Foto: mr Vojislav Vojo Kilibarda, ak. slikar: „ Sanjar“, ulje na platnu, 100×70 cm
U izdanju MediaSfere iz štampe je izašla najnovija zbirka pesama „Karatoč”, autorke Ksenije Matović.
Dizajn korica potpisuje akademski slikar mr Vojislav Vojo Kilibarda: „ Sanjar“, ulje na platnu, 100×70 cm.
Iz recenzije prof. Svetlane Gradinac izdvajamo:
Ksenija Matović u svojoj novoj zbirci pesama Karatoč, u 49 kratkih pesama, u duhu haiku poezije, peva o trenucima u kojima je snažno doživela prirodu, sa željom da zabeleži to stanje i da ga poveže sa tajnama svoje duše. U vreme kad neoliberalni profit sigurno i beskrupulozno pokorava svet, Ksenija svojim pesmama himnično veliča moć nepokorive prirode. Zato u njenim stihovima nema ljudi; more i obala su tu, ali nema ribara.
Njena poezija je pomalo zatvorena, hermetična, ona traži pažljivog, posvećenog i senzitivnog čitaoca, udubljenog i obrazovanog.
Njeni deskriptivni pejzaži su negde između Dalijevih mrtvih priroda i Lubardinih mediteranskih slika. Sve je u pokretu, bez umora, njene zvučne figure asonance pune su samoglasnika, njeni oksimoroni su efektniasonance pune su samoglasnika, njeni oksimoroni su efektni: mrtve reči, mleko noći, kolevka, nedonosnica, crno sunce…
***
Jezik je sveden. Njenoj leksici pripadaju slikovite reči kojima ona oživljava atmosferu. Tu su i autentični bokeški izrazi, romanizmi koji su se ukorenili u hercegnovski govor i čine ga koloritnim.
Izuzetno vešta u građenju pesničkih slika, ali škrta na rečima, oslobađa ih ukrasa, nema rime, suvišnih prideva i priloga da bi ih ogolila u potpunosti da same sobom isijavaju energiju. Slike pejzaža nisu statične. Dominiraju glagoli u vidu krnjeg perfekta, tj. radnog glagolskog prideva, koji se nižu i ostvaruju bogatu dinamičnost slike.
***
Pesnikinja je svedok i verodostojni posmatrač koji poseduje veštinu da se u dva – tri poteza, biranim rečima napravi spoj viđenog I doživljenog. Kohezivno tkivo ove poezije čine slikoviti mediteranski izrazi: jugo, ponistra, tiramol, divlje narandže, ribarske mreže, bura, vrša,murina, katarke, nješpula, jato inćuna, šume munike, mačkulja, vongole, palastura, čempresi, brodski zvonac, morač, tondo, barbuni, bove…
Pesma pod brojem 12 iziskuje poseban pomen. Sa samo osam reči, raspoređenih u pet stihova, Ksenija je uspela da nam ispriča u skrivenoj formi alegorije sve faze života jedne biljke, koji sa potresnom jednostavnošću prevazilazi granice jednog opisa. Tu je pesnikinjin pogled dubinski i prostire se i u horizontali i u vertikali:
Rasla ljubičasta
Njedrila
Jalova
Pod jastukom
Zrnevlje narova.
Ksenija Matović nas je svojim pesničkim minijaturama uvela u mediteransku morsku atmosferu okamenjenim slikama, skrivenim simbolima i metaforama braneći prirodu kao najvažniju pozornicu smisla.
Ksenija Matović
Ksenija Matović (1973) rođena na Cetinju, osnovnu i srednju školu završila u Herceg Novom.
Filozofski fakultet, smer sociologija, završila u Novom Sadu.
Radila u Novom Sadu u firmi Stylos. Osnivač je književne manifestacije Stylosova agora.
Radila kao novinar listova Dnevnik i Blic, objavljivala članke u časopisu Zemlja, kolumnista beogradskog časopisa MediaSfera. Novinar je i dopisnik lista Dan iz Herceg Novog.
Živi u Herceg Novom.
Majka je dvadesetogodišnjeg Borisa Basare.
Dela i priznanja:
– Preludij, zbirka pesama, IK Slavija, Novi Sad, 1991.
– Orfeonautika, zbirka pesama, Hercegnovsko pozorište, Herceg Novi, 2013.
– Obol, zbirka pesama, IP Oerfeus, Novi Sad, 2016.
– Obol, zbirka pesama, drugo izdanje, paralelno na srpskom i grčkom, IP Oerfeus, Novi Sad, 2016.
– Škurin, kolumna, Portal MediaSfera, Beograd, 2018. i 2019.
Upotrebom kolačića osiguravamo vam bolje korisničko iskustvo na našoj web strani i prilagođavamo sadržaj vašim interesovanjima/potrebama. Nastavkom pretrage na našem web-sajtu pristajete na to da koristimo kolačiće.PrihvatamPravila korišćenja
Dodaj komentar