MediaSfera
Foto: Miloš Cvetković
Demonstracije 9. marta 1991. su na ulice izvele oko 100.000 ljudi, po gradu je razmešteno više od 10.000 policajaca, a beogradski asfalt su gazili i vojni tenkovi. Žestoki sukobi su odneli dva života, a taj datum se „prelio“ u „plišanu revoluciju“ i doneo prve pobede protiv Slobodana Miloševića.
Izlazak građana na ulice organizovao je Srpski pokret obnove, čiji je lider Vuk Drašković 16. februara 1991. proglasom pozvao na demonstracije „9. marta, tačno u podne, na Trgu republike“ zbog huškačkog izveštavanja TV Beograd, koja je tada prvi put prozvana TV Bastiljom.
Direktan povod za poziv da „TV Bastilja mora pasti“ bio je državni komentar koji je pročitao urednik Slavko Budihna, u kome se navodi da SPO sarađuje sa proustaškim i profašističkim režimom u Hrvatskoj, „što je suprotno vitalnim, istorijskim interesima srpskog naroda“.
Glavni zahtevi demonstracija bili su smene direktora RTS Dušana Mitevića i još četvorice urednika – Slavka Budihne, Predraga Vitasa, Ivana Kriveca i Sergeja Šestakova. Miloševićev režim nije želeo da dozvoli demonstracije, pa je policija blokirala prilaze Trgu i od jutra počela da potiskuje demonstrante, koristeći palice, suzavac i vodene topove.
Lideri opozicije su se pred naletom policije sklonili u Narodno pozorište, a sa terase tog zdanja Drašković je demonstrantima izdao komandu „Juriš!„. Tom rečju počeli su žestoki, višečasovni sukobi na ulicama Beograda.
Pogibije, zabrana rada, cenzura…
U haosu su poginuli maturant Branivoj Milinović (18) i policajac Nedeljko Kosović (54). Milinović je kod „Londona“ pogođen iz vatrenog oružja kada je policija otvorila vatru ka grupi demonstranata, dok je Kosović stradao bežeći od demonstranata posle pada sa visine od pet metara kod „Beograđanke“.
Centar grada bio je opustošen, a u sukobima demonstranata i policije je povređeno je 114 osoba – 58 policajaca i 86 građana, a uhapšeno je 158 ljudi, među kojima i Drašković.
Tog dana je policija nasilno zabranila rad Radija B92 i cenzurisala Televiziju Studio B. Miloševićev zahtev za zabranu zbog „pristrasnog izveštavanja i uznemiravanja javnosti“ sproveo je ministar policije Radmilo Bogdanović.
Uveče su ulice bile potpuno puste, policija je tokom noći hapsila na desetine demonstranata, a „mir“ su čuvali tenkovi, koje je režim izveo na ulice u večernjim časovima.
Roditelji na Ušću, deca na Terazijama
Dan kasnije, na Ušću je SPS organizovao kontra-miting sa kog je funkcioner te stranke Dušan Matković pozvao okupljene penzionere da „krenu na Terazije da razjure sramotu Srbije“. Studenti su tokom mitinga nazivani „ustašama“ i „huliganima“.
Tada je brojnim podelama u društvu dodata još jedna – „roditelji na Ušću, deca na Terazijama“. Studenti su nastavili sa danonoćnim protestima i svojom „plišanom revolucijom“ sve do 14. marta, kada su svi njihovi zahtevi prihvaćeni.
Usvojene su ostavke Mitevića i Bogdanovića, smenjeni su urednici TV Beograd, B92 i Studio B su nastavili sa radom, a oslobođeni su svi uhapšeni.
Na kraju vredi podsetiti i na reči Dragane Milojević Srdić, jednog od devetomartovskih simbola, čija je slika kako prkosi vodenom topu sa uzdignuta tri prsta obišla svet: „Danas gledam skupštinu. Na vlasti su i DS i SPS i SPO. Svi, svi, svi. A ja sam, sanjajući drugačiju Srbiju, ostala slika na bedžu. Drugačije verovatno i nije moglo. Svi preveliki ideali pretvore se u svoju suprotnost“.
Umetnost fotografije
Dragana Milojević Srdić čiji će neponovljivi prkosni istup namah obići i oduševiti svet, upisala se u istoriju.
– I tog 9. marta 1991. bila je subota (i moj rođendan) – seća se dugogodišnji foto-reporter “Večernjih novosti” Predrag Mitić dana koji će ući u legendu, ne samo zbog “žene – hrabrosti” i nezaboravnog prizora koji je tada ovekovečio. Dragana Milojević Srdić čiji će neponovljivi prkosni istup namah obići i oduševiti svet, upisala se u istoriju – pre nego što je 2010. i sama otišla u večnos.
– Dok sam se približavao Trgu republike video sam mnoštvo policajaca, a masa se uzburkala u trenutku kada su vodeni topovi krenula prema “Ruskom caru”. Između dva vodena topa ugledao sam tu devojku koja je, bukvalno na tri sekunde, podigla tri prsta i uspeo da uhvatim taj trenutak.
– “Ispucao” sam tog dana 18 filmova od kojih sam 17 odmah razvio, samo taj nisam jer se bio negde zaturio. Kada sam shvatio da mi ta fotografija fali, pošto sam otprilike znao da sam “uhvatio” nešto, ali nisam bio siguran, potražio sam ga i izradio je. Objavljena je na naslovnoj strani “Borbe” i donela mi nagradu urednika, a odmah su je prenele i sve svetske agencije.
Izvor: Blic, Večernje novosti, Politika
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter i LinkendIn nalogu
Dodaj komentar