pre svega mora da bude funkcionalan i u službi priče i lika.“

Film „Vera“ je produkciono izuzetno zahtevan projekat. Scenario obuhvata istorijski period od 1937. do 1945. što je iziskivalo adekvatno budzetiranje departmanima scenografije i kostima. „Scenarijom je obuhvaćen veliki broj urbanih i ruralnih lokacija, što podrazumeva najmanje jedno preseljenje ekipe sa lokacije na lokaciju u svakom snimajućem danu“, Danka Milošević objašnjava produkcijske izazove. „Ono što je bitno da istaknem jeste da sam veliku pomoć imala od pomoćnika režije Zorana Andrića, baš kao i Nedeljka i Kristine, jer su adaptirali neke detalje u scenariju prema produkcionim mogućnostima i prema odabranim lokacijama.“

Direktor fotografije Dušan Ivanović SAS se proslavio saradnjom sa Urošem Stojanovićem na filmu „Čarlston za Ognjenku“, a sada se ponovo snima film čija je radnja smeštena u prošlost. „U pripremama smo izučavali filmove iz 40-ih, jer naše generacije to vreme obično i zamišljaju kroz tu neku filmsku prizmu“, kaže Ivanović. „Takođe nas je zanimalo i kako savremeni filmovi tretiraju taj period, kako ga prestavljaju i doživljavaju. Što se kolorita tiče, dominantni su topli tonovi, dosta eksperimentišemo sa sepijom i bojom. Koristimo i tehniku pozadinske projekcije koju je, na primer, koristio Hičkok u svojim filmovima, tako da su nam sve vožnje kolima urađene na taj način. Kadriranje donosi klasičnu naraciju, sa snažnom insipracijom u film noaru, što se posebno ističe u osvetljenju. Vera je i vizuelno i sadržinski neo-noar, što podrazumeva snažan kontrast, igru sa senkama, a pošto je film u boji – onda i dinamiku toplo-hladno.“

„Kada se radi epoha, lokacije i kostimi su ključni. Nije bilo lako, ali smo uspeli da pronađemo neke izuzetno zanimljive objekte, a da već poznate i ranije koriščene, kao što je Beli dvor u kome danas snimamo, iskoristimo na jedan novi način. Imamo sjajne kostime i sjajnu glavnu glumicu, a pomaže i to što je čitava ta epoha vizuelno veoma atraktivna kada pričamo o izgledu i frizurama. Žene su tada izgledale kao dame, a muškarci kao gospoda. Nešto slično sam radio u filmu Čarlston za Ognjenku, s tim da je to bio nešto raniji period, 20-te godine XX veka, ali ima paralela koje se mogu povući. Oba projekta imaju snažan retro štimung, s tim da je priča Vere prvenstveno fokusirana na odnose između likova, na glumačku igru, na ono što se vidi i što je skriveno, tako da je njena srž realističnija, dok je Ognjenka ipak više jedna razigrana fantazija.“

„Izuzetno mi je drago što u srpskom filmu ima sve više velikih i glavnih ženskih uloga, što je pohvalno za autore, a istovremeno veoma podsticajno za glumice“, dodaje Jovana Stojiljković. „Na snimanje Vere sam ušla svega nekoliko dana posle poslednje klape novog filma Maje Miloš, a ova dva projekta jačaju veru da se situacija u srpskom filmu menja i da ženski likovi konačno dolaze u prvi plan. Ono što mi je posebno zanimljivo kod Vere, a s obzirom da se radnja filma dešava pre i tokom Drugog svetskog rata, jeste to što ona nije prikazana jednodimenzionalno, već dobija prostor koji je do sada po pravilu bio rezervisan za muške likove. Žene jesu bile skrajnute u tom istorijskom trenutku, gurnute u mušku senku, ali su i te kako postojale i ostavile trag. Na neki način, naš film će biti testement Vere Pešić – o njoj se tako malo zna, nema je u udžebnicima, između ostalog i zato što je bila špijunka koja je radila za više strana, ali upravo to njenu priču čini toliko uzbudljivom. Vera je živela i borila se u jednom muškom svetu, a to što je zaista postojala čitavoj ovoj filmskoj priči daje jednu dodatnu dimenziju, čini je emotivnijom, dirljivijom.“

Planirano je da snimanje traje do 5. jula na lokacijama u Beogradu i Topoli, baš kao i na Avali i Kosmaju, a premijera filma „Vera“ se očekuje u oktobru ove godine.

 

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter i LinkendIn nalogu

 

 

 




Dodaj komentar

Click here to post a comment

NAŠA IZDANJA

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .