Pozorište

Pojačanje ansambla predstave Veliki Getsbi – Janko Popović Volarić

MediaSfera

 

 

 

Hrvatski glumac Janko Popović Volarić, koga pamtimo po hrvatskim serijama Obični ljudiPonos Ratkajevih i Kud puklo da puklo, sve češće je gost Beograda. Poslednji put smo ga gledali u seriji Čudne ljubavi u režiji Nikole Koja, a sada je po prvi put gost jednog pozorišnog projekta. Beogradska publika će već u subotu 12. marta, a naredni put 30. marta, moći da ga gleda u drami Veliki Getsbi. Janko Popović Volarić je rođen 1980. u Zagrebu, diplomirao je na Akademiji dramske umetnosti 2012. u istom gradu.




Glumio je u četrdesetak predstava u mnogim hrvatskim pozorištima, poput HNK Varaždin, HNK Šibenik, Teatra ITD, Teatra Exit i Zagrebačkog kazališta lutaka, a značajno je njegovo angažovanje u Glumačkoj družini Histrioni. Snimio je brojne filmove i serije, od domaćih zapažene su njegove uloge u Tajkunu i Jedini izlaz. Dobitnik je Zlatne arene za glavnu mušku ulogu u filmu Comic Sans 2018. na filmskom festivalu u Puli. Sada je prvi put gost jednog srpskog pozorišta, gde je na poziv Ane Radivojević Zdravković, pristao da zameni Miloša Timotijevića u ulozi Toma u drami Veliki Getsbi.

Povodom uloge Toma Janko Popović Volarić je za sajt Madlenianuma rekao:

Mislim da Miloš Timotijević i ja jednako iščitavamo taj lik, tako da smatram da će razlike biti jedino u našim glumačkim habitusima i tu će se najviše razlikovati naše interpretacije. Svi znamo takvog jednog „Toma” – samouvjerenog, bahatog tipa, rođenog sa „zlatnom žicom”, koji s tom pretjeranom sigurnošću zapravo skriva neku svoju slabost i nesigurnost, te igra jedan život za „publiku”, a drugi živi „iza zastora”, te zapravo nije ni slobodan ni sretan, a kao takav, ni uvijek dobronamjeran ni empatičan.

 Predstava Veliki Getsbi sa Jankom Popovićem Volarićem je na repertoaru Opere i teatra Madlenianum 12. i 30 marta od 19.30 časova.

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter i LinkendIn nalogu

 

 

 

 




NAŠA IZDANJA

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .