Diktafon

Mirjana Belić Koročkin Davidović i Radivoje Davidović: O viđenjima i snoviđenjima Enrika Josifa

MediaSfera

 

Piše: Gordana Radisavljević – Jočić

Foto: privatna arhiva

 

 

 

Ovih dana u okviru Posebnih izdanja izdavačke kuće „Čigoja štampa“ iz Beograda objavljena je monografija „Enrko Josif-Viđenja i snoviđenja“ autora Mirjane Belić Koročkin Davidović i Radivoja Davidovića. Rukopis za ovu knjigu dobio je prvu nagradu „Ženi Lebl“ na tradicionalnom književno-publicističkom konkursu Saveza jevrejske opštine Srbije.




-Zna se da pišemo o znamentim ličnostima iz jevrejskog života a živeli su u Srbiji i Beogradu. Jedna od najznamenitijih ličnosti iz kulturnog miljea znamo da je Enriko Josif. Nažalost u našoj književnosti ima malo knjiga iz umetnosti naročito iz muzike.

Odlučili smo zato da napišemo ovu monografiju posvećenu velikom jevrejsko-srpskom kompozitoru koji je rođen, živeo i umro u Beogradu.

Pisati o Enriku Josifu, kompozitoru bujnog temperamenta i eruptivne snage koji je tokom druge polovine prošlog veka stvorio značajna dela specifičnog harmonskog jezika i svojevrsnog načina oblikovanja, bio je zahtevan posao jer je njegov opus nedovoljno istražen. O njegovom stvaralaštvu najviše je pisano u dnevnoj i periodičnoj štampi. U stručnoj literaturi se najčešće pominje samo u kontekstu vremena u kojem je stvarao.

Koliko je bilo zahtevno pisanje ovakve knjige?

-Kad pišemo knjige o ljudima koji nisu više među nama, a zaslužili su da budu zauvek, koristimo razne metode. Jedna od njih i razgovor sa onima koji su im bili bliski. Prvi razgovor kojem smo se posvetili bio je sa Isakom Aselom njegovim Duhovnim sinom. Drugi po redu bila je akademik Isidora Žebeljan, kompozitorka i veliki poštovalac Enrika Josifa. Nažalost, ona je veoma brzo otišla iz ovog sveta i pridružila mu se na drugom mestu.

Zna se da je osim muzike bio svestrano obrazovan čovek, zaljubljenik srpskog naroda i onoga šta mu se dešava kao i Jevrejima pa je tako ostavio bogatu literaturu svakodnevice.

U raznovrsnim kazivanjima, održanim na okruglim stolovima, tribinama i drugim mestima, uočava se njegova duboko emocionalna, filozofska i duhovna priroda, Na nju su značajno uticali religiozno-filozofski pogledi Fjodora Dostojevskog, Nikolaja Berđajeva i Martina Bubera, mislioca čije je zapise Enriko Josif proučavao u mladosti, a posebno u zrelim godinama. U svojim govorima je stalno isticao duhovni život, izvode iz Biblija, razmišljanja o Bogu i ljudima. Privlačile su ga starozavetne jevrejske i novozavetne teme. Posebno je bio zamišljen nad patnjom i stradalništvom i uočavao specifične paralele između sudbine jevrejskog i srpskog naroda.

Kao-asistent-FF-jpg

 

Koliko je vremena bilo potrebno i koliko je trajalo da se napiše ovakva svestrana i sveobuhvatna monografija o Enriku Josifu?

-Pošto nas je u pisanju „omela“ pandemija kovida 19 naš rad je za trenutak bio zaustavljen jer još nismo imali mogućnosti sa svim ljudima koje smo predvideli za razgovor o Enriku, niti su nam bile pristupačne institucije u kojima se još nalazio materijal o njegovom životu i radu. Sve ukupno od zamisli do ostvarenja prošlo je tri godine.

I eto došao je dan da se ta divna knjiga i pre svega korisna za nove generacije nađe pred čitaocima.

Kliko vam je bilo teško da napišete ovakvu knjigu?

-Nije bilo nimalo teško kad smo prikupili sve što nam treba. Naš kredo je ako znaš da pišeš nije ti teško da to radiš.

Sonata-antica.jpg

O Enriku Josifu u odelju „Reč savremenika“ govore istaknuti intelektualci. Kako ste birali sagovornike?

Znali smo od koga da počnemo. Naš prvi sagovornik bio je Enrikov duhovni sin Isak Asiel rabin jevrejske zajednice Srbije. Uz njegovu svestranu pomoć iz razgovora o kompozitoru i davanja na uvid svih kompozitorovih kompozicija i dokumenata otvarali su nam se vidici i ljudi s kojima treba da stupimo u kontakt. Mi mu se ovim putem mnogo zahvaljujemo.

Šta nam možete reći o muzičkoj zaostavštini Enrika Josifa?

-Do nas su dolazili glasovi da je muzička zaostavština naše zemlje veoma nesređena. Profesor Borislav Čičovački nam je najviše o tome govorio i trudi se da sa grupom svojih saradnika iz SANU uđe u trag i sredi što više može tu zaostavštinu. Mi smo pokušali da to učinimo sa delima Enrika Josifa.

Tačno je da sve ono što je stvarao Enriko Josif nije na jednom mestu, nije sređeno, izvođači se snalaze sami da rastumače pojedine delove naročito kad treba da sviraju neko delo u čemu prednjači flautista profesor Ljubiša Ljuba Jovanović.

Inače svu raspoloživu muzičku zaostavštinu rabin Isak Asiel je pre izvesnog vremena poklonio Odboru za zaštitu srpske muzičke baštine Srpske akademije nauke i umetnosti.

Biće nam priznanje za ono što smo napisali ako se u dogledno vreme ponovi koncert iz 1988. godine njegovih dela i to na Kolarcu u Beogradu na kojem su izvedene najpoznatije kompozicije iz flautskog opusa koje je izvodio profesor Bratislav Đurić sa horom flauta.

 

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter i LinkendIn nalogu

 

 

 




NAŠA IZDANJA

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .