MediaSfera
U našoj istoriji malo je protivrečnijih datuma od 27. marta 1941. godine. Od tada do danas, traju rasprave o prirodi i posledicama tog prevrata. Da li se 1941. godine mogao izbeći rat sa Nemačkom ? Da li je i Kraljevina Jugoslavija mogla da izbegne rat sa Nemačkom, čak i posle Puča 27. marta 1941.godine? Da li bi se Jugoslavija spasila Trojnim paktom, takođe je sporno, s obzirom da je Hitler prekršio sve sporazume i imao je ugovore o nenapadanju sa skoro svim zemljama koje je kasnije napao.
Bez obzira na odgovor 27. mart 1941. godine bio je dan koji je odredio istoriju Kraljevine Jugoslavije.
Zvaničan povod demonstracija bilo je nezadovoljstvo politikom kneza Pavla, ogroman hrvatski uticaj na politiku Jugoslavije, sporazumom Cvetković-Maček, i naročito, pristupanje Jugoslavije Trojnom paktu, potpisano samo dva dana ranije.
Svi ozbiljni političari i vojnici bili su svesni toga da je nemoguće odoleti nemačkom napadu. Najveća i najmodernija vojska Evrope, francuska, poklekla je u blickrigu za nekoliko nedelja prethodne godine, a posle sloma Britanaca kod Denkerka, bilo je jasno da britanska pomoć neće doći.
Povoljniji uslovi
Paktom su Jugoslaviji ponuđeni povoljniji uslovi nego ostalim državama u okruženju.
Dogovoreno je da Nemačka i Italija neće koristiti teritoriju Jugoslavije za prolaz svojih trupa u bilo kom pravcu, ali se neće to dopustiti ni trećim zemljama. Obe zemlje su potvrdile da će u svemu poštovati integritet i teritorijalni suverenitet Jugoslavije.
Ipak, sporazum je u većem delu Jugoslavije doživljen vrlo negativno, a van zemlje naročito nije odgovarao Londonu i Moskvi. Mnogi istoričari danas smatraju da su upravo Britanci podstakli i podmitili grupu oficira Komande vazduhoplovstva u Zemunu da pokrenu demonstracije, izvrše puč, smene trojno namesništvo na čelu sa knezom Pavlom i na presto dovedu maloletnog kralja Petra II Karađorđevića.
Oni su u noći 26. marta, nakon što je knez Pavle otputovao u Ljubljanu, predvođeni generalima Dušanom Simovićem i Borom Mirkovićem, dali nalog za aktiviranje svih jedinica kojima su komandovali ostali zaverenici. U dva sata posle ponoći 27. marta počelo je raspoređivanje vojske na ulicama, posedanje najvažnijih raskrnica tenkovima, hapšenje najviših oficira armije koji se nisu priključili pučistima i opkoljavanje dvora u kome se nalazio mladi kralj Petar, bez ikakvih informacija šta se dešava.
Nepuna tri sata bila su dovoljna da u centar Beograda uđu tenkovi i pešadija, da se opkole ministarstva, zauzme Glavna pošta i blokiraju izlazi iz grada. Narednog jutra u 10 sat pre podne, jedan poručnik pročitao je preko Radio Beograda Kraljevsku proklamaciju, imitirajući glas kralja Petra koji se proglašava punoletnim i preuzima vlast.
Narodni bunt
Sam Petar II ovaj proglas je video tek predeveče. U njemu je takođe general Simović ovlašćen da sastavi novu vladu koja je održala hitnu sednicu i proglasila poništenje Pakta sa silama osovine. Na desetine hiljada ljudi, koje su pučisti podstakli da demonstriraju privrženost Kralju, izašlo je na ulice uzvikujući dobro poznate parole.
Čim se saznalo za puč, ulice su ispunjene masom sveta, a „Beograd je izgledao kao jedna košnica pčela“. Pevane su patriotske pesme i uzvikivane parole protiv Hitlera i Musolinija. Među parolama bilo je onih nameštenih prema engleskom shvatanju srpske istorije -„Bolje rat nego pakt“, „Bolje grob nego rob“ i „Nema rata bez Srba“. Jedan drugi očevidac zabeležio je da „malo bi ko od narodnih manifestanata na pitanje: „hoćeš li rat„, odgovorio „bolje rat, nego pakt„, a na „bolje grob, nego rob“ čulo bi se iz naroda „robom ikad, grobom nikad“.“
Iako nisu učestvovali u organizaciji demonstracija, komunisti su im se pridružili, unoseći svoje pokliče i parole o savezu sa sovjetima. Istoriju, ipak, pišu pobednici, zbog čega se više od pola veka nakon završetka Drugog svetskog rata u školama predavalo da su demonstracije organizovane od strane KPJ-a. Kao ilustracije isključivo su se prilagale fotografije s parolama „Bolje grob, nego rob“, „Bolje rat, nego pakt“ i „Živeo Sovjetski Savez„, dok je jedna od najčešćih parola – „Živeo kralj“ – iščeznula kao da nije ni postojala. Kuriozitet je i i to da parola „Bolje rat, nego pakt“ nije mogla doći od komunista, jer su u to vreme oni podržavali Pakt o nenapadanju, potpisan između Nemačke i SSSR-a.
Uloga britanske tajne službe
S druge strane, i danas su uticajne tvrdnje da je puč organizovan od strane britanske tajne službe i da su srpske kolovođe isplaćene grdnom svotom funti za izvršenje naloga, a korišćena je i medijska propaganda. Za britansku Vladu, sukob Jugoslavije sa Nemačkom je značio otvaranje novog fronta na kome će Hitler barem privremeno trošiti snagu.
Ipak, dok su građani na ulice izašli kako bi prostestvovali protiv Trojnog pakta i nacizma, neki izvori navode da nova Simonovićeva vlada nije u potpunosti odbacila odredbe pakta. Strahujući od nemačke odmazde, već u prvim danima posle puča, nova vlada pokušavala je da istovremeno podigne borbenu gotovost vojske i brže-bolje uveri Hitlera kako je puč isključivo stvar unutrašnje jugoslovenske politike, te da se neće reflektovati na spoljnu politiku.
Međutim, Hitler je u svom besu na „srpsku zavereničku bagru“ rešio da bez mnogo prethodnog planiranja uništi Jugoslaviju – usledila je krvožedna nacistička odmazda. Jugoslavija je raskomadana, a nacistički okupatori formirali su takozvanu Nezavisnu državu Hrvatsku, zatim Veliku Albaniju i Veliku Bugarsku.
Uloga patrijarha Gavrila
Istog dana kada je izvrešen vojni puč, Sveti arhijerejski sabor SPC je već bio na okupu, jer je bio sazvan za 27. mart. Otvarajući vanredno zasedanje Sabora patrijarh Gavrilo je rekao: „Noćašnji akt spasao je čast našeg naroda i države, pa zbog toga i mi možemo samo blagosloviti ovo delo.“
Tog 27. marta patrijarh je više puta izlazio na prozor Patrijaršije i držao govore mnogobrojnim demonstrantima. Nacionalno ushićenje doveo je do tačke ključanja patrijarhov govor na beogradskom radiju. Govor prepun kosovske simbolike prenosile su i stanice Zagreb i Ljubljana. Patrijarh je poručio da je na saboru Srpska pravoslavna crkva jednoglasno podržala vojni puč kao opredeljenje za „carstvo nebesko“:
Patrijarh Gavrilo je sutradan, 28. marta 1941, u Patrijaršiji dočekao generala Simovića i tom prilikom ocenio da je 27. mart jedan od najvažnijih datuma u srpskoj istoriji i da je ravan Vidovdanu: „Vidovdan 1389. godine, Vidovdan 1914. godine i 27. mart 1941. godine su isti no suštini i motivima. Sva tri ova velika datuma vode carstvu Nebeskome, tj. putem prošlosti, oličenim u duhu viteštva.“
Povodom stupanja na presto maloletnog kralja Petra II, 28. marta, održano je blagodarenje u svim bogomoljama. U Sabornoj crkvi su bili kralj Petar II, nova jugoslovenska vlada na čelu sa generalom Simovićem, predstavnici političkog života, generalštab, admiralitet, episkopi Srpske pravoslavne crkve i druge javne ličnosti. Ulice i prilazi oko Patrijaršije i Saborne crkve bili su zakrčeni sa svih strana od ogromne mase sveta i od automobila.
Izvor: Blic/novinska dokumentacija
Dodaj komentar