Događaji

Izložba „Breda Kalef – neobična primadona“ u Muzeju Narodnog pozorišta

MediaSfera

 

 

 

Izložba „Breda Kalef – neuobičajena primadona“, autora Dragana Stevovića, biće otvorena 16. marta (18,00) u Muzeju Narodnog pozorišta.




Na izložbi će biti prikazane fotografije, plakati, lični predmeti… Takođe, postavka će osvetliti i njenu značajnu karijeru na sceni Narodnog pozorišta i na gostovanjima u inostranstvu.

Ostvarila je više od 50 uloga mecosopranskog faha – Karmen („Karmen“),Dalila („Samson i Dalila“), Acučena („Trubadur“), Končakovna („Knez Igor“), Marina („Boris Godunov“), Olga („Evgenije Onjegin“), Lukrecija („Lukrecija“), Đokonda („Đokonda“), Šarlota („Verter“)…

Nosilac je brojnih nagrada od kojih se izdvajaju dve Godišnje nagrade Narodnog pozorišta za najbolja umetnička ostvarenja, Pečat Narodnog pozorišta kao i Zlatna medalja za zasluge kojom je odlikovao predsednik Republike Aleksandar Vučić 2021. godine.

 Bre­da Ka­lef-Si­mo­no­vić

Ro­đe­na  je 7. de­cem­bra 1930.go­di­ne.

Po­ti­če iz jed­ne od naj­sta­ri­jih je­vrej­skih po­ro­di­ca ko­ja je iz Špa­ni­je, pre­ko So­lu­na sti­gla u Be­o­grad.

Po­sle za­vr­še­ne Sred­nje mu­zič­ke ško­le kod pro­fe­sor­ke Sil­vi­je Ka­me­no­vić, upi­su­je Mu­zič­ku aka­de­mi­ju kod pro­fe­sor­ke Ade Po­lja­ko­ve, a za­vr­ša­va u kla­si pro­fe­sor­ke Zla­te Đun­đe­nac. Po­sle di­plo­mi­ra­nja bo­ra­vi­la u Ita­li­ji na usa­vr­ša­va­nju kod Ma­ri­je Kar­bo­ne.

U to­ku stu­di­ja je bi­la član Ho­ra RTS-a. De­bi­to­va­la je kao Mer­ce­des u ope­ri Kar­men 1960, da bi po­sle di­plo­mi­ra­nja i dvo­go­di­šnjeg prob­nog ra­da po­sta­la stal­na čla­ni­ca Ope­re Na­rod­nog po­zo­ri­šta u ko­joj je na­stu­pa­la do 1991. go­di­ne.

U se­zo­ni 1963/64. angažovana je u operskim kućama u Tel Avi­vu i Haifi (Izrael) gde je ima­la pre­ko 90 na­stu­pa.

Na­kon ula­ska u Na­rod­no po­zo­ri­šte vr­lo br­zo je iz­bi­la u pr­vi red naj­zna­čaj­ni­jih pr­va­ka Ope­re ko­ji su svo­jim na­stu­pi­ma u ze­mlji i ino­stran­stvu obe­le­ži­li naj­zna­čaj­ni­ji pe­ri­od u isto­ri­ji Ope­re Na­rod­nog po­zo­ri­šta.

Pr­va zna­čaj­na ulo­ga bi­la je Ma­ri­na u Bo­ri­su Go­du­no­vu Mu­sorg­skog sa ko­jom je di­plo­mi­ra­la, a po­tom je ot­pe­va­la sve naj­zna­čaj­ni­je ulo­ge me­co­so­pran­skog fa­ha u ope­ra­ma ru­skih kom­po­zi­to­ra: Bo­ris Go­du­nov, So­ro­čin­ski sa­jam, Ev­ge­ni­je Onje­gin, Pi­ko­va da­ma, Ho­van­šči­na, Za­lju­bljen u tri na­ran­dže, Ivan Gro­zni, Ivan Su­sa­njin, Pi­ko­va da­ma, Knez Igor; fran­cu­skih kom­po­zi­to­ra: Kar­men, Don Ki­hot, Sam­son i Dali­la, Hof­ma­no­ve pri­če, Ver­ter; ita­li­jan­skih kom­po­zi­to­ra: Ma­dam Bater­flaj, Moć sud­bi­ne, Nor­ma, Ai­da, Ri­go­le­to, Daf­ne, Tru­ba­dur, Đo­kon­da, Bal pod ma­ska­ma, Fal­staf, An­dre Še­ni­je, Kon­zul, Kći pu­ka; do­ma­ćih kom­po­zi­to­ra: Lju­bav to je glav­na stvar, 1941, Na uran­ku, Dug­me, Ero s ono­ga svi­je­ta, Đu­rađ Bran­ko­vić, Vlast, Otadž­bi­na, Knez od Ze­te; en­gle­skog kom­po­zi­to­ra: Ot­mi­ca Lu­kre­ci­je, Al­bert He­ring

Go­sto­va­la je sa­mo­stal­no ili sa an­sam­bli­ma Ope­re Na­rod­nog po­zo­ri­šta    ši­rom sve­ta – Grč­ka, Špa­ni­ja, Au­stri­ja, Ma­đar­ska, Egi­pat, Ir­ska, Ita­li­ja, Ru­si­ja, Nemač­ka, Izra­el, SSSR, SAD, kao i u svim ve­ćim gra­do­vi­ma nekadašnje Ju­go­sla­vi­je.

Uče­stvo­va­la je i na broj­nim kon­cer­ti­ma, sa­mo­stal­no ili sa ju­go­slo­ven­skim ho­ro­vi­ma u ze­mlji i ino­stran­stvu (Bra­ća Ba­ruh, Bran­ko Kr­sma­no­vić, Hor RTS-a). Sa ho­rom Bra­ća Ba­ruh ima­la je tur­ne­ju u 29 gra­do­va SAD, uklju­ču­ju­ći i na­stup u Kar­ne­gi Ho­lu u Nju­jor­ku.

Nje­ne kre­a­ci­je su sa­ču­va­ne na plo­ča­ma, CD-ovi­ma i vi­deo snim­ci­ma kon­cert­nih na­stu­pa i pred­sta­va.

Pre po­čet­ka umet­nič­ke ka­ri­je ba­vi­la se ak­tiv­no sto­nim te­ni­som, a po pre­stan­ku ka­ri­je­re ve­o­ma uspe­šno je igra­la bridž za šta je na­gra­đi­va­na.

Za svoj umet­nič­ki rad je do­bi­la broj­ne na­gra­de me­đu ko­ji­ma: Pla­ke­ta,  Pe­čat Na­rod­nog po­zo­ri­šta u Be­o­gra­du i Na­gra­de za naj­bo­lja go­di­šnja iz­vo­đe­nja za Će­ku u Đo­kon­di Amil­ka­re Ponkije­li­ja i Maj­ku Ju­go­vi­ća u Otadž­bi­ni Pe­tra Ko­njo­vi­ća. Do­bit­ni­ca je Na­ci­o­nalnog pri­zna­nja za vr­hun­ski do­pri­nos kul­tu­ri Re­pu­bli­ke Sr­bi­je, a 2021. do­bi­la je Zlat­nu me­da­ljom za za­slu­ge ko­jom je od­li­ko­vao pred­sed­nik Re­pu­bli­ke Sr­bi­je Alek­san­dar Vu­čić.

 

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter i LinkendIn nalogu

 

 




NAŠA IZDANJA

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .