Vizuelna Umetnost

Tri nove izložbe u Kulturnom centru Beograda

MediaSfera

 

 

 

 Kulturnom centru Beograda u četvrtak 14. aprila sa početkom u 19 časova biće otvorene tri nove izložbe.




U galeriji Artget Mia Ćuk, umetnička direktorka Galerije za sezonu 2022 otvara grupnu međunarodnu izložbu Slučaj siromašnih slika


Umetnici: Amina Zubir, Ana Čavić, Ana Letić, Biblioteka 0 Općenito, Bojan Janković, Boris Burić, Borislav Stanić, Darija S. Radaković, Dejan Golić, Doplgenger, Đorđa Pifareti, Katrin Keller, Kolhoz kolektiv, Krasimira Buceva, Maša Seničić, Miloš Bojović, Rastko Novaković, Šejma Fere.

Kada je u martu raspisan konkurs povodom izložbe “Slučaj siromašnih slika” već je pozivni tekst bio zamišljen kao svojevrsni igrokaz unutar jezičkih i koncepcijskih obrazaca koji čine deo uobičajene procedure realizacije izložbe. Na mestu jasnih kriterijuma ili preciznog uputstva, autorima je ostavljen prostor da intuitivno, asocijativno ili čulno reaguju na sam tekst, njegov puls i  šumove, da unutar jednog jezičkog imaginarija intervenišu putem svojih gestova – predloga. Tematska okosnica, siromašne slike, obuhvatala je širok spektar pojava koje registruju različite vizuelne manifestacije “slabih”, “loših” ili “degradiranih” prikaza koji  dekodiraju određene društvene fenomene ili uslove sopstvenog nastanka. Izložba je zamišljena kao diskurzivni prostor nesvrstanih formi (odatle i insistiranje na “prikazima” i “slikama” umesto na fotografiji – terminološki zamajac koji je proizveo izvesnu disonancu ali i priželjkivani eklekticizam), koje svedoče o dinamici kreiranja i konzumiranja naše neposredne vizuelne svakidašnjice.

Slučaj kao podtekst i važan narativni mehanizam izložbe uvodi elemente događajnosti, koincidencije i kauzalne logike. Bilo da se u doslovnom smislu radi o slučaju u pravno-sudskoj terminologiji koja je ukradena i kojoj je podmetnuto novo značenje (Šejma Fere) ili o kolekciji fotografskih skica nasumično prikupljenih,  začuđujučih uličnih prizora kroz koje odjekuje apsurdistički humor Danila Harmsa (Boris Burić) ili pak o voajerskim portretima komšija zabeleženim interfonskom kamerom koje kodovi transmisije prevode u filmski jezik (Dejan Golić), slučaj je ono što je nekontrolisano i neobuzdano, nelegitiman i  rizičan ali ponekad podsticajan metodološki princip. U dalji repertoar gestova koji čine izložbu možemo ubrojiti radove koji arhiviraju masmedijski sadržaj i dekodiraju njegove retoričke mehanizame kroz postupke aproprijacije i kolažiranja (Doplgenger, Amina Zubir, Rastko Novaković, Borislav Stanić) ili prevode rapidne scene nasilja snimljenih telefonom  u “sporiji” medij kakav je fotogram (Katrin Keler). Logika usporenosti, kontemplacije i propovedačke refleksije predstavlja u ovom slučaju subverzivni odgovor na poetiku ubrzanja koje često prethodi dematerijalizaciji vizuelnog sadržaja. Ovakve interpretacije nalazimo u radovima Krasimire Buceve, Đorđe Pifareti i Ane Čavić čije radove povezuje suptilan naracijski afinitet i upotreba govora-glasa ili govora-teksta.

Posebnu sekciju izložbe čine intervencije u tekstu, esejistički fragmenti,  eksperimentalni odlomci i samizdati kao i projekti u domenu mikro i DIY izdavaštva (Billioteka 0 Općenito, Kolhoz kolektiv). U svom “brzohodu kroz digitalne prostore” Maša Seničić pravi jezičke snepšotove (snapshot) o spekulativnosti sećanja i paradoksu arhiviranja, konstruišući formu dokumentarnog (polu) eseja od kombinacije teorijskih citata i ličnih pribeleški. Na sličan način Miloš Bojović preispituje svoju fotografsku praksu i koncept ne-fotografije upuštajući se u dijalog sa Fransoa Laurelom i Rolanom Bartom. Zbirka konkretne, kolažističke i hipertekstualne poezije Bojana Jankovića umrežena sa različitim nađenim sadržajem na internetu ima gotovo kabaretski karakter, a kada se čita naglas podseća na dadaističke eksperimente Hugo Bala, gde je osnovna funkcija jezika da se oslobodi sebe samog.

