MediaSfera
Piše: Jovana Ješić
Postoje dani kada je previše teško naći lepotu u življenju. Takav dan je bio juče, a ako pogledam u budućnost, takvih dana će biti još. Juče je održana konferencija za medije pod nazivom “Analize medijskog izveštavanja o problemu nasilja prema ženama tokom perioda 2019-2021. godine” koju je sprovela grupa “Novinarke protiv nasilja”. Izneto je da su mediji najviše izveštavali o fizičkom nasilju nad ženama, a onda i o seksualnom, a najmanje je izveštavano o ekonomskom nasilju nad ženama. Bilo je puno reči i o tome koje zakone i kodekse su mediji pri izveštavanju o nasilju nad ženama prekršili.
Juče je za mene bio jako težak dan. Puno sam razmišljala o toj konferenciji, zapravo puno sam razmišljala o nasilju koje žene svakodnevno doživljavaju. Dan je bio lep, vedar, sunčan i topao, ali ipak tema o kojoj sam ja razmišljala je baš bila sušta suprotnost danu. Ne možemo kontrolisati svoje misli. Trudila sam se da ih usmerim na nešto lepše, ali ipak nisam uspela. Upalila sam svoj računar i krenula sam dodatno da istražujem tu temu nasilja nad ženama.
Tako sam došla do jednog snimka gde jedna javna ličnost daje intervju. U pitanju je javna ličnost koja je godinama trpela psihičko i fizičko nasilje od strane muža i koja je nakon što je to nasilje prijavila u modricama i podlivima zauzimala naslovne strane žute štampe. Na tom snimku žena priča o svom radu kroz osmeh, kako razgovor teče pitanja postaju sve intimnija i ona postaje sve tiša. Tačno se čuje momenat kad žena počinje da priča o nečemu što joj nije lagodno, o nečemu što još nije psihički prevazišla i odbolovala i čega ju je strah. Glas se stišava, govor usporava, zenice oka gledaju levo – desno tražeći pogled sa strane koji će je razumeti, koji će je umiriti.
Mnogo je takvih zenica oko nas. Mnogo očiju, mnogo žena traži pogled razumevanja, pogled koji kaže “razumem te, uz tebe sam”. Osvrnimo se oko sebe i uputimo ženama takav pogled ako ga traže. Nemojmo postavljati pitanja, nemojmo osuđivati, nemojmo rovariti po tuđim ranama. Ne treba da postavljamo pitanja “zašto je do sada ćutala?” ili da konstatujemo “znala je za koga se udala ili koga je odabrala ili kod koga se zaposlila”, jer žene nasilje trpe i od strane poslodavaca, komšija, poznanika, prijatelja, a ne samo od svojih partnera. Jednostavno, budimo podrška ženama, žrtvama nasilnika. Ne treba da ih sažaljevamo, ne treba mi da budemo kao novinari žute štampe koji jure za dramama i šokantim detaljima o bolnim temama.
Posle tog snimka, ponovo sam odgledala serijal “Ona se budi”. Ovaj dokumentarni serijal pod nazivom “Ona se budi” koji je uradila Mia Bjelogrlić emitovao se krajem januara ove godine na televiziji N1. Serijal govori o ženama, o našim borbama, o odnosu društva i države prema ženama, o ženama u patrijahalnom svetu, o ženskom zdravlju i problemima kroz koje prolaze trudnice, porodilje, majke i o ženama koje to nisu, o poslovnim ženama…
Serijal govori o rodnim nejednakostima, o položaju žena, kao i o ulogama koje sve mi obavljamo. Kroz serijal je vrlo studiozno prikazano kroz šta su žene u istoriji prolazile i kroz šta i dan danas prolazimo. Serijal je odličan, dosta pametnih stvari možemo da čujemo i usvojimo. Svetom nikada neće zavladati matrijarhat, žene neće jednog jutra ustati i videti da je svet oko njih postao roze, ali mi treba da se potrudimo da nam dani budu bolji, da budemo bolji jedni prema drugima, da budemo bolje jedna prema drugoj.
Vreme je da se razumemo, branimo i borimo. Ekipa koja stoji iza serijala “Ona se budi” kao i “Novinarke protiv nasilja” su u borbu krenule, na nama je da im se pridružimo i da stvorimo bolji i lepši svet, vreme je da mediji prestanu da krše zakone i kodekse prilikom izveštavanja o nasilju nad ženama, vreme je da prestanemo da kopamo po tuđim ranama. Vreme je da se probudimo i da se podržimo, da budemo snažan vetar u leđa hrabrim ženama koje su smogle snage da prijave nasilje. Započnimo revoluciju za lepši i bolji svet za žene.
Jovana Ješić
Dodaj komentar