Vizuelna Umetnost

Samostalna izložba „Duša vode“ umetnice Ivane Ceković u Luksemburgu

MediaSfera

 

 

 

 

U Galeriji Espace H2O u Oberkornu (Luksembourg) od 4. marta do 3. aprila 2022. održava se samostalna izložba pod nazivom „Duša vode“ umetnice Ivane Ceković.




Izložba, realizovana zahvaljujuci podrsci Ministarstva kulture Luksemburga i grada Diferdanza , obuhvata video instalaciju koja zauzima jednu celu salu, kao i lentikularne slike, kolaze i makete.

Prema naučnim istraživanjima, voda koja je bila u kontaktu sa određenim supstancama zadržava otisak njihovih svojstava i kad  statistički više nisu prisutne. Da li voda zadrzava  otiske bića, entiteta sa kojima je bila u kontaktu? Da li je ova globalna vodena mreža organizam – ogromna baza podataka svih naših vremena? Ako voda ima memoriju i može zadržati svojstva svetlosti – zar i ona ne postaje svetlost? Gde počinje jedan element, a gde se završava drugi?

Sagledavajući svetlost i vodu kao isti entitet, ova izložba predlaže istraživanje i vizuelno tretiranje vode kao suštinske vibracije i fundamentalne veze između svih elemenata našeg sveta. Kroz različite medije predlaže se jedinstveno iskustvo i ukršteni pogledi na ovaj suštinski element našeg postojanja.

Ivana Ceković kaze: „U potrazi za sinergijom vizuelnih i zvučnih vibracija ka dematerijalizaciji aktuelnog prostora, težim stvaranju sve-elementa čiji će sastavni deo biti publika, uronjena u atmosferu lebdenja i vibracije. Lokalne reke – Mozel, Sur – zajedno sa ritmovima drugih, geografski udaljenijih voda, teku galerijom H2O  pomoću videa. Paralelni univerzumi se mešaju. Različiti prostori i vremena se preklapaju.  U dnu sale  okno kroz koji posmatramo (… ili smo posmatrani?) povezuje amnionsku tečnost sa globalnom mrežom vode.“

Drugi deo izložbe nudi, fragmente sećanja i otelotvorene vizije Duše vode – Daha H2O, kao i prezentaciju instalacija namenjene otvorenim urbanim i zelenim prostorima kroz lentikularne slike, kolaže i makete.

Ivana Ceković

Rođena je u Beogradu 1964. godine. Studirala je klavir i slikastvo na Univerzitetu Umetnosti u Beogradu, a 1990. je magistrirala u klasi profesorke Milice Stevanović na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Iste godine postala je i član ULUS-a. Magistrirala je takođe na odseku za nova medija Univerziteta u Mecu (Francuska) 2002. godine (Master Estetika komunikacije). Od 1992. godine živi i radi u Luksemburgu, kao vizuelni umetnik i  predavač za luksemburško Ministarstvo obrazovanja.

Interdisiplinarni umetnik Ivana Ceković je aktivna na internacionalnoj sceni od 90-ih godina. Pored brojnih izložbi u Luksemburgu, Srbiji, Evropi i Sjedinjenim američkim državama Ivana Ceković je realizovala i više značajnih interdisciplinarnih projekata: Slobodna šetnja oko zatvorenih vrata (pojekat za novi milenijum grada Luksemburga 2000. godine, katalog Muzeja Grada Luksemburga,  40 strana), Kuća L video kvartet za inaguraciju luksemburške prezidencije nad Evropskom Unijom 2005. godine.

Ivana Ceković je predstavljala Luksembourg u okviru međunarodnih umetničkih projekata: Penelopeja u Vašingtonu 2004. i UrbanScreens u Melburnu 2008. godine. Video radovi Ivane Ceković prikazivani su na međunarodnim video festivalima i autorskim TV kanalima u Španiji, Francuskoj, Nemačkoj, Kolumbiji… Njeni radovi se mogu naći u javnim i privatnim kolekcijama Beneluksa , SAD i Srbije.

Jedan od osnivača umetničkog udruženja Muzel Link u Luksemburgu, Ivana Ceković je kreator i kustos projekta miMO (MOnumentalna minijatura) i od 2015te organizuje izložbe savremene minijature u Luksemburgu, internacionalne razmene, saradnje i gostovanja (Stokholm 2018, Los Anđelos 2019).

Njena poslednja izlozba pod nazivom „Neprekinute niti“  održana je u Beogradu u novembru 2019. godine u galeriji Kuće Legata. Na izložbi paralelno su bila prikazana dela četiri umetnice koje su učile jedna od druge: Cuce Sokić, Milice Stevanović, Darije Kačić i Ivane Ceković.

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter i LinkendIn nalogu

 

 




NAŠA IZDANJA

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .