MediaSfera
Udruženje Filosofski vrtovi u saradnji sa Domom omladine Beograda nastavlja ciklus tribina „FILOSOFIJA, DUHOVNOST, TERAPIJA“. Gost tribine „Odnos filozofije i psihoanalize“ u utorak, 5. aprila u 19 časova u sali Amerikana, biće prof. dr Milanko Govedarica. Moderator je Nada Blagojević Ristić.
Odnos Filozofije i psihoanalize
Od svog nastanka, psihoanaliza predstavlja veliki izazov filozofiji, njenim teorijskim i praktičnim nastojanjima. Kada je reč o praktičnoj dimenziji filozofije, Frojdovo učenje dovelo je u pitanje tradicionalno ubeđenje o tome da se mudar i ispravan život može zasnovati samo na logocentrizmu, na čovekovoj racionalnoj kontroli vlastitih iskustava. Umesto toga, psihoanaliza je afirmisala značaj nekontrolabilnih slobodnih asocijacija, njihovu presudnu ulogu u postizanju punije samosvesti i kvalitetnijeg života. Međutim, da li bez kvalitetne filozofske prakse psihoanalitička mudrost može da bude održiv model prosperitetnog vođenja ljudskog života? Traganje za odgovorom na to pitanje nalazi se u fokusu izlaganja na temu koja je naznačena u naslovu.ž
Prof. dr Milanko Govedarica
Prof. dr Milanko Govedarica predaje savremenu filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Filozofija psihoanalize predstavlja najužu sferu njegovih interesovanja. Pored nekoliko desetina naučnih članaka, objavio je tri knjige: Filozofska analiza iracionalnosti (2006), Filozofija psihoanalize (2013, drugo izdanje 2019) i Smisao erosa i ljubavi (2020). Trenutno priprema za objavljivanje članak o krizi mudrosti i psihoanalizi.
O ciklusu tribina „Filozofija, duhovnost, terapija“
Civilizacije se urušavaju a druge rastu na njihovim temeljima, koristeći staro kamenje, neuništivo, ali ih stavljaju u funkciju svojih novih interesa i potreba. Koncepti antičkih, ranohriščanskih i helenističkih terapeutskih praksi ostali su aktualni do danas. Današnje tehnologije vladanja i upravljanja dušama i telima, „Tehnologije Selfa“, postaju sve više kreščendo o sreći koji umukne u trenutku smrti i pri samom pomenu smrti. Eklektizam modernih terapeutskih praksi, danas toliko hvaljen i podržavan, ne uzima u obzir da su „stare“ duhovne prakse, u sopstvenoj izvornosti, vrednije (a nažalost zaboravljene ili namerno skrajnute), od modernog eklekticizma i relativizma u koje se smeštaju. Prve, koje tinjaju skoro dva milenijuma, u laičkom i institucionalnom, neposrednom življenju, realno donose spokojstvo, put do životnog individualnog smisla i veru u ljudski kosmički poredak, mikrokosmos, unutar koga prebiva ljudska vrsta. A u tom poretku tek odnos poštovanja prema božanskoj moći, koja je ostvariva kroz čoveka, donosi samopoštovanje i samom čoveku – pojedincu, nevoljniku, nezadovoljniku, dezorjentisanom, bolesnom od života.
Da bi Terapeutika bila samostalna praktična i teorijska disciplina, kako nalaže Evropska, Strazburška Deklaracija iz 1982, neophodno je istaći i njene antropološke, epistemološke i ontološke vrednosti za vremena koja živimo. Izvesna znanja o Aleksandrijskim Terapeutima na prelazu iz starog u novi vek ukazuju na veliki značaj „usluga duše“ u religioznim i nacionalnim previranjima onoga doba (od Haldeje do kasnog Rimskog carstva). Današnja multikulturalistička i religiozna previranja, često tragična, zahtevaju preispitivanje ciljeva i duhovnih vrednosti koje nude mnogobrojni „spasitelji duša“, „ranjeni iscelitelji“, pa i moderne psihijatrijske i psihoanalitičke prakse. Ranohrišćanski i kasno helenistički koncepti „odnosa sebe prema sebi“ kao uslova odnosa prema zajednici, pojmovi greha prema sebi i prema drugima, moderni dijalozi filosofije i psihijatrije, vrednosti hrišćanske i grčke parrhesia-e – hrabrosti da se govori istina, filosofske terapeutske vežbe – Askesis Philosophias, ukazaće i na mogućnosti katarze u individualnim životima ljudi. Ali je potrebno naći pravu, živu, reč za ono što nam se događa pod imenom patnje, nemoći, samrtne tuge. Budući da je govor i čin i iskaz (logoi kai erga) i sama „reč“ je delo – kojom pojedinac otvara sebi prostor za život.
Udruženje “Filosofski vrtovi”
Udruženje “Filosofski vrtovi” osnovano je sa sledećim ciljevima: razvijanje veština neophodnih za očuvanje mentalnog zdravlja, trening ljudskih odnosa, psihoterapeutsko savetovalište, organizovanje filosofske škole tipa “obrazovanje za život”, usluge supervizije u projektima filozofskih savetovališta, filozofa praktičara, filozofa terapeuta, obrazovanje za demokratiju kao lični i kolektivni stav, organizovanje podrške obrazovanju žena žrtvama porodičnog i partnerskog nasilja i odnosima u porodici, organizacija stručnih skupova i radionica, objavljivanje i prevođenje knjiga, saradnja sa Univerzitetima i stručnim udruženjima u zemlji i inostranstvu koje se bave brigom za mentalno zdravlje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter i LinkendIn nalogu
Dodaj komentar