MediaSfera
Foto: Pixabay
Proleće nam je stiglo 20. marta tačno u 16.33 sati i sa njim lepo vreme. Međutim, već za vikend nam stiže manja neprijatnost, a to je pomeranja sata na letnje računanje vremena što znači da ćemo između subote i nedelje spavati sat kraće.
U nedelju počinje letnje računanje vremena. U noći između subote i nedelje, u dva sata ujutro, kazaljke ćemo pomeriti na 3.00, pa ćemo kao prvi direktan uticaj imati sat manje spavanja, dok ćete već narednog dana primetiti da sunce izlazi sat kasnije, ali što je mnogima važnije, da će dan biti duži, tako da će trenutno mrak umesto oko 18 časova, padati tek u 19.00.
I tako će biti sve do 30. oktobra kada ćemo ponovo preći na zimsko računanje vremena.
U Srbiji, odnosno tadašnjoj SFR Jugoslaviji, kazaljke su prvi put pomerene 27. marta 1983. godine, kada smo počeli sa računanjem letnjeg vremena. Do 1995. satovi su se vraćali u poslednjoj nedelji septembra, a kasnije je donet zakon kojim je letnje računanje vremena usklađeno sa Evropskom unijom.
Inače, Evropska komisija je još 2018. predložila da se ukine sezonsko pomeranje sata koje je prvobitno trebalo da prestane još 2019, a zatim 2021. Zemljama članicama, naime, prepuštena je odluka da li će ostati na zimskom ili letnjem vremenu, a dogovora nema, niti će ga po svemu sudeći biti u bližoj budućnosti.
Samim tim, s obzirom na našu geografsku i svaku drugu povezanost sa zemljama EU, i u Srbiji će do daljeg nastaviti da se pomeraju kazaljke na časovnicima i to poslednje nedelje u martu, kada prelazimo na letnje, odnosno poslednje nedelje u oktobru, kada se vraćamo na zimsko računanje vremena.
Dilema da li treba da pomeramo kazaljke i imamo zimsko i letnje vreme, izazvala je velike polemike širom Evrope, ali i u Srbiji. Tako bi, u slučaju da se odlučimo za letnje računanje vremena, 1. jula svitalo u 5 ujutru i dan trajao do 20.30. U slučaju zimskog računanja, obdanica bi trajala od 4.00 do 19.30, te bi onaj ko ustaje u 7.00 prespavao tri sata dnevnog svetla. Na drugoj strani, po zimskom računanju vremena 1. decembra dan bi trajao od 7.00 do 16.00, odnosno od 8.00 do 17.00 ako bi se računalo po letnjem modelu.
Inače, mnoga svetska istraživanja su utvrdila da pomeranje kazaljki i prelazak sa zimskog na letnje računanje vremena, i obratno, donose mnoge zdravstvene probleme ljudima. Mnogi se tada žale na umor, pospanost, depresiju, pojačan apetit, a statistika pokazuje da se povećava i broj srčanih udara i kardiovaskularnih problema koji znaju da završe i tragično.
Amerikanci prestaju 2023?
Za razliku od Evropljana, Amerikanci su pre samo nekoliko dana doneli odluku da krajem 2023. prestanu sa pomeranjem časovnika, pod uslovom da odluku potpiše i predsednik SAD Džozef Bajden. Rusija je tu praksu imala od 1981. do 2011, a časovnici se ne pomeraju ni u Kini, Japanu, Južnoj Koreji, skoro svim afričkim zemljama…
Prvi počeli Nemci još 1916. godine
Ideja o pomeranju vremena stara je nekoliko vekova, ali je prvi put zaživela pre nešto više od 100 godina, a sve kako bi bolje i efikasnije bilo iskorišćeno dnevno svetlo. Prvi su kazaljke pomerili Nemci i to 30. aprila 1916. godine, zatim su za njima sledili Britanci, pa mnoge evropske zemlje i SAD.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter i LinkendIn nalogu
Dodaj komentar