Artget-Slucaj-siromasne-slike-1-kcb-2-min.jpg

Gde leži granica između čitanja i posmatranja? Da li u malom mentalnom skoku koji sliku dekonstruiše u sistem razumljivih znakova ili je ova granica pojavom sveprisutnih (i najčešće piratski pribavljenih) pdf kopija postala neodređenija? U radu “Ritam knjiga” Ana Letić locira hronotope čitanja, prevodeći slike-stranice u pokretne kadrove, koji okvirno korespondiraju broju frejmova filmske slike (25 stranica u sekundi). Na ovaj način otvoren je jedan apstraktan proces u kojem je posmatraču pružena prilika ne da uobičajenim gestovima prelistava (jezikom pdf-a pregledava) tekst već da svedoči performativnosti čitanja. Masovni mediji i njegove sve versatilnije manifestacije i forme  doprinele su upravo jednoj vrsti brisanja granica između poznatih dihotomija: pažnja/ nepažnja, prisustvo/odsustvo, hitnost/odlaganje, gledanje/ čitanje. Video rad  “Svet posmatra” izložen kao prostorna instalacija u (polu)javnom prostoru jedne kancelarije Kulturnog centra Beograda, okrenut je ka glavnom gradskom trgu i najprometnijoj ulici, a vidljiv samo u večernjim časovima, kada se radno vreme završi. U njemu Darija Radaković eksponencijalno umnožava upravo ove reči: svet (nas) posmatra sve dok ne poprime oblik čiste vizuelne frekvencije ili televizijskog signala, apstrahujući se u fino tkanje naših dobro poznatih digitalnih ekosistema u kojima naizgled ne moramo ništa osim da pasivno posmatramo.

Mia Ćuk je vizuelna umetnica, istraživač(ica) i ponekad kustoskinja. Interesuje je presek vizuelne umetnosti i jezika.  Trenutno je angažovana kao umetnička direktorka galerije Artget, Kulturnog centra Beograda za sezonu 2022.

U Liikovnoj galeriji posetioce očekuje izložba, SKRIVENO MESTO, a autor je BOJAN RADOJČIĆ

Baveći se problemom nadzora i potpunog gubljenja privatnosti u globalizovanom društvu premreženom hiperinformacijama koje “pati” od virtuelne socijal-fagije, umjetnik u arkadijski prizor crteža uvodi, na izvjestan način mimikrirajući ih, i dajući im vitalitet, kakav ima priroda, elemente koji su metafore javnog, masovno prenošenog spektakla. Na crtežu se pojavljuju mikrofoni, kamere, reflektori, velelepni poput drveća, sa čudnim organskim kvalitetom, tako harmonizovani sa rastinjem, da se oko posmatrača ne buni u prvi mah, jer ne osjeća vizuelni i semantički raskol u predstavi….

Na podu galerije, kao neka vrsta trodimenzionalne replike crteža, je video- zvučna instalacija, sačinjena od ukrasnih biljaka, između kojih je međuprostor pokriven zgužvanom zlatnom folijom, mikrofona, monitora, situiranih u velikoj kutiji – sanduku. Kablovi izlaze iz kutije i poput lijana, vijugaju, stvarajući utisak nekontrolisanog, nepredvidivog kretanja… Za razliku od crteža, koji bi mogao da pretenduje da bude simbolički vječan, instalacija kodiranu poruku koja propituje globalni fenomen gubljenja privatnosti u našoj zbilji šalje sada i ovdje, jer se preko ekrana i mikrofona strimuju dešavanja iz same galerije. Kamere bilježe svaki pokret, svaki zvuk, i potencijalno ih trajno pohranjuju u digitalnim arhivima.. Privatnost zasnovana na autonomiji naše ličnosti, odnosno ubjeđenju da smo vlasnici svojih života i da niko drugi ne može odlučivati u naše ime kada i kako će naše privatno postati javno, raspršuje sa kao privid idealne slike, koja u svijesti posmatrača počinje polako da se rastvara…(Ljiljana Karadžić, iz uvodnog teksta u katalogu)

Bojan Radojčić je rođen u Šapcu (Jugoslavija), 1981. godine. Diplomirao je slikarstvo na Akademiji lepih umetnosti u Beogradu 2004. godine. Izlagao na brojnim grupnim i samostalnim izložbama u Srbiji i Evropi. Od 2011. godine sarađuje sa danskom galerijom Pi iz Kopenhagena. Dobitnik je nekoliko nagrada u Srbiji, a bio je i finalista za nagradu MANGELOS, koja se dodeljuje najboljem mladom umjetniku iz Srbije, kao i nagrade „Vladimir Veličković“. Radovi mu se nalaze u brojnim privatnim kolekcijama u Austriji, Danskoj, Italiji, Norveškoj i Islandu, kao i Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu, Galeriji savremene umetnosti u Subotici. Član je ULUS-a od 2009. godine. Trenutno živi i radi na relaciji Beograd – Kopenhagen.

 U galeriji Podroom otvara se izložba ONA STRANA VODE,  a kustosi su  Rošanak Amini i Uroš Pajović sa Sofijom Vučetom

Umetnici: Diana Barkero Perez, Ivan Marković, Džuniper Foum, Lukas Odahara, Mariam Kalandarišvili, Marijana Radović, Marko Stojanović, Marjam Katan, Mate Ugrin, Rošanak Amini, Škart, Stefani Imbo i Uroš Pajović

Ona strana vode je kurirana grupna izložba umetnika koji svoje praktično delovanje zasnivaju na temama i opsežnim istraživanjima koje su u vezi sa politikom i poetikom vode. U fokusu ovog projekta – kao i mnogih ranijih radova uključenih umetnika – jesu načini na koje vodene površine definišu naše živote. Istorijski gledano, diskurse u vezi sa političkim nejednakostima i nedostacima, migracijama i razaranjima životne sredine, kao i trgovinom, kolonizacijom i imperijalizmom, uvek je oblikovala voda, koja je ujedno i mesto njihovog odigravanja. U svakom kontekstu u kome voda postoji (kako političkom, tako i geografskom), značenje ovog najdragocenijeg elementa se drugačije tumači: bilo da govorimo o tradiciji ili mitologiji, trgovini ili sukobima, zaštiti životne sredine ili ekstraktivnim industrijama. Ovaj projekat se odvija u tri grada (Beogradu, Berlinu i Teheranu), čime ne samo da se povezuju Istok i Zapad i preplovljavaju ogromne vodene površine, već se povezuju i kustosi, kroz različite zemlje njihovog porekla.

Radovi umetnika mogu se podeliti u tri tematske kategorije: geo/politika, priča/pripovedanje, i životna sredina/okruženja, gde svaka od ovih kategorija predstavlja zasebno poglavlje. Svi radovi koji će biti prikazani u sklopu ove izložbe otvaraju istraživanje naracija koje se pletu oko postojećih i izmišljenih vodenih površina. U pitanju su naracije koje istovremeno oblikuju ideološke strukture i zajedničke prakse svakodnevice. Izložba pristupa kustoskom postupku kao nečemu što je samo po sebi performativni čin, i koncipirana je na osnovu Heraklitove ideje da „ne možeš dva puta stati u istu reku“. Tokom trajanja svakog od izložbenih segmenata, menjaće se postavke i/ili umetnici čiji su radovi izloženi, sa idejom da se očuva fluidni karakter izložbe. Performativnost kustoskog pristupa takođe omogućava svakom od radova da gradi nove slojeve značenja, u odnosu na okruženje koje se neprekidno menja. Dok se prilagođava uokolo izloženim umetničkim delima, sukobljava se sa njima i nadopunjuje ih, svako izloženo delo takođe postaje i metafora za pojedinca u pejzažu koji se neprekidno menja.

Sve izložbe ce biti otvorene do 19. maja. 

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter i LinkendIn nalogu

 

 

 




NAŠA IZDANJA

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .