Jasmina Mišeljić: Umetnost je sloboda, a sloboda je najveća čovekova težnja

MediaSfera

Piše:

Foto: Jasmina Mišeljić, privatna arhiva

Izložba Jasmine Mišeljić i Ljiljane Nestorović FraktalART Hologrami  otovrena je do 18. marta u DKC Majdan

Po vokaciji dizajner, po senzibilitetu slikar, Jasmina Mišeljić, neizmenično kreira vrednosne i zaštićene papire na poslu, a u slobodno vreme stvara slike. Po završenoj srednjoj umetničkoj školi za dizajn, apsolvirala je Istoriju umetnosti na Beogradskom univerzitetu i diplomirala na Višoj školi likovnih i primenjenih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Momčila Mome Antonovića. Zaposlena je u Zavodu za izradu novčanica i kovanog novca – Topčider, Narodne banke Srbije, na poziciji Dizajner vrednosnih i zaštičenih papira.

Šta Vas je privuklo fraktalima?

J.M: Još dok sam pohađala srednju umetničku školu za dizajn u Beogradu, gde sam otkrivala svoju kreativnost i dopuštala svojoj mašti da poleti, na predmetu teorija forme, učila sam i radila crteže zatvorenih i poluzatvorenih očiju, crteže iz jedne zatvorene, neprekidne linije, crteže gde se geometrijski lik može razložiti na manje delove, tako da je svaki od njih umanjena kopija celine, pa se oblik sastoji iz umanjenih delova samoga sebe. A to su fraktali.

Prilikom upoznavanja i razgovora sa Ljiljanom Nestorović, art – tarapeutom i multimedijalnim umetnikom, koja je osmislila autorski program SFN, spontano crtanje i slikanje zatvorenih očiju sa elementima art terapije, predsednicom Udruženja za umetnost, kulturu i turizam FraktalART, probudila su se moja sećanja na nekadašnje crtanje fraktala i moje interesovanje je postalo jako, da ponovo uplovim u vode crtanja čarobnog umetničkog fraktala.

Kako nastaju umetnički fraktali?

J.M: Crtanjem umetničkih fraktala oslobađajamo našu kreativnost i otkrivamo one dublje potencijale koje nosimo u sebi, povećavamo koncentraciju i intuiciju. Oni se crtaju u cilju umetničkog izražavanja. Ovaj vid fraktalnog crtanja nudi dosta samostalnosti i aktivira kreativnost. Crtamo ih zatvorenih a docrtavamo otvorenih očiju, i dozvoljavamo duši da se izrazi, jer svi mi nosimo talente u sebi, i svi smo kreativna bića, samo je pitanje vremena kada ćemo dozvoliti da se kroz nas ta kreativnost izrazi. Umetnički fraktali se mogu raditi na različitim dimenzijama i bojama papira, različitim podlogama i različitim tehnikama. Taj fraktal – slika, je osmišljena i iznedrena u jednom dahu i iz jedne zatvorene linije. Kompozicija koja je nalik dečijoj igri, poziva posmatrača da pronađe i otkrije, šta se skriva na jednoj mreži isprepletanih linija.

Vi ste instructor SFN crtanja. Šta se krije iza ove skraćenice?

J.M: SFN ili spontani fraktalart neurozapisi, je spontano crtanje i slikanje zatvorenih očiju. To je nov oblik art terapije, art – psihologije i duhovnog rada na sebi, kroz umetnost i kreativnost. Sadrži u sebi elemente većine poznatih tehnika, ali i novih još neistraženih pravaca koji utiču na postupno osvešćivanje i stalno menjanje i napredovanje u svim oblastima života na svom putu duhovnog razvoja. SFN crtež je energetski crtež, i njegova vibracija prodire duboko u naše telo, misli i osećanja, vibracijom oblika, linija i boja. Cilj ove tehnike je povećanje kreativnosti, sreće i blagostanja u ovom sadašnjem period našeg života.

Da li crtanje fraktala može da bude lekovito?

J.M: Crtanje SFN, spontanih fraktalart neurozapisa podstiče razvoj i kreativnost, jača pažnju, percepciju i vraća sklad i ravnotežu u sva važna životna  područja, ali i pomaže osobama, koje imaju iskustvo trauma, stresa, anksioznost, depresije i ostalih psihofizičkih smetnji. SFN osim što govori o trenutnom stanju osobe koja crta, mogu uz određene smernice terapeuta uticati na korekciju same slike, a samim tim i transformaciju i reprogramiranje bića. I upravo mogućnost brze promene stanja, razlikuje ovaj metod od sličnih pravaca art – terapije. Osim analiziranja trenutnog stanja, sada smo u mogućnosti da to stanje korigujemo i dovedemo sebe i svoj život u balans i ravnotežu.

Šta za Vas znače minijature?

J.M: Minijatura je izabrala mene. Zahteva posvećenost i preciznost u radu. Mali format je veliki izazov. Umetnost u minijaturi je prosto umetnost smeštena u male formate. Podrazumeva jednu vekovima negovanu estetiku načina rada. Izuzetna posvećenost, smirenost, koje obezbeđuje mirnu i sigurnu ruku, strpljenje i veštinu, koju zahteva mali format u municioznom radu. Dijalog koji se vodi između umetnika i dela na malom formatu, vodi se po istim principima koji se traže i za grandiozno delo. Moraju se zadovoljiti kriterijumi forme, kompozicije, odnos punog i praznog prostora, ideja vodilja dela, a to sve razbija zablude olakog shvatanja minijaturnog dela. Nikada se ne zadržavam samo na vizuelnom kvalitetu dela, već pokušavam da prenesem neko dublje značenje i poruku, koja je od podjednake važnosti kao i sama njegova likovnost. Rad na minijaturi je prava nauka – alhemija, ja se trudim da od svih sastojaka koji su mi na raspolaganju, stvorim sliku koja će dotaći parvo u srce i pokrenuti emocije posmatrača.

Da li se umetnik rađa ili postaje?

J.M: Pikaso je rekao : ”Sva deca su rođeni umetnici. Problem je kako da se ostane umetnik i nakon što se odraste”. Kreativnost, mašta, intuicija, lucidnost, samopouzdanje, veština komunikacije razvijaju se kod deteta još od samog rođenja. Detinjstvo i umetnost u bliskoj su vezi od trenutka kada dete počinje da otkriva svet oko sebe. Dete ima urođenu potrebu da na neki način predstavi sve ono što doživi, vidi, čuje i oseti, peva, i već iskreno uživa u crtanju, pisanju i stvaranju pravih malih umetničkih dela.

U svakom od nas čuči mali umetnik, koji svoj svet može da slika na hiljadu načina. Moji alati su četkice, nečiji je pero, neko kreira bašte, neko modeluje, neko projektuje, a svi zajedno negovanjem sopstvenih svetova činimo planetu zdravijom i lepšom. Prirodna sposobnost crtanja i slikanja je ukorenjena kod nekih ljudi, ali nisu svi obdareni urođenim umetničkim smislom. Da bi se postalo umetnik, potrebno je mnogo više od talenta, zahteva učenje, posmatranje umetnosti od drugih umetnika i stalno stvaranje i istraživanje. Umetnici stvaraju umetnost jer to vole da rade. Negde sam pročitala ”da se umetnik ne postaje, već se rađa sa “groznicom”, i da nije važan on već njegov rad”.

Šta je za Vas u umetnosti najvažnije …šta najlepše …šta Vas inspiriše … a šta pokreće umetnika?

J.M: Umetnost se neminovno prožima kroz sve sfere života i gotovo je nemoguće da se njena prisutnost ne oseti i u najmračnijim danima kao i u onim najsunčanijim. Ona je toliko moćna, da i kada nismo svesni njene prisutnosti ona postoji, ugrađena je u svaki segment i konstantno stimuliše sva ljudska čula. Umetnost oplemenjuje svet. Svako od nas je okružen različitim oblicima umetnosti, ali naravno da čovek ne uoči na svim sitnicama umetničko postojanje, koje nosi sa sobom delić identiteta stvaraoca. Ono što me raduje, i bez obzira na lošu materijalnu situaciju koja je uvek pratila kulturu u Srbiji i koja je tek sada u ekspanziji, naročito posle ove pandemije korone, rastu novi umetnici koji stvaraju remek-dela na radost publike koja ih prati. Ima puno novih mladih umetnika koji su počeli da stasavaju u velika imena.

Umetnost je važan komunikacijski kanal, dobiće na prednosti u vidu čovekove svesnosti da prisustvuje umetničkom činu, što podrazumeva odlazak na koncert, pozorište, izložbu ili posetu muzeju. A to su inspiracije za svakog umetnika, priznanje i poštovanje njegovom radu. Jedan neizbrisivi trag ostavlja umetničko delo nadarenog pojedinca, umetnika ili grupe ljudi, pa i celog naroda. Taj nadareni duh nastavlja da živi sa tim delom kroz decenije i vekove. I upravo u tome je snaga i lepota stvorenog umetničkog dela. Život je najveća inspiracija svakog umetnika i ono što vidim to me inspiriše da te utiske u sebi pretočim na papir ili platno, i tu inspiraciju prikažem viđenu svojim očima. Inspiracija je nekada trenutna a nekada mi je potrebno malo više vremena da razradim ideju. Inspiracije su mi uglavnom gradski imaginarni pejzaži, na kojima se pojavljuju, kuće, crkve, zvonici, jezerca, jedrenjaci, ribice i ljudski likovi. Ono što se vidi je jedno, a moj doživljaj sveta i lični pečat toga, je način na koji se taj utisak prenosi.

Da li je i svet Dizajnera vrednosnih i zaštićenih papira podjednako uzbudljiv i kreativan? Zašto na Vašem desktopu stoji crtež crvene sove?

J.M: Umetnički dizajn hartija od vrednosti je simbol kapitala jedinice koja emituje. Treba da prikaže svoj karakter i stabilnost, i mora biti dizajniran za bezbednost. Zato je potpuno drugačiji od opšteg umetničkog dizajna, zahtevan je, pun zaštitnih elemenata, i sa svakim novim projektom imamo nov lep izazov. Kao firma u kojoj radim, Zavod za izradu novčanica i kovanog novca, pored stalnih poslova, priprema i izrađuje demo projekte gde prikazujemo da smo u korak sa svetskim kućama koje se bave istim poslom. Pre nekoliko godina izradili smo projekat demo novčanice, na kojoj je aplikovana ptica sova, prikazana kroz moderan dizajn i zaštite koje su na svetskom nivou.

 Mogu li umetnici da menjaju svet ili su samo hroničari vremena?

J.M: Postoji mišljenje da umetnost može da menja svet, može da ga učini prijatnijim za život, a i da utiče da se neki od konzumenata umetnosti „zamisle” šta im je činiti, sa samima sobom pre svega. Umetnost ne trpi ograničenja i ne poznaje granice. Bez obzira na to u kojoj državi i na kom kontinentu živeo, kojim jezikom govorio, kojoj veri pripadao, čovek je rođen da voli i bude voljen, a umetnost je univerzalni jezik koji širi ljubav. Bez obzira na sve naše moguće razlike,svi mi imamo potrebu za ljubavlju, sanjamo, volimo, patimo i čeznemo. Imamo silnu potrebu da o tome govorimo, da to na neki način pokažemo.

Da. Može. Posredno i neposredno. Direktno stvaranjem umetnosti i umetničkih dela, i indirektno širenjem uticaja koji umetnost poseduje i emocije i energije koju provocira.

Za umetnika je najveća nagrada osetiti emociju koju je on želeo da prenese. Dok stvara, umetnik je najprirodniji i najiskreniji, potpuno je ogoljen, tada padaju sve maske. Jer,kada stvara podelio je sebe, podelio je svoje misli i emocije nesebično sa nebrojeno mnogo ljudi koji će kasnije učiti na njegovom iskustvu ili osetiti bar mrvu radosti ili tuge koju je on osećao dok je delo nastajalo.

Umetnost je sloboda, a sloboda je najveća čovekova težnja. Zahvaljujući njoj možemo da vidimo najudaljenije predele na svetu. Umetnost je večito putovanje,otkrivanje novog i nepoznatog, uvek puno nepredvidivih događaja, situacija, prekriveno velom tajne i neobično, čudno u svom sjaju i svoj svojoj lepoti. Uvek iznova iznenadi, uvek iznedri iz mene neku novu misao, uvek napravi neki novi,veći san… Umetnost je inspiracija i podsticaj.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter i LinkendIn nalogu