MediaSfera
Foto: Pixabay
U Srbiji je u ponoć počela izborna tišina, uoči predsedničkih, parlamentarnih i lokalnih izbora i trajaće do zatvaranja biračkih mesta u nedelju, 3. aprila, u 20 sati. Tokom izborne tišine, zabranjena je izborna propaganda, održavanje predizbornih skupova na javnim mestima i objavljivanje procene izbornih rezultata. Tokom izbornog dana, na biračkom mestu i na 50 metara od birališta zabranjeno je isticanje simbola političkih stranaka i drugog propagandnog materijala. Ukoliko se ta odredba ne ispoštuje, birački odbor se raspušta, a glasanje na tom glasačkom mestu se ponavlja. Zabrana izbornog oglašavanja odnosi se na tradicionalne medije, ali ne i na internet ili na reklame na bilbordima.
Ne zna se ko je i kada izmislio izbornu ćutnju, ali možemo da nazremo šta je bila namera. Uvek ima procenat, ne tako mali, neopredeljenih birača i oko njih se vodi najveća kampanja. Da li če neopredeljeni u ta dva dana doneti odluku zavisi od izbornog sistema. Tamo gde je izborni marketing jak, a gde političke podele nisu velike, dolazi i do odlučivanja u poslednjem trenutku. Tamo gde su podele velike, kao kod nas, birači su se opredelili već na početku.
Naša zemlja je preuzela relativno umereno i relativno standardno ograničenje, koje ostavlja dovoljan prostor da građani odluče, ali sa sve većom dominacijom socijalnih mreža, portala, blogova pomalo gubi smisao. Uprkos nameri da glasači, zahvaljujući predizbornoj tišini, na miru sumiraju utiske i odluče kome će dati glas, sve češće se čuju mišljenja da je privremena zabrana kampanje besmislena u eri interneta, ali i da predstavlja atak na slobodu govora.
Predizborna tišina
Ovim kriterijumom rukovodio se i američki Vrhovni sud kad je 1992. godine odlučio da kampanje mogu biti ograničene samo u toku izbornog dana, i to isključivo na biračkim mestima i u prečniku od sto stopa oko njih. Svaka šira ograničenja, rekle su tada sudije, bila bi neustavna s aspekta slobode govora.
Uoči izbora ne ćuti se ni u Nemačkoj, Belgiji, Danskoj, Finskoj, Holandiji, Islandu, Kipru, Norveškoj, Portugalu, Švajcarskoj... Izbornu tišinu nema ni Velika Britanija, ali može biti „dobrovoljna“ na dan izbora, a slično nepisano pravilo da se ćuti na dan glasanja važi i u Kanadi.
U Rusiji se predizborna kampanja obustavlja dan uoči izbora a ćutanje traje do zatvaranja birališta. Dakle, ako se izbori opdržavaju u nedelju, izborna tišina počinje u petak u ponoć. I u Francuskoj se obično glasa nedeljom, a političari se povlače i mediji ćute od petka u ponoć pa do zatvaranja birališta. U Španiji se izborna tišina zove „dan za razmišljanje„, počinje dan pre izbora i prestaje njihovim završetkom.
Najdužu izbornu tišinu u regionu imaju Srbija, Rumunija i Grčka – počinje 48 sati uoči dana za glasanje i traje do zatvaranja birališta. Kako se izbori obično održavaju nedeljom, to znači da je predizborna tišina na snazi od četvrtka u ponoć do zatvaranja birališta u nedelju uveče. U većini bivših jugoslovenskih republika – Crnoj Gori, Hrvatskoj, Sloveniji i Makedoniji – predizborno ćutanje počinje 24 sata pre početka izbornog dana, odnosno u petak u ponoć ako su izbori u nedelju. Isto je i u Bugarskoj i Mađarskoj.
Šta se sme, a šta ne tokom predizborne tišine
Za vreme izborne tišine u Srbiji nije jasno definisano šta se sme, a šta ne. Zakon zabranjuje bilo kakvu izbornu propagandu u sredstvima javnog informisanja, održavanje javnih skupova i zabranu iznošenja rezultata na izborima. Zakon jasno definise kazne za medije koji bi emitovali neki reklamni spot, ali ne predviđa šta se događa ukoliko to isto neko čini na internetu.
Prema Zakonu o izboru narodnih poslanika u Srbiji je dva dana pre glasanja zabranjena izborna propaganda putem sredstava javnog obaveštavanja i javnih skupova, a nije dozvoljeno ni objavljivanje procene rezultata izbora. Međutim, stranke mogu slobodno da lepe plakate, dele izborni materijal i da koriste internet za promociju, jer za ove vidove reklamiranja ne postoji zakonsko ograničenje.
Uprkos pravilima koja važe u predizbornoj tišini za javni prostor i elektronske i štampane medije, u tom periodu nema kraja divljanju izbornih štabova, koji šalju poruke, obaveštavaju, upozoravaju. Za vreme tišine na biračkom mestu i na 50 metara od njega zabranjeno je isticanje simbola podnosilaca izbornih lista i drugog propagandnog materijala.
Kampanja na društvenim mrežama
Iako za kršenje tišine može da usledi prekršajna prijava i kazna do 600.000 dinara, propagandu je u eri interneta i društvenih mreža praktično nemoguće kontrolisati.
Zakonski okvir koji definiše izbornu tišinu kreiran je 2011. Ali njime nije predviđena kontrola internet komunikacije. I dok će pod “budnim okom” REM-a tradicionalni mediji morati da „ćute„, nije nemoguće očekivati da će se na društvenim mrežama i te kako žestoka izborna kampanja.
Naime, najpopularnije društvene platforme Fejsbuk, Tviter i Jutjub su američke, pa samim tim naša država nema direktan mehanizam kojim bi mogla da ograniči šta će se na tim društvenim mrežama postavljati u tom periodu. Zato se uprkos pravilima za ćutnju pojačava kampanja na Fejsbuku i Tviteru koje u Srbiji koristi oko 3,5 miliona građana, što je više od polovine birača.
Dodaj komentar